U mnogim drevnim religijama otac je bio vrhovni sveštenik u porodici,
25
pa je glava porodice postala poznata po imenu "pator" − "otac". Otac
porodice je zbog svog sveštenickog položaja postao poznat po terminu
"arhipator", u našem jeziku patrijarh. Tako je rec "pator" u
sekularnom smislu pocela da znaci "otac", ali u izvornom smislu znaci
"tumac", narocito tumac religija tajni.
Glavni paganski bogovi sa imenom "Petar"
Postoje jasni dokazi da su stari Rimljani zvali svoje glavne bogove
"Petar" − božanski tumac! Lucilus, rimski spisatelj iz ranog perioda
rimske istorije, u svojim Fragmentima spominje Neptuna, Libera,
Saturna, Marsa, Janusa i Kvirnusa koji nose ime "Pater". Ovaj autor ne
kaže za njih da su "ocevi−bogovi", vec bogovi u rangu "Petar" − glavni
bogovi! Lucilus nije naveo iscrpnu listu bogova pošto je izostavio
Jupitera, "Oca" rimskih bogova. Nije bilo neophodno spominjati
Jupitera kao "boga Petra" pošto je titula "Petar", zahvaljujuci visokom
rangu koji je uživao bog Jupiter, zapravo ugraðena u njegovo ime koje
u stvari glasi JU−PETER. U svojoj knjizi o grckim antikvitetima
Gladstoun kaže da su Jupiter i grcki bog Zevs jedno isto božanstvo.
Rimljani su "Ju−Peterom" zvali "Zevs−Petera", glavnog boga u Grka
(Homer i Homerovo doba, prvi tom, str. 287). Ime "Petar" postalo je
oznaka visokog rang meðu bogovima − i sveštenicima!
"Petar" u grckoj religiji
Nisu samo Rimljani nazivali svoje bogove "Petar". Klasicni prirucnik
otkriva da su Grci upotrebljavali taj termin (i njegove varijante) koliko i
sami Rimljani. Na primer, Apolon se zvao "Patrijus", a njegovi
sledbenici "Apolon Patrijus". Pausanije piše da su se bog Artemis i
Bahus zvali "Patora", to jest "Petar−bogovi" (Knjige 1, 2). Pindar govori
o Posejdonu Petraiosu i navodi da su pod tom titulom Tesalinjani
obožavali Neptuna (Pyth. Ode 4).
26
Amonovi sveštenici − poglavari glavnih paganskih svetilišta za
predskazivanje u starom Egiptu − zvali su se "Petori", o cemu piše i
Brajant: "Glavno oruðe (idol) u njihovim rukama zvao se PETAURUM"
(Ibid., str. 356). Taj idol se u mnogim prilikama postavljao kao stub ili
uspravni kolac (Ibid., str. 358). Paganski bog Artemis je cesto prikazan
na slikama kako stoji na kamenom kolcu po imenu "patroa" ili "petar"
(Pausanije, Knjiga 1). Ti kolci, kao i svi falusi, u staro vreme bili su
poznati po imenu "petra" − sveti Petar. I danas se u nekim jezicima za
muški polni organ koristi izvorno religijsko ime "Petar". Kamenovi
"Petar" u obliku falusa naðeni su svuda u starom svetu. Štaviše, sve
napomene o svim starim paganskim hramovima cija je namena bila
tumacenje tajni sadrže bar jednu primedbu o obeležju koje se zove
"Petar" − sveti kamen! Poput reci "Pator", koja je postala indikacija za
"oca" ili "roditelja", rec "petra" je znacila bilo koji veliki kamen, ali je u
najranijem dobu imala samo jedno prvobitno religijsko znacenje. "Izraz
'Petra' je nakon izvesnog vremena poceo da oznacava bilo koju stenu
ili kamen. To znacenje je zadržao i kasnije, ali se ovaj izraz u prvim
vekovima uvek shvatao u religijskom smislu pošto se odnosio na
Ozirisova svetilišta, odnosno svetilišta Sunca (Vala) i druge hramove
koji su izlagali takav kamen" (Brajant, str. 359). Drugim recima termin
"Petra" znaci "kamen sveti Petar"− kamen koji je obicno konstruisan u
obliku falusa.
"Petar" u paganskom svetu
Pogledajte neke reference o tim "svetim Petrima" koji su pronaðeni
širom paganskog sveta. Glavni ritualni objekat u grckom hramu Delfi
bio je "Petar" (Pausanije, Knjiga 10). Udubine na zidu u atinskom
Akropolju, u kojima su se cuvali idoli, nazivali su se "petrae", piše
Euripidije (stih 935). Poznato je da je cak i sveta knjiga, koja se obicno
koristila za slavljenje Eleusinijanovih tajni, nosila naslov "Knjiga
PETROMA", to jest PETAR−ROMA − Petrova knjiga (Poterov,
27
Antikviteti, prvi tom, str. 356). Ne zaboravite da su i paganski hramovi
nosili ime "Petar". Hram u grckom gradu Elisu nazvan je "Peetron"
(Likofron, stih 159). Pito u Delfima zvao se Petraesa (Olimp. Ode 6).
Apolonov hram u Maloj Aziji koji je služio za proricanje nosio je naziv
"Patara", a samo prorocište zvalo se Patareus ("eus" znaci "covek koji,
jedan covek") − (Lempijerov Klasicni Recnik, str. 438). Isto tako Patreja
− stari ahajski grad u kome se nalazio hram i prorocište boginje Dijane
− zvao se "Patra" (Džons, Prava imena u Novom Zavetu, str. 296).
Isuviše je mnogo primera da bi svi mogli da budu nabrojani, ali
navedeni primeri bi trebalo da budu dovoljan dokaz da se ime "Petar",
u svim svojim verzijama, veoma isticalo u svim fazama i paganskih
kultova. Kamenovi i hramovi "Petar" otkriveni su u svim delovima
starog sveta: "U istoriji svakog prorocišta postoji legenda o kamenu;
neki od tih kamenova nose ime 'Petar'" (Brajant, str. 362).
Poreklo drevnog kulta "Petar"
Kult "Petar" vuce svoje korene direktno iz Mesopotamije pošto je u toj
civilizaciji zapocelo praktikovanje takvog idolopoklonstva. U toj oblasti
je sagraðena i cuvena Vavilonska kula. Stoga nije cudo što se hram po
imenu "Petar" prvi put spominje upravo u Mesopotamiji. U Cetvrtoj
knjizi Mojsijevoj 23 i 22:4−5 citamo o lažnom proroku Valamu koji je bio
pozvan da prorokuje protiv Izraela. Zatim u Petoj knjizi Mojsijevoj 23:4
vidimo da taj Valam nosi naziv "sin Veorov iz Fetore u Mesopotamiji".
Bolji prevod imena njegovog oca treba da glasi "Petor iz Fetore u
Mesopotamiji". Petor ili Petar (oba izgovora su ispravna) je lokacija na
kojoj je bilo smešteno prorocište, odnosno paganski hram. U recniku
Ispravna imena u Starom Zavetu editora Džonsa nalazimo da je
Valamov Petor bio sveta uzvisina "na kojoj je stajao prorocki hram, pa
se zato nazivao Petor i Petera, što znaci 'mesto tumacenja ili
prorocište'. Rec je, nema sumnje, o fakultetu za sveštenike nad kojima
je Valam bio imenovan za vrhovnog Patora" (str. 296). Da, Valam je
bio glavni Patora (Petar) u Petoru (hramu po imenu "Petar") u
28
Mesopotamiji.
Svaka paganska zemlja imala je glavno prorocište tajni, odnosno
saborni hram. U grckom Petoru ili Peteru to je bio grad Delfi, u Egiptu
Amon, u Maloj Aziji Licija, kasnije Pergam. Profesor Džons navodi
cinjenicu da su širom sveta postojale i druge Petore: "Te 'visine'
postojale su u mnogim delovima sveta. U Ahaji se nalazio grad
"tumacenja" po imenu Patrae i jedan drugi u Luciji koji se zvao Patara,
u kome se nalazilo Apolonovo prorocište. Petor je kasnije postao
popularan zbog kulta boga Ailata" (Ibid., str. 296).
Valam − "vrhovni Petar"
Valam je došao iz Petora na reci Eufratu (na srpskom preveden kao
"Fetor") koji je predstavljao prorocko sedište u Mesopotamiji. Valam je
po recima autora Džonsa bio glavom i bradom Patora poglavar i to
vrhovni Petar u samom zavicaju idolatrije i lažne religije. Samo
znacenje imena "Valam" ukazuje na cinjenicu da je on smatrao sebe
za coveka koji sedi na samoj stolici rodonacelnika religija tajni −
Nimroda! Ime "Valam" na semitskim jezicima znaci "Pobednik nad
narodima". Upravo tu titulu su Grci dodelili Nimrodu koga su zvali
"Nikolaus", što takoðe znaci "Pobednik nad narodima". U Novom
Zavetu citamo o ljudima koji sebe zovu "Nikolinci" ili "Nikolaiti" zato što
slede nauke Nikolausa (Nimroda)! Evo šta kaže Mek Klintokova i
Strongova Enciklopedija o Nikolincima: "Sekta Nikolinaca opisuje se
kao kult koji sledi Valamove doktrine i ucenja. Nije neverovatno to što
je ovo ime uzeto kao simbol buduci da 'Nikolaus' znaci isto što i
'Valam'" (prvi tom, str. 621).
Da, imena Nikolaus i Valam imaju isto znacenje i odnose se na
Nimroda, zacetnika paganizma! Vidimo da Apostol Jovan jasno žigoše
sledbenike carobnjaka Simona (alijas Simon Petar) kao "Nikolince" i
sledbenike Valamove nakon što je carobnjak Simon "hristijanizovao"
29
Nimrodovu religiju. Sve jeresi koje se spominju u pismu za Sedam
Crkava iz Knjige Otkrivenja pripadaju istom sistemu − Nimrodovom
sistemu kojim je rukovodio carobnjak Simon!
Valam predstavlja Nimroda
Ime "Valam" je samo drugo ime za Nimroda. Neka ova cinjenica bude
jasna citaocu: "Valam" koji je presreo izraelski narod na njegovom putu
iz Egipta nije pravi Nimrod. Pravi Nimrod je ubijen nekoliko stotina
godina pre tog dogaðaja. Ovaj Valam predstavlja Nimroda u smislu
njegovog naslednika. Znamo da su Izraelci smatrali Mojsijevog
naslednika, Isusa Navina, covekom koji je sedeo na Mojsijevoj stolici.
Cak i u Hristovo vreme su književnici i Fariseji sedeli na Mojsijevoj
stolici koja je predstavljala simbol autorieta (Jevanðelje po Mateju
23:1−4). Valamov slucaj je bio isti. Valam je zadržao jedno od pravih
Nimrodovih imena koje ga je oznacavalo kao legitimnog nasledniks
Arhi−Pobunjenika protiv Boga. Da bi naglasio svoj autoritet Valam se
pozivao na svoje sedište u Mesopotamiji po imenu Petor ili Petar. Zato
su Moavci u svojoj mržnji prema Izraelu pozvali u pomoc vrhovnog
sveštenika paganskog sveta. Nisu se obratili za pomoc sveštenicima
svojih nacionalnih bogova, nego su otišli pred najviši i najpoznatiji
autoritet u paganskom svetu! Flavije Josif opisuje tog lažnog proroka
kao "Valama koji je živeo na obali reke Eufrat i bio najveci prorok
tadašnjeg vremena" (Starine IV, 6, 2).
Valam je Nimrodov naslednik − Pontifex Maximus (vrhovni sveštenik)
paganskog sveta! Sedište njegove religije bio je "grad Petar na
Eufratu" − Sveti Petar u Mesopotamiji, glavno pagansko prorocište.
Ovo šokantno otkrovenje znaci da je Biblija položila ispit iz istorije i
religije starog veka i pokazala se kao verodostojan dokument!
30
Petar−bogovi u Rimu
Dobro je poznata istorijska cinjenica da je centar ljudske civilizacije u
najranijem dobu ljudske istorije bila Azija, tacnije Mesopotamija.
Težište politicke moci kasnije prelazi u ruke Grka, a nakon toga
Rimljani ostvaruju politicku dominaciju u svetu. Takoðe je dobro
poznato da su u doba Grcke i Rima azijske religije prešle na Zapad.
Vec u prvom veku naše ere vavilonske religije tajni nalaze utocište pre
svega u Rimu koji u to vreme postaje glavni grad sveta! U istorijskim
podacima o ranoj ljudskoj civilizaciji spominje se prelaz paganskih
religija iz Azije pravo u Rim. Knjiga Eneide, koju je napisao Vergilije u
prvom veku, postala je neka vrsta rimske "Biblije" u doba Rimske
imperije. U njoj je prica o jednoj Eneidi koja je odmah nakon
Trojanskog rata odlutala iz Azije i nastanila se u Italiji. Glavna tema
knjige je takozvana Eneidina "sveta dužnost" da dovede paganske
azijske bogove u Rim! Vergilije ne štedi reci glorifikacije o Eneidinom
putešestviju u svom kazivanju o tome kako je Eneida donela
Rimljanima organizovanu religiju sa svim paganskim bogovima i
boginjama koji su neophodni da bi se ta religija sprovela u praksu.
Najvažnije od svega je što Vergilije stalno govori da su ta božanstva
azijski "PATRI" (Klasicni Prirucnik, strana 592). Ime tih bogova i
boginja bilo je "Petar" i sudbina tih glavnih božanstava bila je da štite
Rim i Italiju više od svih drugih zemalja.
Azija je izvorno stanište bogova "Petrova". Od Vergilija saznajemo da
su oni dopremljeni na prag rimskog sveta. I zašto da ne? Vec u prvom
veku naše ere Rim se smatrao "kucom bogova". Jedan stari Rimljanin,
Prudentije, piše da ne postoji jedno jedino pagansko božanstvo koje na
kraju nije našlo svoje sedište u Rimu. Zapazite reci ovog autora: "Svi
bogovi koji su se rodili na Zemlji dobili su jedan jedinstveni dom. U
Rimu se može izbrojiti više hramova bogova od grobova junaka u
celom svetu" (Šumahus, 189−197). Zar postoji jasnija izjava od ove? U
vreme nastanka Rimske Imperije, grad Rim je postao sedište
paganske religije, glavno prorocište u svetu, Petar cele Zemlje!