Verujem da se mnogi hriscani plase kraja sveta ili drugog Hristovog dolaska. Neke stvari koje se danas desavaju u svetu jasni su predznaci kraja.
Ja to gledam kao dane za moju licnu pripremu. Dobro je, jer bolje je biti u kuci gde je zalost nego u kuci gde je radost.
Mene su uvek teskoce vodile u blizu zajednicu sa Isusom. Ja i ovako ne gledam ovaj svet kao neku bajku. Svet je jedna tamnica iz koje svi, svako stvorenje pati cekajuci dan svog izbavljenja. Svi mi, uzdisemo, noseci terete.
Kao sto radost u Jevandjelju moze dovesti do pometnje i preterane samouverenosti, tako i vest o poslednjem vremenu moze ako se nepravilno upotrebljava dovesti do pometnje i panike i straha.
Sve mora biti umereno, i uravnotezeno iznoseno da bi se covek Bozji izgradio i ojacao kao i pripremio za vreme koje moze svakog dana da postane alarmatno.
Isus dolazi, bili mi spremni za taj trenutak ili ne! Zato je bolje pazljivo i uravnotezeno pratiti sve i biti uz Isusa koji daje u srce ljubav koja izgoni strah iz slabe duse.
Ako vec gledamo gore cekajuci blaznenoga nada izbavljenja, onda to cinimo uz Isusa, kraj Njega. Njegova sveta i slavna prisutnost ojacace i ohrabriti srce.
Ne boj se, i budi hrabar, govori Gospod!