Navodim Ilijino obrazloženje proročkog lanca iz Daniela koji je bitan za razumijevanje neodvojive veze između Nebeskoga suda i Svetinje -tj ukazuje na Dan pomirenja koji se danas odvija u Nebskoj svetinji.."DAN 9:25 Znaj i razumij: Od časa kad izađe riječ "Neka se vrate i neka opet sagrade Jeruzalem" pa do Kneza Pomazanika: sedam sedmica, a onda šezdeset i dvije sedmice, i bit će opet sagrađeni trg i opkop, i to u teško vrijeme.
DAN 9:26 A poslije šezdeset i dvije sedmice bit će Pomazanik pogubljen, ali ne za sebe. Narod jednoga kneza koji će doći razorit će Grad i Svetište: svršetak im je u propasti, a do svršetka rat, i određena pustošenja.
DAN 9:27 I sklopit će savez s mnogima za jednu sedmicu: a u polovici sedmice prestat će žrtva i prinos: na vrhu Hrama bit će grozota pustoši sve do svršetka, dok se određeno pustošenje ne obori na pustošnika.
Znamo da je grozota pustosi bila nad Hramom u vrijeme opsade Jerusalima i da je Isus upozorio svoje ucenike
"Isus je okrio učenicima koji su Ga pažljivo slušali kakvi će sudovi stići otpadnički Izrailj, a naročito, kakva kazna će doći na njih zbog odbacivanja i razapinjanja Mesije. Očigledni znakovi će prethoditi strahovitom vrhuncu. Strašni čas će doći iznenada i brzo. Spasitelj je upozorio svoje sledbenike: “Kad dakle ugledate na mestu svetome mrzost opustošenja, o kojoj govori prorok Danilo – koji čita, da razume! Tada koji budu u Judeji neka beže u gore.” Matej 24, 15. 16. Kada idolopokliničke zastave Rimljana, budu uzdignute na svetom zemljištu koje se prostire nekoliko stotina metara izvan gradskih zidova, tada Hristovi sledbenici treba da nađu sigurnost u begu. Kada znak upozorenja bude primećen, sud će slediti toliko brzo da oni koji žele da ga izbegnu, ne smeju ni za trenutak da oklevaju. Onaj koji se zadesi na krovu kuće, ne sme da siđe kroz svoju kuću na ulicu, nego žurno od krova do krova, dok ne dođe do gradskih zidova i bude spašen “kao iz vatre”. Oni koji bi radili u polju ili vinogradu, ne smeju da se zadržavaju i vraćaju da uzmu gornju haljinu koju su ostavili po strani, dok su radili na vrelini dana. Nisu smeli da oklevaju ni jedan trenutak da ne bi stradali u sveopštem uništenju."V.BORBA,E.G.Vajt,Razorenje Jerusalima
Takodje smo upozoreni "Spasiteljevo proročanstvo o pohođenju sudova nad Jerusalimom ima još jedno drugo ispunjenje, prema kome je ovaj strašni prizor bio samo slaba senka. Drugi dolazak Sina Božjeg je prorečen usnama koje ne greše: “Tada će proplakati sva plemena na zemlji i ugledaće Sina čovečijega gde ide na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom. i poslaće anđele svoje s velikim glasom trubnim, i sabraće izabrane njegove od četiri vetra, od kraja do kraja nebesa.” Matej 24, 30, 31. Tada će svi oni koji su bili neposlušni jevanđelju “biti uništeni duhom usta njegovih i iskorenjeni svetlošću dolaska njegova.” 2 Solunjanima. "V.B,E.G.Vajt,IBID
