PAKAO- spominje li se uopće na propovijedima?

Caesar je napisao/la:

ILIJA je napisao/la:

Ekumenizam koji stoji na nekom drugom temelju a ne na Bibliji je sotonina prevara, Ekumenizam koji trazi da se krse Bozji zakoni a uzdizu ljudske tradicije nema veze sa Hristovim ucenjem!

Dakle, ti (odnosno tvoja denominacija, koja god bila) si (ste) jedini ispravan i nepogrešiv tumač Biblije? I svi ostali su u zabludi?

E onda stvarno možete voditi dijalog jedino sami sa sobom...

a tako ti je uvijek brate, svatko misli da je samo njegovo tumačenje ispravno, a "dijalog" je riječ koja se koristi umjesto "moraš shvatiti i poslušati moje tumačenje Pisma, uvjerit ću te u to"

Ne znam, ovaj ILIJA je prilično netolerantan prema ostalim vjeroispovjestima, odmah u startu...

Caesar je napisao/la:

Ne znam, ovaj ILIJA je prilično netolerantan prema ostalim vjeroispovjestima, odmah u startu...

Ne "ovaj ILIJA "se trudi da sve gleda kroz ono sto pise u Bozjoj rijeci ako to nekome smeta onda se pitam kakvi su to krscani...

ILIJA je napisao/la:

Caesar je napisao/la:

Ne znam, ovaj ILIJA je prilično netolerantan prema ostalim vjeroispovjestima, odmah u startu...

Ne "ovaj ILIJA "se trudi da sve gleda kroz ono sto pise u Bozjoj rijeci ako to nekome smeta onda se pitam kakvi su to krscani...

ali dobro ilija, malo tolerantnosti je uvijek dobrodošlo, znam te sa svetlostiistine, tamo se baš nisi proslavio sa tolerantnim izjavama. svi smo mi uvjereni da je ono što radimo istina, ali nije loše malo razmisliti do koje mjere možemo drugima tu istinu nametati ili kako možemo tvrditi da samo mi imamo pravo

malo smo otišli od teme , začetasmo se
evo šta kaže wikipedia o paklu:

Pakao, prema mnogim religijskim shvatanjima, je mjesto stradanja i patnje. U nekim religijama, pakao je naseljen demonima koji muče proklete. Kršćanski teolozi opisuju pakao kao posljednje mjesto u kojem se nalaze đavoli i demoni.

Pakao je također definisan kao kompletna i završna podjela Božije ljubavi i milosti prema griješnicima koji su odbacili moralne standarde i izabrali da žive griješnički život. Čistilište, u katolicizmu je mjestu čišćenja za griješnike koji su zavrijedili spas, ali nisu okajali grijehe počinjene u životu na Zemlji. Nasuprot čistilištu, pakao je smatran vječnom kaznom, bez šanse za iskupljenje i spas onih koji su u njemu.

evo šta kaže KKC o paklu
pa , kad sve to znamo , treba li onda više na misama -propovjedima naglašavati pakao i sud??


Pakao


1033 Ne možemo biti s Bogom sjedinjeni ako se slobodno ne odlučimo da ga ljubimo. Ali, Boga ne možemo ljubiti ako teško griješimo protiv njega, protiv svog bližnjega ili protiv nas samih: "tko ne ljubi, ostaje u smrti. Tko god mrzi brata svoga, ubojica je. A znate da nijedan ubojica nema u sebi trajnoga, vječnoga života" ([url=http://www.katolici.org/biblija.php?s=1 Iv 3,14.15]1 Iv 3,14.15[/url]). Nas Gospodin upozorava nas da ćemo biti od njega odijeljeni, ako u teškim potrebama ne priskočimo u pomoć siromašnima i malenima, njegovoj braći.[598] Umrijeti u smrtnom grijehu, a da se čovjek za nj nije pokajao i prihvatio milosrdnu ljubav Božju, znači, po svom slobodnom izboru, ostati zauvijek odijeljen od njega. To upravo jest stanje konačnog samoisključenja iz zajedništva s Bogom i s blaženicima, koje označujemo riječju "pakao".

1034 Isus često govori o "geheni", o vatri "koja se ne gasi",[599] pripremljenoj onima koji do kraja života odbijaju vjerovati i obratiti se, i gdje se istodobno može izgubiti duša i tijelo.[600] Isus teškim riječima navješćuje da će "poslati svoje anđele da pokupe sve (...) bezakonike i bace ih u peć ognjenu" ([url=http://www.katolici.org/biblija.php?s=Mt 13,41-42]Mt 13,41-42[/url]), i da će izreći osudu: "Odlazite od mene, prokleti, u oganj vječni" ([url=http://www.katolici.org/biblija.php?s=Mt 25,41]Mt 25,41[/url]).

1035 Crkva u svom naučavanju potvrđuje opstojnost pakla i njegovu vječnost. Duše onih koji umiru u smrtnom grijehu odmah nakon smrti silaze u pakao, gdje trpe paklene muke, "vječni oganj".[601] Glavna se paklena muka sastoji u vječnom odjeljenju od Boga, u kojemu jedinome može čovjek naći život i sreću, za što je stvoren i za čime teži.

1036 Izjave Svetoga pisma i učenje Crkve o paklu jesu poziv na odgovornost, kojom čovjek mora svoju slobodu upotrijebiti u cilju svoje vječne sudbine. Istodobno su hitan poziv na obraćenje: "Uđite na uska vrata! Jer široka su vrata i prostran put koji vodi u propast i mnogo ih je koji njime idu. O kako su uska vrata i tijesan put koji vodi u Život i malo ih je koji ga nalaze!" ([url=http://www.katolici.org/biblija.php?s=Mt 7,13-14]Mt 7,13-14[/url]):


<BLOCKQUOTE>Budući da ne znamo ni dana ni časa, treba, kako opominje Gospodin, da ustrajno bdijemo da, dovršivši jedini tijek našega zemaljskog života, zaslužimo s njim ući na svadbu i ubrojiti se među blagoslovljene, i da ne budemo kao zli i lijeni sluge otjerani u vječni oganj, u vanjske tmine, gdje "će biti plač i škrgut zubi".[602]</BLOCKQUOTE>

1037 Bog nikoga ne predodređuje za pakao;[603] za to je potrebno svojevoljno odvraćanje od Boga (smrtni grijeh) i ustrajanje u tome sve do kraja. U euharistijskom slavlju i u dnevnim molitvama vjernika Crkva zaziva milosrđe Boga, koji "neće da itko propadne, nego hoće da svi prispiju k obraćenju" ([url=http://www.katolici.org/biblija.php?s=2 Pt 3,9]2 Pt 3,9[/url]):


<BLOCKQUOTE>Molimo, Gospodine, blagohotno primi ovaj žrtveni prinos nas tvojih slugu i sve obitelji svoje: obdari naše dane svojim mirom, izbavi nas od vječne osude i ubroji nas među izabrane svoje.[604]</BLOCKQUOTE>





[598] Usp. [url=http://www.katolici.org/biblija.php?s=Mt 25,31-46]Mt 25,31-46[/url].
[599] Usp. [url=http://www.katolici.org/biblija.php?s=Mt 5,22.29; 13,42.50; Mk 9,43-48]Mt 5,22.29; 13,42.50; Mk 9,43-48[/url].
[600] Usp. [url=http://www.katolici.org/biblija.php?s=Mt 10,28]Mt 10,28[/url].
[601] Usp. Vjerovanje "Quicumque", DS 76; Carigradska sinoda, DS 409.411; IV. lateranski sabor, DS 801; II. lionski sabor, DS 858; BENEDIKT XII., Konstitucija Benedictus Deus, DS 1002; Firentski sabor (1442), DS 1351; Tridentski sabor, DS 1575; PAVAO VI., Ispovijest vjere naroda Božjega, 12.
[602] II. VATIKANSKI SABOR, Lumen gentium, 48.
[603] Usp. II. sabor u Orangeu, DS 397; Tridenski sabor, DS 1567.
[604] Rimski misal, Rimski kanon.

imhotep je napisao/la:

ILIJA je napisao/la:

Caesar je napisao/la:

Ne znam, ovaj ILIJA je prilično netolerantan prema ostalim vjeroispovjestima, odmah u startu...

