Pakao - mjesto vječnih muka?

OK.
Selim na temu o E.W.
A o uzeću na nebo...itd..što si napisao, otvori temu, pa da raspravimo.
Odgovor na tvoje pitanje (makar znam da je zamka oitanje): naravno da nemaju tijela.

btw. i ja čekam odgovore na pitanja što postavih...pa ožeži...

ps. Prodavati ili dijeliti literaturu na štandu je jedno, a drugo je u državnoj ustanovi. Na štandu će ti reći tko stoji iza ponuđene literature, a na pošti nemaju pojma.

Pa ako nemaju tijela, sto onda gori u paklu, te sto rade spaseni bez tijela gore...za Iliju i Henoka znamo da su u tijelu gore, kao i za Mojsija koji je uskrsnut tijelom Juda 9 govori o tome....trojica imaju tijela ostali nemaju....

καιros je napisao/la:

Pakao kao mjesto vječnih muka. U ovu doktrinu vjeruju većina kršćana. Svi oni koji nisu živjeli u skladu s Božjima načelima, završit će na ovom mjestu. Kako objašnjavate Boga ljubavi koji svoja stvorenja muči vječno u vatri? Nije li ova doktrina otjerala mnoge iz kršćanstva? Ja sam ipak pristalica učenja da će Bog zle uništiti zauvijek, više ih neće biti. Što vi mislite o ovim pitanjima?

Pakao je naminjenjen samo onim osobama koje odbijaju i odbijaju povjerovati da ih je Bog spasio. Dakle ako vjerujes u bekonacno milosrdje Bozje ili ako zelis vjerovati spasen si. Samo osobe koje izgube nadu da ih Bog voli mogu zavrsiti u paklu = mjesto bez Boga. No Duh Sveti djeluje rasplamsavajuci nadu i vjeru gdje izgleda ugasla, zato ne mozemo tvrditi da je itko u paklu.

Pa još nije bilo uskrsnuće tijela..duše su u paklu ili na nebu. Ilija, Henok i Mojsije (i tko zna još koliko njih) su na nebu u proslavljenim tijelima.
Jer zemaljsko tijelo i krv ne može baštiniti Kraljevstvo Božje.

btw. ne objašnjavate li da je događaj na brdu Preobraženja samo vizija? Skoz vam se smantao nauk, pa više ni sami ne znate što vjerovati a što ne.

Po kom osnovu neko odlazi na nebo a neko ne?

Jer David nije izašao na nebesa.

Prva smrt je san iz kojeg će nas Bog probuditi - vaskrsnuti.
DRUGA SMRT

"A strašljivima i nevernima i poganima i krvnicima, i kurvarima i vračarima i idolopoklonicima i i svim lažama, njima je deo u jezeru što gori ognjem i sumporom koje je smrt druga."

Otkrivenje 21.8 Zapazite da samo bezbožni ljudi, oni koji se nisu pokajali za grehe umiru drugom smrću.

"Blažen je i svet onaj koji ima deo u prvom vaskrsenju, nad njima druga smrt nema oblasti, nego će biti sveštenici Bogu i Hristu, i carovaće s Hristom 1000 godina... i siđe oganj od Boga s neba i pojede ih.

I đavo koji ih varaše bi bačen u jezero ognjeno i sumporito... i more dade svoje mrtvace, i smrt i pakao dadoše svoje mrtvace; i sud primiše po delima svojim.

I smrt i pakao bačeni biše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt. I ko se ne nađe napisan u knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno. Otkrivenje 20.6,9,10,13-15

Druga smrt je konačna kazna za one ljude koji se nisu pokajali, za Sotonu i demone, koji su svesno odlučili da žive suprotno od Božjih načela.

O večnom uništenju ljudi koji žive bez Boga govore sledeći stihovi: "A bezakonika će nestati sasvim." Psalam 37.38 "A odmetnici i grešnici svi će se satrti, i koji ostavljaju Gospoda izginuće." Isaija 1.28 Gospod bezbožnicima neće ostaviti ni korena ni grane." Malahija 4.1

U Psalmu 37 za bezbožne piše da će nestati, rasplinuti se kao dim, biće zauvek satrti, iskorenjeni i istrebljeni. (Ps. 37.2,9,10,20,28,34,36-38)

Druga smrt je večno nepostojanje, smrt iz koje nema vaskrsenja.

U Bibliji se ognjeno jezero spominje dva puta: 1) pri drugom Hristovom dolasku, pre 1000 godina kada će biti istražni sud na nebu (Otk.19.19-21); 2) pri trećem Hristovom dolasku, 1000 godina posle drugog Hristovog dolaska (Otk. 20.7-10). Isto tako se spominju dva "dana gneva": 1) pri drugom Hristovom dolasku, prva smrt (Otk. 19.17-21); 2) pri trećem Hristovom dolasku, druga smrt, izvršenje večne presude (Otk. 20.9,10).

Takođe, Bog kaže da će bezbožnici "zaspati večnim snom i neće se probuditi (Jeremija 51.57)". To znači da je i druga smrt upoređena sa snom, što znači da ljudi koji budu osuđeni na večnu smrt neće biti mučeni, nego će biti u nesvesnom stanju sličnom snu, koje je će trajati večno.

Isus dolazi

Tako da nema vječnih muka i pakla. nego samo vječna smrt za kažnjene i vječni život za spašene.

tripo 41

Objasni mi molim te donje:
-------------------------------

1.
bogataš i lazar
luka 16:
(23) tada u teškim mukama u paklu,
(24) strašno mučim u ovom plamenu.'
(25) a ti se mučiš.
(28) ovo mjesto muka.'