Izl. 29:38, Dan. 11:31, Mar. 13:14, Luka 21:24Dan. 8, 14. “Do dve hiljade i trista dana i noći, onda će se svetinja očistiti”. Da dan simbolično u proročanstvu predstavlja godinu. Pogledaj 4 Mojsijeva 14, 34; Jezekilj 4, 6. Pošto se razdoblje od 2300 proročkih dana, ili bukvalno godina, proteže daleko iza završetka rasejanja Jevreja, to se nije moglo odnositi na svetinju u tom razdoblju. Vilijam Miler se držao opšte prihvaćenog gledišta da je u hrišćanskoj eri Zemlja svetinja, i zbog toga je zaključio da očišćenje svetinje izneseno u Dan. 8, 14. predstavlja očišćenje Zemlje vatrom prilikom Hristovog drugog dolaska. Polazna tačka od koje se računalo 2300 dana je pronađena u Dan. 9. 24 – 27, i ona predstavlja objašnjenje vizije iz 8. poglavlja. Utvrđeno je da je 70 sedmica, ili 490 godina određeno tj. bukvalno odsečeno i da se odnosi samo na Jevreje. Jedini period od kojeg se 70 sedmica može odseći je 2300 dana, jer je jedini period koji se spominje u 8. poglavlju. To znači da su 70 sedmica deo 2300 dana i da ta dva razdoblja moraju otpočeti u isto vreme. Anđeo je objavio da 70 sedmica počinje u vreme izdavanja zapovesti da se Jerusalim opet sazida. Ako bi se utvrdio datum ove zapovesti, onda bi se našla polazna tačka velikog vremenskog odseka od 2300 dana. Biblija nam stavlja na raspolaganje četiri teksta po kojem možemo odrediti pravi datum.
1. Od vremena kada je izdata naredba, 49 godina su bili svedoci izgradnje ulica i Jerusalimskog zida. Dan. 9, 25.
2. Šezdeset i dve sedmice ili ukupno 69 sedmica, 483 godina, dopirali su do Mesije – kneza, ili do pomazanja Hrista Svetim duhom prilkom njegovog krštenja, pri čemu reč Mesija označava pomazanog.
3. Šezdeset i dve sedmice dostižu do raspeća – kada se ukida žrtva i prinos u sredini nedelje. Stih 27.
4. Punih 70 sedmica svedočile su o zavetu sa Danilovim narodom. Po završetku ovog razdoblja Jevreji su prestali da budu Božji narod, a jevanđelje je trebalo da se propoveda neznabošcima.
U sedmoj glavi Jezdrine knjige nalazimo dekret koji tražimo. Persiski car Artkserks, izdao je ovaj dekret 457. godine pre Hrista. U Jezdri 6, 14 kaže se da je dom Gospodnji u Jerusalimu bio sagrađen “po zapovesti Kira, Darija i Artakserksa careva persijskih”. Tri cara učinila su jedno delo; koje je otpočelo s Kirom, nastavilo se s Darijem, a dovršeno je s Artakserksom. Sveto pismo smatra taj postupak jednom zapovedi. Da su kasnije naredbe bile nastavak ili upotpunjavanje ovog Kirovog dekreta, pogledajte Jezdru 6, 1 – 14. Ako se uzme 457. godina pre Hrista kao datum naredbe, vidi se da se ispunila svaka pojedinost proročanstva u pogledu 70 sedmica. Da bi čitalac uvideo razlog Milerovog stava u pogledu proročkih perioda, iznosimo tekst koje je objavljen u Advent Herald, Boston, u martu 1850, kao odgovor na prepisku:
“Ptolomejevim kanonom ustanovljeno je veliko proročko razdoblje od 70 sedmica. Ovaj kanon stavlja sedmu godinu Artakserksa u 457. godinu pre Hrista. Tačnost kanona dokazana je podudaranjem više od dvadeset pomračenja. Sedamdeset sedmica računa se od izdavanja naredbe koja se odnosi na obnavljanje Jerusalima. Između sedme i dvadesete godine Artakserksa nije bilo naredbi. Četiri stotine devedeset godina, računajući od sedme godine, mora započeti 457. godine pre Hrista i završiti 34. godine posle Hrista. Počinjući od dvadesete one moraju otpočeti 444. godine pre Hrista i završiti 47. godine posle Hrista. Pošto se 47. godine posle Hrista nije dogodio ni jedan događaj koji bi označio prestanak ovog perioda, ne možemo brojati od dvadesete godine već gledati na sedmu godinu vladavine Artakserksa. Ako bismo hteli da pobijemo činjenicu da ovaj period počinje 457. godine pre Hrista, morali bismo da dokažemo da Ptolomejev kanon nije tačan. Da bi smo to učinili, bilo bi neophodno da prikažemo da je veliki broj pomračenja ili eklipsa kojima je njegova tačnost iznova dokazivana, nije bilo ispravno izračunata. I takav bi rezultat poremetio svaki hronološki datum i prepustio utvrđivanje epoha i proveravanje era na milost i nemilost svakom zanesenjaku, tako da hronologija ne bi bila ništa vrednija od pukog nagađanja. Pošto se 70 sedmica mora završiti 34. godine posle Hrista, ukoliko sedma godina Artakserksa nije bila pogrešno utvrđena – a to se ne može promeniti bez nekog dokaza, postavljamo pitanje: Koje svedočanstvo je označilo ovaj završetak? Vreme kada su se apostoli okrenuli neznabošcima podudara se s tim datumom više, nego bilo koje drugo vreme. I raspeće 31. godine n.e. u sredini zadnje sedmice, poduprto je mnoštvom svedočanstava koja se ne mogu opovrgnuti”.
Pošto 70 sedmica i 2300 dana imaju zajedničku polaznu tačku, proračun Vilijema Milera potvrđuje se oduzimanjem 457 godina pre Hrista od 2300. Odatle sledi: 2300
457
1843 n.e.
Ali, da bismo dobili 2300 godina, potrebno je 457 punih godina pre Hrista i 1843 pune godine posle Hrista. Pošto naredba Artakserksa nije stupila na snagu početkom 457. godine pre Hrista, već ujesen iste godine, iz toga sledi da se 2300 dana neće dovršiti 1843, već će se produžiti do jeseni 1844. godine. To se jasno vidi iz narednog jednostavnog dijagrama:
457.p.n.e. 2300 kraj 1843.g.
(--------------------------------------------------------)
(----------------------------------------------------------)
Izdavanje 2300 proročki dani
Naredbe ističu 1844.g.
Vilijam Miler i njegovi saradnici nisu u početku shvatali ovu činjenicu, pa su očekivali Hristov dolazak 1843; to je bio razlog prvog razočarenja i prividnog zakašnjenja. Otkrivenje tačnog vremena u vezi sa drugim svedočanstvima Svetoga pisma, dovelo je do pokreta poznatog kao Ponoćni poklič 1844. godine. I do današnjeg dana izračunavanje proročkog razdoblja koje je stavljeno na završetak 2300 dana u jesen 1844. stoji bez prigovora.
Tada se postavlja pitanje: ako je računanje vremena Vilijama Milera bilo ispravno, odakle njegovo razočarenje? To je bilo zbog njegove greške u pogledu događaja. Proročanstvo kaže: “Do dve hiljade i trista dana i noći onda će se svetinja očistiti”. Miler i njegovi saradnici pogrešno su shvatili predmet svetinje i njeno čišćenje. Tu je bila tajna njihovog razočarenja. Kratko objašnjenje ovog važnog predmeta koje otkriva šta je svetinja i kakvo je njeno čišćenje a počinje sa završetkom 2300 dana 1844. godine – opisuje ispunjenje proročanstva Dan. 8, 14. (vidi poglavlje pod naslovom “Svetinja” U velikoj borbi).
Postavlja se još jedno pitanje: Ako je pogrešio u pogledu događaja, nije li njegovo čitavo delo bila zabluda? Hristovi učenici su bili u velikoj zabludi kada je ulazio u Jerusalim, i pozdravljali su Ga kao cara sa znamenjima pobede. Oni su mislili da će On biti krunisan kao car na Davidovom prestolu. Ali, nisu pogrešili što su postupali u skladu sa svojom verom; tako čineći oni su ispunili proročanstvo Zaharije 9, 9. – što ne bi učinili da su znali da će On ići na sud i u smrt. Ali, ovo proročanstvo je moralo da se ispuni, da je bilo neophodno i kamenje bi progovorilo. Luka 19, 37 – 40. Na sličan način su Vilijam Miler i njegovi saradnici ispunili i objavili proročanstvo (vidi Otk. 14, 6. 7.) Oni ga nebi objavili da u znali da treba objaviti i druge vesti pre nego što Gospod dođe. Otk 14, 8 – 14.