Ne "ovaj ILIJA "se trudi da sve gleda kroz ono sto pise u Bozjoj rijeci ako to nekome smeta onda se pitam kakvi su to krscani...

ali dobro ilija, malo tolerantnosti je uvijek dobrodošlo, znam te sa svetlostiistine, tamo se baš nisi proslavio sa tolerantnim izjavama. svi smo mi uvjereni da je ono što radimo istina, ali nije loše malo razmisliti do koje mjere možemo drugima tu istinu nametati ili kako možemo tvrditi da samo mi imamo pravo

Ok to je zabrinjavajuce sto sam eto netolerantan no volio bih da mi kazes kako se postize tolerancija, da li tako sto se prica o adventizmu protestantizmu evangelizmu kao o nekim posebnim pravcima krscanstva ili bi trebali da pricamo na osnovu Bozje rijeci.Ako se fakti donose na osnovu onoga sto kaze propovjednik,pastor ili papa a ne Bozja Rijec onda zaista nisam tolerantan u tom smislu ,takodje onda sam zalutao na forum gdje sam mislio da je Bozja rijec,Autoritet ,toliko tekstova o nekim cudesima o tome kako se stvarno u Euharistiji od kruha po rjecima svecenika stvara tjelo Kristovi i to je u redu ,ne nije jer nije u skladu sa ucenjem Evandjelja,mislim da sam u svojim postovima najvise citirao Bibliju ako se to nekom ne svidja onda mu se ne svidja Bozja Rijec.Govori se u nekim postovima koliko je mrtvih ostalo iza neke crkve onda se mrtvi broje itd iako jasno Biblija one koji ubijaju naziva ubojicama,a ne krscanima,eto ja drugacije ne mogu a molim te da mi iz Bozje rjeci kazes da sam u krivu i ja cu joj se pokoriti.
Ja ne govorim u ime mi ili oni,nego ljepo uzmimo Bibliju i ona neka bude pravilo zivota ako to nekome ne treba onda je on nazalost izgubljen ....

O postojanju pakla i pakl. muka od vidioca iz fatime:


Na dan 13. srpnja 1917. godine, na samom početku stoljeća u kojem je ideja o nadnaravnom zlu sve samo ne napuštena, Naša Gospa Fatimska smatrala je potrebnim pokazati pred troje djece da pakao postoji i da nije prazan. Ono što su vidjeli toliko ih je uplašilo da su svo troje drastično izmijenili svoj život kako bi izbjegli takvu sudbinu, sasvim se predajući molitvi, žrtvi, mrtvenju i pokori.

Gospa im nije rekla da je ta vizija jedna od mogućih predodžbi života poslije smrti bez Boga, niti im je sugerirala da je to odgojni primjer zašto trebaju težiti dobrom. Ona je vrlo jednostavno rekla:

“Vidjeli ste pakao u koji idu duše grešnika.”

"I danas se Sotona trudi da pobedi ljude kao što je pobedio naše prve roditelje, narušavajući njihovo poverenje u svog Stvoritelja i navodeći ih da posumnjaju u mudrost Njegove vladavine i pravednost Njegovog zakona. Sotona i njegovi izaslanici prikazuju Boga, čak gorim nego što su oni sami, samo da bi opravdali svoju sopstvenu zlobu i pobunu. Veliki varalica pokušava da svoj grozni i svirepi karakter podmetne našem nebeskom Ocu, a sam da se pokaže kao onaj kome je zbacivanjem s Neba učinjena velika nepravda jer nije hteo da se pokori jednom takvom nepravednom gospodaru. On predstavlja pred svetom slobodu koju oni mogu da uživaju pod njegovom blagom vladavinom u suprotnosti sa ropstvom koje donosi stroge naredbe Jehove. Na ovaj način on uspeva da odvrati duše od njihove vernosti Bogu.

Kako se svakom osećanju ljubavi i milosrđa, čak i našem smislu za pravednost, suproti nauka da se mrtvi zli muče ognjem i sumporom u večnom paklu, i da se zbog greha počinjenih u toku kratkog zemaljskog života moraju mučiti sve dotle, dok Bog postoji! Pa, ipak, ovo učenje je uglavnom sadržano u verovanju hrišćanskog sveta. Jedan ugledni doktor teologije je rekao: “Pogled na paklene muke uvek će povećavati blaženstvo svetih. Videći druge, koji su iste prirode i rođeni pod istim okolnostima, bačeni u takve muke, dok su oni tako visoko počašćeni, shvatiće koliko su sretni”. Jedan drugi je rekao: “Dok se odluka prokletstva bude večno izvršavala nad sudovima gneva, dim njihovog mučenja će se večno dizati u prisustvu sudova milosti koji, umesto da i sami saosećaju sa ovim nesrećnicima, reći će: “Amin, Aliluja! Hvalite Gospoda!”

