SD je napisao/la: Dina je napisao/la: Mozes li stajati iza svake svoje rijeci koju si veceras napisao i biti ciste savjesti Ivek?
Iza svake. Osim onog o Stefanoviću i toj djevojci jer to nisam vidio, to mi je jedan njegov bivši prijatelj, adventist pričao. Bez obzira što sam upoznao dobrih ljudi među vama (ali i ljigavaca) svi ste nekako sektaški ispranih mozgova. Svi imate istu priču, svi ste po nekoj šabloni napravljeni i odbijate se suočiti sa realnošću. Najtragičnije je vaše vjerovanje da će vas jadne svi progoniti radi subote i to sa papom na čelu, pa kad vas neko krivo pogleda odmah vam se čini da su počeli prvi znaci progona. Koliki mi je uplašeni adventist pričao o "nedjeljno zakonu" u Hrvatskoj, koji je već ukinut. A onaj Fajt, paranoja na dve noge.
Pogledajte Miroljuba Petrovića, u šta vam se izrodio, vidi jezuite i u pašteti, a Isusovci su jednan od najmekših redova u Katoličkoj crkvi.
Pa prenisko je za jednog duhovnog covjeka koji tako kotira kao ti baviti se lazima,i ljudima druge denominacije.Ako cemo tako mozda bi mi za staru denominaciju od nekoliko hiljada godina,mogli mnogo vise naci zivote ljudi,koji ti ovako okarakteriziras Salmicu kao Stefanovica,iako ja poznajem osobno svakog clana te obitelji i ob itelji njegove zene,nije fer lagati na covjeka.
A takvih kao Petrovic ima mnogo u nasim redovima,pa i sam si potvrdio veceras.Ma nismo ti mi ispranih mozgova,nego dopustamo ljudima nek samio nadju svoj put spasenja,evo vidis i tvoj i petrovicev slucaj,cilj vam je oprav davao sredstav.Evo ti Petrovica.
[quote]Miroljub je na svom forumu ipak priznao da je krsten u Adventistickoj crkvi, pa cu vam preneti ceo njegov post jer je mnogo interesantan, a vi ne zamerite na duzini jer je stvarno bio opsiran odgovor:
Nisam se nikada krstio u adventistickoj crkvi u Zemunu, ali se JESAM "krstio" u adventistickoj crkvi u Beogradu (u ulici Bozidara Adzije 4). U prethodnim postovima sam rekao da sam 1990. godine postao religiozan (tada sam imao 25 godina), a 1992. sam bio dobrovoljac na trebinjsko-dubrovackom ratistu. Tamo na ratistu sam nasao, u jednoj napustenoj kuci u kojoj smo spavali, neke stare novine (beogradsku "Politiku" staru godinu dana) i u njima prvi put procitao kratke tekstove vladike Nikolaja Velimirovica koji su me odusevili. Kada sam se vratio u Beograd trazio sam da kupim knjige vladike Nikolaja, ali nisam mogao da ih nadjem. Onda sam jednog dana na jednoj banderi na Novom Beogradu video reklamu za "teolosku" biblioteku "Logos" iz Zemuna, koja je reklamirala knjige i video materijale o Bibliji. Nazvao sam ih i pitao da li imaju knjige vladike Nikolaja. Tip koji se javio rekao mi je da momentalno nema, ali da ce mi nabaviti iz Valjeva, i jos me je pozvao da dodjem u biblioteku jer ima druge "sjajne knjige i video materijale". Dao mi je adresu i ja sam otisao.
Kad sam dosao na adresu koju mi je tip dao u Zemunu bio sam iznenadjen kada sam video da je u pitanju adventisticka crkva. Secam se da je bila zima i da sam se smrzao dok sam nasao tu "biblioteku" u nekoj zabacenoj ulici. Tada nisam znao sta su sekte i iako sam pretpostavljao da je u pitanju neka prevara, mislio sam da su to neke bakice koje dele letke i pamflete o smaku sveta i slicno. Rehoh: "Ajde kad sam dovde dosao i toliko se smrzavao da vidim kakva je to 'biblioteka'." Unutra je bio neki ljubazan tip, ali ja sam video da tu nema vladike Nikolaja i da ga nikada necu ni dobiti. Ponudili su mi da se "besplatno uclanim" u njihovu "biblioteku", i posto su bili napadni, ja sam se uclanio u tu njihovu biblioteku da ispadnem ljubazan. Medjutim, to je bila navlaka da dobiju moj broj telefona, pa da me posle svaki cas zivkaju.