Iz konteksta se vidi da se tekst Matej 14, 36. često pogrešno upotrebljava. Jedino pitanje učenika odnosilo se na znak Hristovog dolaska i kraj sveta. Isus je odgovorio na ovo pitanje. U 29 stihu naveo je znake i zatim u 33 stihu rekao: “Kada sve ovo vidite, znajte da je blizu kod vrata.” Jedna izjava Spasitelja ne može se tumačiti tako da ruši drugu izjavu. Iako ni jedan čovek ne zna ni dan ni čas, mi smo opomenuti i od nas se zahteva (to je preko potrebno) da znamo kada je blizu, kod vrata. I osim toga podučeni smo da će po nas biti jednako pogubno ako omalovažimo njegova upozorenja, i odbijemo, ili zanemarimo znanje, kao što je to bilo za one koji su živeli u Nojeve dane ne znajući kada će doći potop. (Mat. 24, 37 – 39.) A stihovi 44 – 51 pokazuju kako će Hristos, kada dođe, gledati i nagraditi one koje nađe da straže i uče o Njegovom dolasku, a kako one koji ga poriču. “Blago onim slugama koje nađe gospodar kad dođe, a oni straže”. Luka 12, 37.
Priču da su adventisti načinili sebi odeću u kojoj će se uzneti “da susretnu Gospoda na oblacima”, izmislili su oni koji su želeli da osramote delo. Ona se tako širila da su mnogi u nju poverovali. Ali, pažljiva istraga dokazala je njenu laž. Mnogo godina bila je nuđena pozamašna nagrada onima koji bi dokazali da je postojao ijedan takav primer, ali dokaz niko nije izneo. Nijedan koji je želeo pojavljivanje Spasitelja, nije bio toliko neupućen u učenje Svetog pisma da bi pomislio da bi odeća koju bi on sašio bila neophodna za tu priliku. Jedina odeća koja će biti potrebna svetima da bi susreli Gospoda biće odeća Hristove pravde. (Vidi Otk. 19, 8 )
Smatralo se da se 1843. godina u kojoj su adventisti prvi put očekivali Hristov dolazak, produžuje do proleća 1844. godine. Razlog za to je sledeći: u stara vremena godina nije počinjala usred zime kao sada, već na prvi novi mesec, posle prolećnog ekvinacija (ravnodnevnica ista dužina trajanja dana). Prema tome, pošto je razdoblje od 2300 dana počelo u godini koja se računala prema staroj metodi, smatralo se da je neophodno pridržavati se te metode do njegovog kraja. Zato je bilo izračunato da se 1843. godina završava u proleće a ne u zimu.
Da je Zemlja svetinja, došlo se do zaključka iz onih biblijskih stihova koji uče da će Zemlja biti očišćena i pripravljena za večno mesto stanovanja svetih, kao što je to naumio Stvoritelj od samog početka. Adventisti su to shvatili upravo onako kako su to učili Veslej i drugi. Ni oni nisu pomišljali da postoji neko drugo mesto, osim Zemlje koju treba očistiti. U Svetom pismu postoje tri stiha koja se navode kao dokaz da je ova Zemlja svetinja, međutim, ti isti stihovi opovrgavaju to mišljenje. To su sledeći stihovi:
“Odvešćeš ih i posadićeš ih na gori nasledstva svojega, na mestu koje si sebi za stan spremio, Gospode, u svetinji, Gospode, koju su tvoje ruke utvrdile.” 2 Mojsijeva 15, 17."
Re: Nebeska Svetinjapet 25 tra 2008, 21:51