Gde su na stranicama Božje reči izražena takva osećanja? Oni koji su napisali citirane reči mogu biti učeni, pa čak, i iskreni ljudi, ali oni su prevareni Sotonskom lažnom naukom. On ih navodi da pogrešno tumače snažne izraze Svetog pisma, i da rečima daju obeležje gorčine i zlobe, što je svojstveno njemu, a ne našem Stvoritelju.

Šta bi postigao Bog, ako prihvatimo da se on naslađuje gledajući večne muke i da uživa u jecaju, vici i prekljinjanju mučenih stvorenja koje drži u vatri pakla? Zar bi svi strašni jecaji mogli da budu muzika u ušima neizmerne ljubavi? Tvrdi se da se kažnjavanjem grešnika večnom mukom pokazuje Božja mržnja prema grehu koji je poremetio mir i red vasione. O, strašnog li bogohuljenja! Kao da Božja mržnja prema grehu je razlog da On zlo učini besmrtnim! Prema učenju ovih teologa, neprekidno mučenje, bez ikakve nade na milost, raspaljuje gnev jadnih žrtava, a kako se taj gnev izražava u kletvama i bogohuljenju, to one neprestano povećavaju teret svoje krivice. Božja slava ne postaje veća ovim neprekidnim umnožavanjem greha kroz beskonačne vekove.

Nemoguće je da procenimo zlo koje je naneto lažnom naukom o večnim mukama. Biblijska vera puna ljubavi i dobrote i bogata milosrđem, pomračena je sujeverjem i zastrta užasom. Kad pomislimo kakvim je lažnim bojama Sotona naslikao Božji karakter, zar da nas čudi što se ljudi boje i straše našeg Stvoritelja, pa Ga čak i mrze? Užasni pojmovi o Bogu, rašireni po svetu učenjem sa propovedaonica, stvorili su hiljade i, čak, milione sumnjalica i nevernika.

Teorija o večnim mukama je jedna od lažnih učenja koje sačinjavaju vino mrzosti Vavilona, kojim on opija sve narode. Kako su Hristovi propovednici mogli da prihvate ovu lažnu nauku i da je objavljuju sa propovedaonica, zaista je tajna. Oni su je dobili iz Rima kao i nedelju. Istina je da su je propovedali istaknuti i dobri ljudi, ali svetlost o ovom predmetu nije doprla do njih kao što je doprla do nas. Oni su bili odgovorni samo za svetlost koja je svetlila u njihovo vreme, a mi smo odgovorni za svetlost koja svetli u našem vremenu. Ako se odvratimo od svedočanstva Božje reči i prihvatimo lažna učenja, zato što su ih tako učili naši očevi, onda padamo pod osudu izrečenu nad Vavilonom; pijemo od vina njegove mrzosti.

Veliki broj ljudi kojima je učenje o večnim mukama neprihvatljivo odlaze u suprotnu zabludu. Oni vide da Sveto pismo predstavlja Boga kao biće puno ljubavi i samilosti i ne mogu da veruju da će On dopustiti da Njegova stvorenja budu bačena u večni oganj pakla. Ali, verujući da je duša sama po sebi besmrtna, dolaze do zaključka da će na kraju svi ljudi biti spaseni. Mnogi smatraju da su pretnje Biblije određene samo zato da strahom privole ljude na poslušnost, a ne da doslovno budu izvršene. Na ovaj način grešnik može da živi sebičnim zadovoljstvima, da prezire Božje zahteve, pa ipak, da očekuje da će na kraju biti milostivo primljen. Takvo učenje koje se oslanja na Božju milost, a zanemaruje Njegovu pravdu, godi telesnom srcu i ohrabruje pokvarene u njihovom bezakonju.

Da bi se pokazalo kako oni koji veruju u sveopšte spasenje izvrću Sveto pismo da bi poduprli svoja učenja koja uništavaju dušu, dovoljno je samo navesti njihove sopstvene izjave. Na pogrebu jednog mladog čoveka koji nije verovao, a koji je nesrećnim slučajem poginuo, jedan univerzalistički propovednik izabrao je kao tekst iz Biblije izveštaj koji se odnosi na Davida: “Jer se uteši za Amnonom što pogibe” 2 Samuilova 1, 39.

