Još jedno potresno svjedočanstvo, ovo bi trebao svatko pročitati:
http://knjige-online.atspace.com/povratak_iz_pakla.htmUskrsnuće pastora Daniela Ekechukwua
Od Davida Kirkwooda
Ubrzo pošto se to dogodilo, prošlog decembra, ja sam saznao za vaskrsnuće Nigerijskog pastora Daniela Ekechukwua preko e-maila od svog prijatelja, pastora David K. Aboderina iz Lagosa u Nigeriji. Takođe sam čuo o ovom čudu, od svog prijatelja Brent Regisa, zeta Reinharda Bonnkea. Bonnke je propovedao u crkvi gde je Ekechukwu bio oživeo, ubrzo pošto se to bilo dogodilo. Brent mi je rekao o nekim detaljima u vezi iskustva pastora Ekechukwua,
dok je ovaj bio u paklu. Nekoliko meseci posle toga, ja sam gledao video dokumentarac o tom čudu, proizvedenog od " Christ for all Nations", koji je primarno fokusiran na čudo vaskrsnuća. Ja sam želeo da još više saznam o tom događaju. Pošto sam imao isplanirano, da provedem prve dve nedelje u septembru 2002, učeći na tri pastorske konferencije u Nigeriji. Ja sam rekao David Aboderinu, da ako bi bilo moguće, ja bih voleo da se upoznam sa pastorom Ekechukwuom, i molio sam da to Gospod omogući, ako je to Njegova volja.
Saznao sam da je pastor Ekechukwu iz grada Onitsha, gde je on bio pastor Power Chapel Evangelical Church ( Evanđeoska crkva snage). Onitsha je bila oko tri sata vožnje udaljena od mesta gde smo mi održavali našu poslednju konferenciju, u istočnom delu Nigerije u gradu Umahia. Tako da sam ja upitao pastore na toj konferenciji, da li neko zna kako bih mogao da pronađem pastora Ekechukwua. Jedan mladi čovek je podigao ruku i rekao je da ima prijatelja, čiji je opet prijatelj jedan evanđelista, koji lično poznaje pastora Ekechukwua. Ipak saznali smo da je sada pastora Ekechukwua jako teško susresti, zato što je tako velika potražnja za njim. Da skratim priču, na kraju smo saznali da će pastor Ekechukwu, privremeno biti u jednom hotelu, samo na pet minuta udaljenog od doma David Aboderina u Lagosu, gde sam ja trebao da provedem svoja tri poslednja dana u Nigeriji. Takođe smo dobili pristanak, da ga možemo susresti. Tako da u zemlji koja ima 120 miliona ljudi, u gradu od 12 miliona, pastor kojeg sam želeo da upoznam se nalazio na pet minuta od mene! Ili je to bila velika slučajnost, ili veliko proviđenje! Imao sam dakle tu naklonost, da se susretnem sa pastorom Ekechukwuom dva puta u tom periodu od tri dana i takođe sam razgovarao sa nekoliko ljudi koji služe pod njegovim autoritetom i koji su veoma dobro upoznati sa njegovom pričom.
Sledeći izveštaj je kompletiran od nekoliko izvora :
1) Od pastora Daniela Ekechukwua lično, kroz naš razgovor koji sam imao sa njim u periodu od 12. -14. septembra 2002. , dok je on bio u Lagosu, Nigerija.
2)Od njegovog lično napisanog svedočanstva, koje je on izdao u knjižici pod nazivom " Čudo 21. veka".
3)Od slušanja njegovog javnog svedočenja 13. septembra u Chapel of Glory ( Crkva slave), u Lagosu, Nigerija.
4) Od dokumentarca, video proizvoda, prodavanog od službe " Christ for oll Nations", koji uključuje svedočanstva pastora Daniela, doktora koji ga je proglasio mrtvim, Danielove žene, Danielovog oca, kapelnika koji je balsamovao Danijela i nekoliko pastora koji su bili prisutni prilikom njegovog vaskrsnuća .
