Katuviya sutta -- Trulež (AN III.129)
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio blizu Varanasija, u parku jelena u Isipatani. Tada rano izjutra Blaženi, obukavši svoj ogrtač i uzevši zdelu, otide do Varanasija da prosi hranu. Dok je tako išao, kraj smokvinog drveta ugleda jednog monaha koji beše ushićen svime što je isprazno, koji beše ushićen spoljašnjošću stvari, sabranost mu beše slaba, budnost nedovoljna, koncentracija nedovoljna, um mu je skrenuo sa puta, njegovo sposobnosti ostale su bez kontrole. Videvši ga, Blaženi mu reče: "Monaše, monaše, ne dozovoli sebi da truliš! Na onome ko sebi dozvoli da truli i smrdi poput lešine, pre ili kasnije počinju muve da se roje i da ga napadaju!"
Tada se monah -- opomenut ovim, podstaknut opomenom Blaženoga -- prizove pameti.
I tako se Blaženi, pošto je isprosio hranu u Varanasiju, posle obroka, vrativši se iz prošenja hrane, odratio monasima [i ispričao im šta se dogodilo].
Kada to bi izrečeno, jedan monah reče Blaženome: "Šta je, gospodine, truljenje? Šta je smrad lešine? A šta su muve?"
"Pohlepa, monaše, jeste truljenje. Zlovolja jeste smrad lešine. Zlovoljne, štetne misli jesu muve. Na onome ko sebi dozvoli da truli i smrdi poput lešine, pre ili kasnije počinju muve da se roje i da ga napadaju!
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio blizu Varanasija, u parku jelena u Isipatani. Tada rano izjutra Blaženi, obukavši svoj ogrtač i uzevši zdelu, otide do Varanasija da prosi hranu. Dok je tako išao, kraj smokvinog drveta ugleda jednog monaha koji beše ushićen svime što je isprazno, koji beše ushićen spoljašnjošću stvari, sabranost mu beše slaba, budnost nedovoljna, koncentracija nedovoljna, um mu je skrenuo sa puta, njegovo sposobnosti ostale su bez kontrole. Videvši ga, Blaženi mu reče: "Monaše, monaše, ne dozovoli sebi da truliš! Na onome ko sebi dozvoli da truli i smrdi poput lešine, pre ili kasnije počinju muve da se roje i da ga napadaju!"
Tada se monah -- opomenut ovim, podstaknut opomenom Blaženoga -- prizove pameti.
I tako se Blaženi, pošto je isprosio hranu u Varanasiju, posle obroka, vrativši se iz prošenja hrane, odratio monasima [i ispričao im šta se dogodilo].
Kada to bi izrečeno, jedan monah reče Blaženome: "Šta je, gospodine, truljenje? Šta je smrad lešine? A šta su muve?"
"Pohlepa, monaše, jeste truljenje. Zlovolja jeste smrad lešine. Zlovoljne, štetne misli jesu muve. Na onome ko sebi dozvoli da truli i smrdi poput lešine, pre ili kasnije počinju muve da se roje i da ga napadaju!