“Često me pitaju”, rekao je govornik, “kakva će biti sudbina onih koji sa ovoga sveta odlaze u gresima, umru možda u stanju pijanstva, odlaze u smrt sa crvenim mrljama zločina koji nisu oprani sa njihovih haljina, ili poginu kao ovaj mladi čovek, a koji nisu nikada stekli neku versku spoznaju, ili stekli bilo kakvo versko iskustvo. Mi smo zadovoljni odgovorom Svetog pisma koje pruža rešenje za ovaj težak problem. Amnon je bio veoma grešan, on se nije pokajao, on se opio, i kao pijan bio ubijen. David je bio Božji prorok; on mora da je znao da li će na drugom svetu Amnonu biti dobro ili zlo. Kakva su bila osećanja njegovog srca? “Potom zažele car David otići k Avesalomu, jer se uteši za Amnonom što pogibe”.

Kakav zaključak možemo da izvedemo iz ovih reči? Zar ne taj, da večno mučenje u paklu nije predstavljalo deo njegovog verovanja. Tako razumemo i mi, i ovde otkrivamo pobedonosan dokaz u korist ugodnijih, prosvećenijih i plemenitijih shvatanja o konačnoj opštoj čistoti i miru. David se utešio videći da je njegov sin mrtav. A zašto? Zato što je proročkim okom mogao da gleda u divnu budućnost i da vidi da će njegov sin, odvojen od svih iskušenja, oslobođen od ropstva i očišćen od pokvarenosti greha, pošto se bude dovoljno očistio i prosvetlio, biti primljen u skup uznesenih i srećnih duhova. Njegova je jedina uteha bila što je njegov mili sin uzet iz sadašnjeg stanja greha i nevolja i otišao onamo gde će se izlivati najuzvišeniji uticaj Svetog Duha u njegovu pomračenu dušu: gde će se njegov duh razvijati pod uticajem nebeske mudrosti i divnog zanosa besmrtne ljubavi i na ovaj način, postavši svetim, moći će da uživa mir i društvo nebeskih naslednika.

Ovim mislima želimo da izrazimo da mi verujemo da nebesko spasenje ne zavisi ni od čega što mi možemo da učinimo u svome životu, niti od neke sadašnje promene srca, niti od sadašnje vere ili veroispovesti.

Tako ovaj tobožnji Hristov propovednik ponavlja laž koju je izrekla zmija u raju: “Nećete vi umreti…nego će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi”. On tvrdi da će najodvratniji grešnici – ubice , lopovi i brakolomci – biti spremni da posle smrti uđu u besmrtno blaženstvo.

A odakle ovaj izopačitelj Svetoga pisma izvodi svoj zaključak? Iz jedne jedine rečenice koja izražava Davidovu pokornost volji proviđenja. Njegova duša “zažele otići k Avesalomu, jer se uteši za Amnonom što pogibe.” Pošto je oštrina njegovog bola vremenom bila ublažena, njegove misli su se obratile od mrtvog sina ka živome koji je pobegao u tuđu zemlju iz straha pred pravednom kaznom zbog zločina. I ovo je za njega dokaz da je rodoskrvni i pijani Amnon prenet u mesto blaženstva odmah posle smrti, da bi se tamo očistio i pripremio za zajednicu sa bezgrešnim anđelima. Zaista je ovo ugodna bajka, pogodna da zadovolji telesno srce! Ovo je Sotonina vlastita nauka i ona ima mnogo uspeha. Zar da nas onda čudi što sa ovakvim učenjem raste i pokvarenost? Zar ne postoji potreba da se iskreno borimo za veru jednom predanu svetima."

ILIJA je napisao/la:

Caesar je napisao/la:

Ne znam, ovaj ILIJA je prilično netolerantan prema ostalim vjeroispovjestima, odmah u startu...

Ne "ovaj ILIJA "se trudi da sve gleda kroz ono sto pise u Bozjoj rijeci ako to nekome smeta onda se pitam kakvi su to krscani...

Da, ali postoje i različiti načini priopćavanja tumačenja onoga što piše u Bibliji, na manje ili više tolerantan način.

Ovako nametati nekome kompleks krivnje (bez da se usput pogleda na sebe) i tražiti negativne strane bez namjere uvažavanja i pozitivnih strana izgleda kao da netko dođe u šumu i traži prvo trulo drvo da bi mogao na temelju samo te jed(i)ne činjenice zaključiti kako cijela ne valja.

Ja osobno nigdje nisam dovodio u pitanje (ne)valjanost biblijskih argumenata, već tvoje tendenciozne sudove u pozadini kojih stoji očita netrpeljivost prema RKC.

ILIJA je napisao/la:

"]

[size=12] Kako se svakom osećanju ljubavi i milosrđa, čak i našem smislu za pravednost, suproti nauka da se mrtvi zli muče ognjem i sumporom u večnom paklu, i da se zbog greha počinjenih u toku kratkog zemaljskog života moraju mučiti sve dotle, dok Bog postoji! Pa, ipak, ovo učenje je uglavnom sadržano u verovanju hrišćanskog sveta. Jedan ugledni doktor teologije je rekao: “Pogled na paklene muke uvek će povećavati blaženstvo svetih. Videći druge, koji su iste prirode i rođeni pod istim okolnostima, bačeni u takve muke, dok su oni tako visoko počašćeni, shvatiće koliko su sretni”. Jedan drugi je rekao: “Dok se odluka prokletstva bude večno izvršavala nad sudovima gneva, dim njihovog mučenja će se večno dizati u prisustvu sudova milosti koji, umesto da i sami saosećaju sa ovim nesrećnicima, reći će: “Amin, Aliluja! Hvalite Gospoda!”

Gde su na stranicama Božje reči izražena takva osećanja? Oni koji su napisali citirane reči mogu biti učeni, pa čak, i iskreni ljudi, ali oni su prevareni Sotonskom lažnom naukom. On ih navodi da pogrešno tumače snažne izraze Svetog pisma, i da rečima daju obeležje gorčine i zlobe, što je svojstveno njemu, a ne našem Stvoritelju.

Šta bi postigao Bog, ako prihvatimo da se on naslađuje gledajući večne muke i da uživa u jecaju, vici i prekljinjanju mučenih stvorenja koje drži u vatri pakla? Zar bi svi strašni jecaji mogli da budu muzika u ušima neizmerne ljubavi? Tvrdi se da se kažnjavanjem grešnika večnom mukom pokazuje Božja mržnja prema grehu koji je poremetio mir i red vasione. O, strašnog li bogohuljenja! Kao da Božja mržnja prema grehu je razlog da On zlo učini besmrtnim! Prema učenju ovih teologa, neprekidno mučenje, bez ikakve nade na milost, raspaljuje gnev jadnih žrtava, a kako se taj gnev izražava u kletvama i bogohuljenju, to one neprestano povećavaju teret svoje krivice. Božja slava ne postaje veća ovim neprekidnim umnožavanjem greha kroz beskonačne vekove.

Nemoguće je da procenimo zlo koje je naneto lažnom naukom o večnim mukama. Biblijska vera puna ljubavi i dobrote i bogata milosrđem, pomračena je sujeverjem i zastrta užasom. Kad pomislimo kakvim je lažnim bojama Sotona naslikao Božji karakter, zar da nas čudi što se ljudi boje i straše našeg Stvoritelja, pa Ga čak i mrze? Užasni pojmovi o Bogu, rašireni po svetu učenjem sa propovedaonica, stvorili su hiljade i, čak, milione sumnjalica i nevernika.

Teorija o večnim mukama je jedna od lažnih učenja koje sačinjavaju vino mrzosti Vavilona, kojim on opija sve narode. Kako su Hristovi propovednici mogli da prihvate ovu lažnu nauku i da je objavljuju sa propovedaonica, zaista je tajna. Oni su je dobili iz Rima kao i nedelju. Istina je da su je propovedali istaknuti i dobri ljudi, ali svetlost o ovom predmetu nije doprla do njih kao što je doprla do nas. Oni su bili odgovorni samo za svetlost koja je svetlila u njihovo vreme, a mi smo odgovorni za svetlost koja svetli u našem vremenu. Ako se odvratimo od svedočanstva Božje reči i prihvatimo lažna učenja, zato što su ih tako učili naši očevi, onda padamo pod osudu izrečenu nad Vavilonom; pijemo od vina njegove mrzosti.

Veliki broj ljudi kojima je učenje o večnim mukama neprihvatljivo odlaze u suprotnu zabludu. Oni vide da Sveto pismo predstavlja Boga kao biće puno ljubavi i samilosti i ne mogu da veruju da će On dopustiti da Njegova stvorenja budu bačena u večni oganj pakla. Ali, verujući da je duša sama po sebi besmrtna, dolaze do zaključka da će na kraju svi ljudi biti spaseni. Mnogi smatraju da su pretnje Biblije određene samo zato da strahom privole ljude na poslušnost, a ne da doslovno budu izvršene. Na ovaj način grešnik može da živi sebičnim zadovoljstvima, da prezire Božje zahteve, pa ipak, da očekuje da će na kraju biti milostivo primljen. Takvo učenje koje se oslanja na Božju milost, a zanemaruje Njegovu pravdu, godi telesnom srcu i ohrabruje pokvarene u njihovom bezakonju.

Da bi se pokazalo kako oni koji veruju u sveopšte spasenje izvrću Sveto pismo da bi poduprli svoja učenja koja uništavaju dušu, dovoljno je samo navesti njihove sopstvene izjave. Na pogrebu jednog mladog čoveka koji nije verovao, a koji je nesrećnim slučajem poginuo, jedan univerzalistički propovednik izabrao je kao tekst iz Biblije izveštaj koji se odnosi na Davida: “Jer se uteši za Amnonom što pogibe” 2 Samuilova 1, 39.

“Često me pitaju”, rekao je govornik, “kakva će biti sudbina onih koji sa ovoga sveta odlaze u gresima, umru možda u stanju pijanstva, odlaze u smrt sa crvenim mrljama zločina koji nisu oprani sa njihovih haljina, ili poginu kao ovaj mladi čovek, a koji nisu nikada stekli neku versku spoznaju, ili stekli bilo kakvo versko iskustvo. Mi smo zadovoljni odgovorom Svetog pisma koje pruža rešenje za ovaj težak problem. Amnon je bio veoma grešan, on se nije pokajao, on se opio, i kao pijan bio ubijen. David je bio Božji prorok; on mora da je znao da li će na drugom svetu Amnonu biti dobro ili zlo. Kakva su bila osećanja njegovog srca? “Potom zažele car David otići k Avesalomu, jer se uteši za Amnonom što pogibe”.

Kakav zaključak možemo da izvedemo iz ovih reči? Zar ne taj, da večno mučenje u paklu nije predstavljalo deo njegovog verovanja. Tako razumemo i mi, i ovde otkrivamo pobedonosan dokaz u korist ugodnijih, prosvećenijih i plemenitijih shvatanja o konačnoj opštoj čistoti i miru. David se utešio videći da je njegov sin mrtav. A zašto? Zato što je proročkim okom mogao da gleda u divnu budućnost i da vidi da će njegov sin, odvojen od svih iskušenja, oslobođen od ropstva i očišćen od pokvarenosti greha, pošto se bude dovoljno očistio i prosvetlio, biti primljen u skup uznesenih i srećnih duhova. Njegova je jedina uteha bila što je njegov mili sin uzet iz sadašnjeg stanja greha i nevolja i otišao onamo gde će se izlivati najuzvišeniji uticaj Svetog Duha u njegovu pomračenu dušu: gde će se njegov duh razvijati pod uticajem nebeske mudrosti i divnog zanosa besmrtne ljubavi i na ovaj način, postavši svetim, moći će da uživa mir i društvo nebeskih naslednika.

. ."

upravo ovo što ti zastupaš sotona zadnjih 150 godina na sve perfidne načine pokušava proširiti , a U NAJVEĆOJ MJERI je uspio , čak i u njegovoj najvećoj protivnici Crkvi- a to je da ne vjerujemo da postoji sud , kazna i on sotona tj demoni:twisted:

to je uspio prevelikim modernizmom tj racionalizmom i naturalizmom koji je deviza u životu modernog čovjeka i koji se kao način razmišljanja, proučavanje religije i vjerskog života uvukao i u crkve

može pitanje
ako nema kazne , suda i pakla ,onda koja je razlika između dobrih i zlih
koja je nagrada za jedne , a koja nenagrada( kazna ) za druge:?:

ILIJA je napisao/la:

Ok to je zabrinjavajuce sto sam eto netolerantan no volio bih da mi kazes kako se postize tolerancija

tolerantna izjava: "ne slažem se s tobom jer po mom tumačenju Biblije stvari stoje drugačije..."
netolerantna izjava: "ekumenizam je prijevara, crkva je antikrist i sluga sotone, bilo koja, prodali ste dušu i zaboravljate što kaže Pismo, koje samo ja znam na temelju pisma što je istina i vidjet ćete na dan strašnog suda... kaže izaija sve ću ih uništiti, neće im ostati ni praha itd"
da ne spominjem antologijsku izjavu da je kac potpisivanjem ugovora počinila strašan grijeh i prodala se đavlu
eto, sad nastavite o paklu...