2.
MARKO 9,48
gdje crv njihov ne gine niti se oganj gasi.


3.
MARKO 9,43
u pakao, u oganj neugasivi.

4.
MATEJ 13,50
i baciti ih u peć ognjenu, gdje će biti plač i škrgut zubi.

----------------------------------------------------
Da napomenem da ovakvih stihova ima još,
i dao sam ih u gornjim postovima.
------------------------------------------------------

Objasni mi - da li Bog laže?
Da li su ovo lažni stihovi?
Nije to samo 1 stih!

Na koga se odnose ovi stihovi?

Na koje vrijeme se odnose gornji stihovi?

Objasniću kasnije.

Nisam baš sa vremenom ali evo tekst.

Priča o Lazaru i bogatašu

Ova priča se često citira u prilog postojanja večnog pakla. Luka 16.19-31 "Čovek neki pak beše bogat, koji se oblačiše u skerlet i u svilu, i življaše svaki dan gospodski i veseljaše se. A bijaše jedan siromah, po imenu Lazar, koji ležaše pred njegovim vratima gnojav, i željaše da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze bogatoga, još i psi dolažahu i lizahu gnoj njegov. A kad umre siromah, odnesoše ga anđeli u naručje Avramovo, a umrije i bogati i zakopaše ga. I u paklu kad beše u mukama, podiže oči svoje i ugleda izdaleka Avrama i Lazara u naručju njegovu. I povikavši reče: 'Oče Avrame! Smiluj se na me i pošlji mi Lazara neka umoči u vodu vrh od prsta svojega, i da mi rashladi jezik, jer se mučim u ovome plamenu.' A Avram reče: 'Sinko! Opomeni se da si ti primio dobra svoja u životu svome, i Lazar opet zla, a sad se on teši a ti se mučiš. I pored svega toga postavljena je među nama i vama velika propast, da oni koji bi hteli odovud k vama preći, ne mogu, niti oni otuda k nama ne prelaze.' Tada reče: 'Molim te dakle, oče, da ga pošalješ kući oca mojega, jer imam pet braće, neka im posvedoči da ne bi i oni došli na ovo mesto mučenja.' Reče mu Avram: 'Oni imaju Mojsija i proroke, neka njih slušaju.' A on reče: 'Ne, oče Avrame! Nego ako im dođe ko iz mrtvih, pokajaće se.' A Avraam reče mu: 'Ako ne slušaju Mojsija i proroka, da ko i iz mrtvih ustane neće verovati."

Ova priča je bila deo jevrejskog folklora. Detalje narodnog verovanja koji su osnova za ovu priču zapisao je Josif Flavije (Josephus Flavius, The Complete Works of Flavius Josephus; Philadelphia: John C. Winston; str. 901). On opisuje podzemlje u kojem se pravedni nalaze u Avramovom krilu, a duboki ponor razdvaja pravedne od nepravednih, koji trpe kaznu vatrom i vrelom parom. Ovu priču su Jevreji doneli iz ropstva u Vavilonu. Narod je dobro znao ovo verovanje Vavilonjana, i to Isus koristi kao osnov za svoju glavnu poruku.

Ako posmatramo literarni kontekst u kome se nalazi ova Hristova priča, ona je smeštena u kontekst pokajanja. Luka 15-a glava sadrži 3 najlepše Hristove parabole o pokajanju: o izgubljenoj ovci, o izgubljenom dinaru i priča o izgubljenom sinu. U 16-oj glavi je priča o bogatašu i pristavu, gde se takođe govori o pokajanju, a zatim sledi priča o bogatašu i Lazaru. U 17-oj glavi se nastavlja tema pokajanja. To znači da u priči o bogatašu i Lazaru tema o kojoj Isus govori jeste pokajanje a ne zagrobni život.

Hristos je za svoje priče često uzimao primere koji su bili poznati u narodu, nešto što je narod verovao, bez obzira da li je to bilo istinito ili ne. Hristos je krenuo od poznatog i vodio je ljude ka nepoznatom. Nepoznato je bila pouka koju je Hristos želeo da saopšti svojim slušaocima.

Hristos je iskoristio narodno praznoverje da bi ih poučio pokajanju. Centralna pouka priče jeste: 1) posle smrti nema prilike za pokajanje; 2) ljudi su toliko tvrdoglavi u grehu da čak i ako bi neko vaskrsao iz mrtvih ljudi ne bi verovali Bogu. 3) potrebno je slušati Sveto Pismo (Mojsija i proroke). Bogataš i Lazar su se razlikovali u stavu prema životnim vrednostima. Bogataš je težio samo materijalnom bogatstvu i dobio ga je, ali ne i večni život. Lazar je težio Bogu, svestan svojih greha i potrebe za kajanjem, pa je nagrada bila život sa Bogom.

Šta bi se desilo ako bismo bukvalno tumačili ovu priču? Ako bismo želeli da svakom detalju ove priče damo doktrinalnu vrednost, priča bi postala besmislena.

Isus je nešto pre toga rekao da će pravedni primiti platu pri vaskrsenju mrtvih (Luka 14.12-14), a ne neposredno posle smrti, kako izgleda u priči.

Isus je rekao da će nas uzeti k sebi tek kad se bude vratio drugi put (Jovan 14.1-3), a ne odmah posle smrti, kao što je slučaj u priči.

Svakog dana umre preko 100 000 ljudi u svetu. