Obavljanje Gospodnje večere
Novi zavet skoro ništa ne govori o pojedinostima svetkovanja Gospodnje večere. Skoro ništa ne kaže o učestalosti svetkovanja, ko može ili ne može da učestvuje, ili čak i stvarnoj prirodi hleba i čaše kojima će se vernici poslužiti. Ovi praktični aspekti su razvijeni na temelju biblijskih načela.
1. Učestalost svetkovanja
Fraza "jer kadgod jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete" (1. Korinćanima 11,26) ne pruža odgovor na pitanje kako često treba održavati obred Gospodnje večere. U Novom zavetu nigde se ne pojavljuje neko uputstvo o učestalosti svtkovanja Gospodnje večere. Upravo zato su razne Crkve razvile svoj sistem svetkovanja. Ima hrišćanskih Crkava koje Gospodnju večeru dele svake sedmice, pa čak i svakoga dana.
2. Ko može da učestvuje
Pavle upozorava Korinćane da ne učestvuju u Gospodnjoj večeri na nedostojan način, već da čine posle odgovarajućeg samoispitivanja (1. Korinćanima 11,27.28). Da bismo pravilno shvatili značenje izraza "na nedostojan način", moramo razmotriti i Pavlove savete vernicima o "dostojnom životu" i kontekst tih saveta. Hrišćani treba da žive "kao što se pristoji Bogu" (1. Solunjanima 2,12), u skladu sa svojim svetim zvanjem (Efescima 4,1), i sa "evanđeljem Hristovim" (Filibljanima 1,27). Prema tekstu u Kološanima 1,9.10. Pavle se moli Bogu da hrišćani žive "pristojno Bogu na svako ugađanje i u svakom dobrome delu da budu plodni, da rastu u poznanju Božjemu".
Prema tekstu u 1. Korinćanima 11,20.22. neki vernici u Korintu su se ponašali suprotno Pavlovoj definiciji "dostojnosti". Pohlepni i sebični bogataši su pokazivali da im nije stalo do potreba siromašnije braće. Svojim ponašanjem ranjavali su srca manje srećnih vernika u Crkvi i sramotili svoga Gospoda. Očigledno da nisu pravili razliku između običnih obroka, na kojima su, na primer, mogli da učestvuju svi članovi porodice i svetog obreda Gospodnje večere, kada su morale biti uklonjene sve društvene razlike. Pažljivo ispitivanje pobuda i ponašanja bi im svakako pomoglo da poprave svoje greške.
Svi oni koji su se krstili u Isusa Hrista mogli su pristupili Večeri s punom sigurnošću u božansku blagodat i učestvovati u ovom zajedništvu. Oni koji nisu kršteni vernici Crkve ne bi imali pravog razloga da učestvuju. U kontekstu krštenja vernika, nekrštenu decu bi trebalo pozivati da prisustvuju obredu. Posle odgovarajućeg poučavanja i krštenja i ona se mogun pridružiti ostalim vernicima u slavljenju Gospodnje smrti, vaskrsenja i skorog povratka.
3. Beskvasni hleb i neprevrelo vino
Uzimajući u obzir jevrejski običaj da se u predvečerje Pashe iz domova ukloni svaki kvasac (2. Mojsijeva 12,15.19; 13,7), može se sa sigurnošću kazati da je na Gospodnjoj večeri bio upotrebljen beskvasni hleb. Osim toga, Pavle izjednačuje kvasac sa grehom (1. Korinćanima 5,7.
, kojih nije bilo u Hristu. Upravo zato, beskvasni hleb – koji se spravljao od pšeničnog brašna pomečanog sa uljem, vodom i solju – treba da se upotrebljava na obredu Gospodnje večere kao simbol Gospodnjeg tela, žrtvovanog za sve koji ga veruju, bez obzira na vreme i mesto.
Opis Gospodnje večere i u sinoptičkim Evanđeljima i u Pavlovim spisima upotrebljava izraz "čaša" i "rod vinogradski" za piće koje predstavlja Hristovu krv. Reč "vino" se ne pojavljuje. Alkohol je proizvod raspadanja i smrti, neprikladan da simbolički predstavi Hristovu otkupiteljsku krv. Prema tome, upotreba prevrelog soka ili alkoholnog vina prilikom obreda Gospodnje večere nije u skladu s Biblijom. Istisnuti sok grožđa pravilno predstavlja Hristovu krv, prolivenu za spasenje mnogih, za oproštenje njihovih greha.
Opisujući Gospodnju večeru, Elen G. Vajt kaže: "Hristos je još uvek za stolom na kojemu je postavljena pashalna večera. Pred Njime se nalaze beskvasni pashalni hlebovi. Na stolu stoji i pashalno neprevrelo vino. Ovim znamenjem Hristos prikazuje svoju čistu žrtvu. Ništa što je pokvareno vrenjem, sibmolom greha i smrti, ne može predstavljati bezazleno i prečisto Jagnje (1. Petrova 1,19)." (Čežnja vekova, 567)
D. Zaključak
U obredu Gospodnje večere Gospod nam nudi svoj veliki dar spasenja: svoje telo i svoju krv, koji su prikladno simbolički predstavljeni beskvasnim hlebom i čistim grožđanim sokom. Hleb predstavlja Isusa kao ličnost; grožđani sok je savršeni simbol Njegove krvi pomirenja. U slavljenju Gospodnje večere, hrišćani ne samo da se sećaju Isusove velike žrtve za njihove grehe, već se raduju i novom zavetu koji im garantuje sadašnje zajedništvo sa Hristom i buduću slavu u Njegovom carstvu. Upravo zato, Gospodnja večera je prilika za radovanje, a ne za žaljenje, iako ćemo uvek biti svesni visoke cene koja je plaćena za naše otkupljenje, Hristove dragocene krvi, krvi Jagnjeta bez mane i mrštine (1. Petrova 1,16).