5) Kroz ličan razgovor koji sam imao sa Ede Samuelom, koji je dugogodišnji prijatelj pastora Daniela, a sada je i njegov lični asistent, koji je takođe bio očevidac mnogih događaje, koji su okruživali Danielovu smrt i vaskrsnuće.
Događaji koje ću dakle opisati kasnije su činjenice, najbolje što znam o tome iz moje memorije. Ja sam uveren da je zbog povreda, koje je zadobio u automobilskoj nesreći, Nigerijski pastor Daniel Ekechukwu, fizički umro kasno u petak, 30. novembra 2001. On je bio mrtav, najmanje 42 sata,
posetio je nebo i pakao za to vreme i ustao je iz mrtvih, negde između 3:50 i 5:15 posle podne, u nedelju 2. Decembra 2001. u prizemlju Grace of God Mission (Misija milosti Božije), koja se nalazi u Onitshi, u Nigeriji. Njegovo vaskrsnuće je najveće moderno čudo za koje sam ja čuo.
Iako su neke stvari koje su se dogodile pastoru Ekechukwuu sigurno van-biblijske, nijedna nije ne-biblijska. Zaista, niti priča o vaskrsnuću pastora Ekechukwua, niti priča o vašem spasenju se ne nalazi u bibliji, čineći ih obe van-biblijskim, ali ni jedna ne bi trebala da bude nepriznata na toj osnovi.
Izveštaj:
U četvrtak,29. novembra 2001, pastor Daniel Ekechukwu i njegova žena Nneka imali su neslaganja, koje je preraslo u svađu, što je prouzrokovalo da ona njega u toj svađi čak ošamari. On je bio duboko povređen tim incidentom, da se pravio da je ne primećuje sledećeg jutra, kada ga je ona pozdravila. Što je prema onome što mi je pastor Daniel rekao, bio pokušaj sa njene strane da se počnu izmirivati. Pastor Daniel je u toku dana 30. Novembra, ljutito razmišljao o tome, kako će dovesti svoju ženu u red, kada se vrati kući. Međutim, on nije uspeo da se vrati kući tog petka.
Dok se vozio kući te večeri, kočnice na njegovom 20 godina starom Mercedesu 230E su otkazale, dok se on spuštao niz strmu liticu brežuljka, i njegov auto je udario u betonski stub, koji je bio sagrađen, da bi sprečio da kola ne odu preko litice. On nije bio vezao sigurnosan pojas (malo Nigerijaca to čini), tako da je njegov grudni koš veoma jako udario o volan i njegovu ručicu, očito povredivši mu unutrašnje organe. Tako da je počeo da bljuje krv i da otežano diše (da ne pominjemo, da je uskoro izgubio sve znake života). Daniel nije mogao sam da se izvuče iz auta, već mahniti očevici su ga izvukli. Jedan dobrovoljac je ponudio svoj auto, dok se drugi dobrovoljac ponudio da ga preveze u bolnicu: St. Charles Borromeo, koja nije bila daleko u predgrađu Onitshe.
U roku od nekoliko minuta, pošto su stigli u bolnicu, doktor je počeo da mu ukazuje hitnu pomoć, ali je Danijel znao da njegovo telo ne reaguje na to. On je počeo da moli molitvu čoveka, koji je znao da će umreti, moleći Boga da mu oprosti sve njegove grehe, tako da bi mogao biti spreman da stane pred Gospoda. On je takođe poslao po svoju ženu, Nneku, sa kojom je odbio da razgovara, kada je napuštao dom, ranije tog dana. Ona se onesvestila, kada je čula vesti o nesreći svog muža i o tome u kakvom se stanju nalazi. Ali kasnije malo, kada se povratila, nju je odvezao komšija, koji je hrišćanin u bolnicu. To je bio Danielov prijatelj, Ede Samuel ( sa kojim sam ja poduže razgovarao), koji je bio zajedno sa njom i koji je jedan suštinski svedok o svemu, što se događalo u ta tri dana.