Onda sam otisao kod lokalnog pravoslavnog svestenika i malo povisenim tonom ga pitao kako dozvoljava da se rade ovakve stvari i da se podvaljuje ljudima na takav nacin, da se ljudi vrbuju za razne ne-pravoslavne verske zajednice, a on me je izbacio napolje zato sto nisam "sa postovanjem" razgovarao sa njim. Brzo sam shvatio da od svestenika (velike vecine njih) nema vajde, pa sam krenuo da se sam obracunavam sa sektasima. Nisam ih tukao, kao Sladjan Mijailjevic, sadasnji poslanik SRS-a, predsednik udruzenja "Istina" koja se bori protiv sekti i urednik jednog antiglobalistickog sajta (koji je nekoliko puta uletao sa prijateljima u sektu Hare Krisna i tukao sve redom - ja navijam da taj tip bude ministar policije). Ja sam pokusavao da se uvlacim u sekte i da izvlacim ljude iz njih. Dva puta sam umalo nastradao - jednom kod pentakostalaca, a jednom u sekti Hare Krisna, kada su u oba slucaja poceli da padaju u trans i da opsednuti demonima budu van svake kontrole.
Posto su me adventisti stalno zivkali na telefon, pokusao sam tamo da nesto uradim. Odmah su me startovale njihove "mlade vernice", koje su se odmah ohladile kad su videle da sam "Crnogorac" i da necu sa njima da idem na plazu i u duge nocne setnje po dunavskom keju da "proucavam Bibliju". Njihovim svestenicima nije smetalo sto sam pravoslavac ako dolazim u njihovu "crkvu". Kasnije sam shvatio da je sektama vazno samo da im ljudi dolaze u "crkvu" i da ostavljaju tamo novac, a kakvo je duhovno stanje vernika to ih uopste ne interesuje. Ako se neko kurva ili laze ili krade, a da ga niko ne vidi, to je dozvoljeno, ali ako "ne dolazi u crkvu", to je najveci skandal. Onda se svi "mole" za njega jer dolazenje u "crkvu" je "uslov svih uslova za spasenje", kako oni veruju.
Adventisti i Jehovini svedoci su manje opasni u odnosu na ostale sekte, jer ne veruju u besmrtnost duse pa kod njih nema demonskih cuda, tako da je sa njima lakse raditi, ali su vecinom hipnotisani i ispranih mozgova kao i ostali sektasi.
Posle kraceg vremena video sam da se adventisti interesuju za nauku i za moja objasnjenja Biblije kroz nauku, tako da su me pozvali da odrzim par predavanja u njihovoj crkvi u Zemunu. Bili su odusevljeni, a nekoliko mladih momaka je pocelo da prelazi na moju stranu i da se raspituje o tome kako ja vidim teologiju. Tada sam shvatio da sa tim predavanjima mogu da pridobijem mnogo njihovih vernika, ali je problem bio sto nisam adventista, tako da nisam dobijao puno prostora.
Posto sam vec bio odlucan da se obracunavam sa sektasima (bio sam samo 3 godine religiozan), onako mlad (i "lud") odlucio sam se na "tezak" korak, a to je da pridobijem poverenje njihovih glavesina tako sto cu se "krstiti" u njiihovoj "crkvi". Oni su to oberucke docekali i organizovali mi ekspresno "krstenje", a da nisam morao ni da prolazim kroz proceduru da "radim teme", kako to oni zovu, ili proucavanje Biblije.
Taj dan "krstenja", bio je to 29. maj 1993, bio je jedan od najtezih dana u mom zivotu. Lakse mi je bilo na frontu pod granatama Zengi, nego tog dana u Bozidara Adzije 4. Prvo sam morao da obucem neku belu suknju, haljinu, ili sta vec, tako da sam izgledao kao glupi avgust (klovn). Onda sam morao da izadjem na veliku binu, sa jos dvadesetak ljudi koji su se takodje "kstavali". To su uglavnom bila deca adventista koje su roditelji nagovorili da se krste, iako tu decu religija uopste ne interesuje. Ta deca (uzrasta 16-22 godine) su se sve vreme glupirala, cerekala i isprdavala, kao da su na zurci, a ne na krstenju.
Pred skoro hiljadu ljudi, usledio je "slag na tortu" kada je adventisticki svestenik poceo preko mikrofona da sve nas u glas ispituje o nasoj veri, a publika je odusevljeno pratila "program". Pitanja su uglavnom bila u stilu: "Da li priznajes da je adventisticka crkva jedina Bozja crkva?" i slicno. Ovi oko mene su svi vikali (mnogi kroz smeh) "da", a ja sam u sebi govorio "ne". Pa je posle toga bio muzicki program, pa ovo, pa ono, nikad kraja celom cirkusu. Na kraju su me zaronili u neki bazen, pa me cak i slikali, a kada sam posle mom bratu pokazao tu sliku kako me njihov svestenik uranja u vodu, on mi je kroz smeh rekao: "Kada te sledeci put budu uranjali u septicku jamu, zovi mene da te ja slikam."
Iako je sve bilo odvratno i otuzno, bilo je svrsishodno jer sam dobio veliki prostor da uticem na ljude, tako da je veliki broj adventista presao na moju stranu i kasnije napustio tu "crkvu". Problem je nastao kada sam poceo da se pojavljujem na televiziji i kada su shvatili da ja ne pozivam (vrbujem) ljude u njihovu "crkvu". Secam se kada sam gostovao na jednoj televiziji u Podgorici, i onda su gledaoci mogli da se ukljucuju u program i da mi postavljaju pitanja. Ja sam pricao o stvaranju i Potopu, a gledaoci su postavljali pitanja na te teme. Medjutim, onda se ukljucio jedan gledalac koji je pitao: "Kojoj crkvi vi pripadate?" Prepoznao sam glas jednog adventiste iz Podgorice, i odgovorio sam: "Ovde se ne bavimo crkvama, nego naucnim dokazima za Bibliju." Posle nekoliko minuta, isti gledalac se javio sa pitanjem: "Koji je dan od odmora?" Ja sam odgovorio: "Ne bavimo se tim temama, imate o tome u Bibliji."
Posle te emisije adventisti iz Podgorice su bili jako razocarani u mene i vise me nikad nisu pozvali da im odrzim predavanje u crkvi. "Los glas" se preneo i u Srbiju. Prigovor je bio otprilike ovakav: "Ti Miroljube odrzis predavanje, odusevis ljude, a onda dodju Jehovini svedoci i odvuku ljude." Ja sam im rekao: "Sto ih vi ne odvucete?" A oni su trazili da ja reklamiram njihovu crkvu, sto sam ja odbio i onda je "pukla tikva". Kasnije je najvisi organ njihove crkve na ovim prostorima doneo odluku da se svim njihovim svestenicima zabranjuje da me pozivaju u njihove crkve da drzim predavanja.
Celu ovu pricu, koju sam ispricao u najkracoj mogucnoj verziji, nisam do sada nigde javno iznosio jer nisam zeleo da se bavim ruznim stvarima. Medjutim, problem nastupa sto mnogi adventisticki svestenici, u svom nastojanju da pridobiju ljude za svoju crkvu, dele ljudima moja predavanja i kazu da sam ja adventista, pa kad se ljudi oduseve sa mojim predavanjima, onda ih posle vrbuju za svoju "crkvu". Nema problema da dele moja predavanja, ali nije u redu da me lazno predstavljaju.
Svi koji posecuju ovaj forum i koji prate moja predavanja, znaju da ja ne gledam ko je ko, i ko je clan ove ili one crkve, i da li ide u neku crkvu ili ne ide. Ja zelim da promovisem biblijski koncept i to je to. Nigde ne isticem da sam pravoslavac i nikog ne vrbujem u pravoslavnu crkvu, vec zelim da promovisem izvorni biblijski koncept (pravoslavlje). E sad, to sto su neki adventisti bili dosadni pa su hteli da me iskompromituju sa tim "krstenjem", evo, saznali su o cemu se tu radi. Zao mi je ako su se razocarali, ali dobro je ako su se razocarali, jer ce mozda neko od njih da vise gleda u Boga, a manje u idole (svoje svestenike i "crkvu" kojima slepo veruju).
Sa ovom pamecu nikada ne bih radio takve stvari koje sam radio pre 16 i vise godina, vezano za razbijanje sekti. Sekte se razbijaju jacanjem imunog sistema, dakle jacanjem licne i porodicne duhovnosti. To je upravo i cilj organizacije "Centar za antropoloske studije" koju vodi kapetan kriminalisticke policije Zoran Lukovic, koji me je pozvao da budem jedan od osnivaca pomenute organizacije i sa kojim radim na tom cilju.[/