hm...sigurno su i saduceji razmisljali o toleranciji kada je Isus ribao farizeje pa su mu rekli:
Nato će neki zakonoznanac: "Učitelju, tako govoreći i nas vrijeđaš." Ali to Isusa nije zaustavilo već je rekao:
A on reče: "Jao i vama, zakonoznanci! Tovarite na ljude terete nepodnosive, a sami ni da ih se jednim prstom dotaknete." "Jao vama! Podižete spomenike prorocima, a vaši ih oci ubiše. Zato ste svjedoci i sumišljenici djela svojih otaca: oni ih ubiše, a vi spomenike podižete!

to je sve istina, ali često zaboravljamo da je Isus govorio autoritetom bezgrešnog Božjeg Sina, to baš i nije isto. a uz to, on je osuđivao one koji su druge osuđivali. a sam je Isus rekao "prvo izvadi brvno iz svog oka", a često se u vjerničkim nastupima oni koji imaju po dva brvna u svakom oku bacaju na one koji imaju trun... reče pavao u rimljanima, ako drugoga osuđuješ a i ti činiš tako, dvostruko sebe osuđuješ. a uz to, Isus je bludnicu kojoj su pravednici osigurali mjesto u paklu poslao u raj samo time što ju je razumio i našao pametne riječi da joj kaže

da, to je vrlo zanimljivo... u bibliji se ne može naći da je Isus ikoga osuđivao, pa čak ni kurvu (koja je u očima javnosti na dnu društva), ali zato je osuđivao one koji osuđuju...

a uz to, on je osuđivao one koji su druge osuđivali.

nije istina, Isus je jasno rekao svim GRESNICIMA da se obrate. To su govorili i apostoli a i Ivan Krstitelj. To je temelj krscanstva.

I jos jednom ne vidim sto je lose u tome da se nekome kaze njegov grijeh?! Ako ja lazem - ta osoba se nece uvrijediti. A ja cu ispasti glup. Ako govorim istinu - neka se obrati!

A ovo s brvinima najcesce govore gresnici koji se boje da im netko ne ukaze na njihov grijeh. (ne mora biti tako u tvojem slucaju, ali mozda i jest? preispitaj sebe..) Nemoj suditi! Nemoj me podsjecati na moj grijeh kojeg se ne zelim odreci. Gledaj svoja posla... To su govori koji i govoritelja i sugovornika vode u propast. Isus je apsolutno svakome rekao sto je trebao. I Petra je nazvao sotonom. I Pavao je ukorio Petra kada se je licemjerno ponasao. Isus je i gresnici rekao ne grijesi vise!

A ako ja se ne klanjam kipovima i idolima i govorim drugima da zlo cine ako se klanjaju - kakvo zlo ja cinim? Dokazi mi grijeh!

Ali dosta o tome... Nemam nista protiv nikoga, samo jasno upozoravam i govorim o grijehu. Svaki krscanin je pozvan da se do krvi odupre grijehu. Svakom krscaninu koji priznaje svoj grijeh i odrice ga se te se bori protiv njega - nudim svu svoju pomoc i potporu. Svakom krscaninu koji ne priznaje, vec opravdava svoj grijeh - dajem upozorenja da je na putu propasti!

Ljudi u danasnje vrijeme ne vole govoriti o paklu i ne govore.Danas se propovjeda iskljucivo uspjeh,vjera koja te dovodi do svega sto zelis, bahatost i itd,a o grijehu,paklu,skromonosti itd se ne govori....Tako da je pako u biti nepozeljena tema,jer potice ljude da razmisljaju o grijehu,a sad to vise nije u modi...Grijeh,slabosti,mane,oprost...Zastarjelo je to...Nazalost istina.

dominik je napisao/la:

I Pavao je ukorio Petra kada se je licemjerno ponasao. Isus je i gresnici rekao ne grijesi vise!

e o tome ja govorim... Isus je planuo jedino na licemjerje (a s time je povezano osuđivanje i netolerancija), a na ostalo nikad nije planuo, nego je samo blago, s puno razumijevanja, upozorio na problem... prostitutki nije rekao: "ovo što ti radiš je odvratno... gorjet ćeš u paklu ako ne prestaneš!!!", nego je rekao: "ne osuđujem te, idi i ne griješi više". ogromna je to, i često presudna razlika.