Pošto je videla Daniela u kritičnom stanju, kada je stigla u bolnicu St. Charles Borromeo, Danielova žena je počela plakati, moleći svog muža da ne umre i da je ne ostavi. Doktor je priznao, da ništa ne može da učini, da bi spasio Danielov život (imajmo na umu da je to bolnica Trećeg sveta). Tako da je Daniel zatražio da ga prebace ambulantnim kolima u Umezuruike bolnicu u Owerri, gde je radio njihov porodični doktor. Umezuruike bolnica je bila 80 km udaljena. Njegova žena je organizovala kola hitne pomoći, tako da su oni bili na putu za Umezuruike bolnicu, kada je Daniel umro.
Daniel je ležao u zadnjem delu kola hitne pomoći, dok je njegova žena sedela napred. On je počeo da oseća da neće preživeti i pozvao je svoju ženu da dođe kod njega. On je počeo da se oprašta od nje, dajući joj instrukcije u vezi crkvenih i ličnih dokumenata i govoreći joj da se brine za njihovog sina i njihovu crkvu. Ona je počela da jeca i plačući ga je oštro ukorila za takve negativne izjave. On je bio čovek Božiji i trebao bi da ima vere, a ne da govori o umiranju!
Dok je ona to govorila, Daniel je video dva velika anđela (oni su bili toliko veliki, da se on kasnije čudio, kako su stali u kola hitne pomoći – samo jedan od njih je bio veliki kao kola hitne pomoći) koji su bili potpuno beli (čak i zenice njihovih očiju). Daniel je pokušao da govori anđelima, ali je jedan stavio prst na njegova usta, dajući mu znak da ćuti. Anđeli su ga počeli dizati sa obe strane i Daniel je počeo da shvata, da se razdvaja na dva dela. Anđeli su ga držali ispod oba ramena – njegovog duhovnog čoveka (koji je bio savršeno u celini), dok je njegovo slomljeno telo ostalo da leži ispod. Onog momenta kada su napustili kola hitne pomoći, Daniel je izgubio svest o prirodnom svetu.
Kada su kola hitne pomoći stigla u Umezuruike bolnici sa Danielovim telom, već je bila kasna noć (petak, 30. novembar) i Danielov porodični doktor nije bio tamo. Jedan član medicinske ekipe, je ipak pregledao njegovo telo i tužno rekao Nneki da je njen muž umro i da se tu sada ništa više ne može učiniti.
Tako da su ga odvezli u Federal Medical Center u Owerri, ali ni tamo nisu pronašli doktora. Na kraju su ga odvezli do Eunice Clinic, tako da je tamo bilo potvrđeno da je Daniel mrtav od Doktora Josse Annebunwa. Nije bilo disanja, nije bilo otkucaja srca ni pulsa i Danielove zenice su bile fiksirane. Doktor je rekao da se tu ništa više ne može učiniti. Sertifikat o smrti je dat u 11:30 posle podne 30. novembra 2001.
Zatim su Danielov leš odvezli u kuću njegovog oca u obližnjem selu i prirodno Danielov otac i drugi članovi familije su bili pogođeni u srce kada su videli Danielovo mrtvo telo i jako su plakali. Danielov otac je zatim dao instrukcije da se njegovo telo odnese u kapelu Ikeduru General bolnice, koja nije bila daleko odatle. Oni su tamo stigli negde oko 1:00, subota ujutro. Tamošnji kapelan, Mr. Barlington Manu, primio je leš. Primitivna Nigerijska kapela, gde je bilo predano Danielovo telo nije imala hladnjake, tako da je kapelan ubrizgao balsamirajuće hemikalije između Danielovih prstiju i u njegova stopala. Potpuna balsamacija je trebala da bude izvršena kasnije ujutro. Uz pomoć još jednog službenika, on je odložio Danielovo telo na ploču kapele, između druga dva leša.
Kasnije ujutru, kada je kapelan pokušao da poseče Danielov unutrašnji deo bedra, da bi mogao da uvuče cev, preko koje bi ubrizgao više balsamirajuće tečnosti, on je iskusio čudni šok, koji ga je odgurnuo od leša. To ga nije toliko iznenadilo, pošto je doživljavao slične sile i pre i to je pripisivao okultnim silama (takve svari su naširoko praktikovane u Africi i njih uzimaju u obzir većina Afričkih pastora koje ja poznajem). Posle drugog pokušaja i drugog šoka, on je zaključio da je Daniel verovatno bio član nekog moćnog tajnog udruženja. On je pretpostavljao, ipak, da će posle izvesnog vremena te neke okultne žrtve i prizvane sile nad lešom da se umanje, tako da će onda moći da završi svoj posao. (Ovaj kapelan, naravno, nije bio hrišćanin, ali se preobratio posle Danielovog vaskrsnuća). Daniel je rekao, da su ljudi mogli da omirišu balsamirajuće hemikalije za dve nedelje, posle njegovog vaskrsnuća. Oni bi ga zagrlili, pa bi se uhvatili za noseve!
Oko 2:00 u subotu ujutru, kapelan, koji je stanovao do kapele, bio je uznemiren pesmama obožavanja koje su dolazile iz njegove kapele, koje su utihnule čim je prišao vratima kapele. Dok je pretraživao šta je bio izvor muzike u njegovoj kapeli, on je primetio kako svetlo odsjajiva sa lica Danielovog leša. To ga je u potpunosti obeshrabrilo.
Kasnije u subotu, on je opet pokušao da podseče Danielov unutarnji deo bedra da bi mogao da ugura cev za ubrizgavanje i opet je susreo isti otpor kao i pre. Te noći zvuci obožavanja ponovo su se čuli iz kapele. (Nemojte da pretpostavite da je Danielov leš trebao da bude sahranjen dan posle njegove smrti. Nigerijci često sahranjuju svoje mrtve i nedeljama posle smrti).
Sve to je toliko uznemirilo kapelana da je pronašao Danielovog oca, da bi ga informisao o onome što se događalo i da zatraži da on odnese Danielov leš iz njegove kapele. Upravo pre nego što je kapelan došao, Danielova žena je sanjala san u kojem je videla lice svog muža i on je nju upitao zašto su ga ostavili u kapeli. On je njoj zatim rekao da nije mrtav i da bi ona trebala da ga odnese u Onitshu gde će Nemački evanđelista Reinhard Bonnke da propoveda. Ona je odlučila da tako učini, iako je njena familija mislila da je skrenula sa uma. Već je bila subota uveče i Daniel je bio mrtav već 24 sata. Članovi familije su na kraju ipak popustili, ali su kupili sanduk i doneli su pogrebno odelo, da kapelan u njega obuče Daniela. Kapelan je ipak morao da iseče odeću, da bi u nju mogao da obuče Daniela, zato što je njegovo telo bilo ukočeno kao tabla. Kola hitne pomoći su bila iznajmljena u nedelju ujutru, 2. Decembra i kovčeg koji je sadržao Danielovo telo je bio prevežen u Grace of God Mission ( Misija milosti Božije) (velika crkva) u Onitshi, udaljenoj oko 1-2 sata, gde je evanđelista Reinhard Bonnke propovedao na poslepodnevnoj crkvenoj službi posvećenja. Oni su tamo stigli oko 1:00 posle podne.
Crkvena imovina je bila zaštićena mnogobrojnim službenicima federalnog i državnog obezbeđenja, u korist Reinharda Bonnkea, koji je primio mnoge smrtne pretnje i koji je omrznut od muslimana širom Afrike. ( Da ne pominjemo činjenicu da je World Trade Center - Dve zgrade u Njujorku- bio uništen od muslimanskih terorista samo nekoliko nedelja pre toga). Zbog toga služba obezbeđenja, nije htela da dopusti da sanduk bude unet na tlo imovine crkve, misleći da bi tu mogao biti eksploziv. Danielova žena se glasno prepirala sa njima i na kraju je otvorila kovčega da im pokaže svog mrtvog muža, što je rezultovalo njihovim ismejavanjem i čak su je išibali zbog njenog navaljivanja. Ona je prouzrokovala toliki nered, da je glavni pastor bio obavešten o tome i njegov sin je dao instrukcije, da se Danielovoj ženi dozvoli da unese njegovo telo bez kovčega i da ga stave u prizemlju. Danielovo telo su tamo položili na dva stola, koja su ugurali u prostorije nedeljne škole.
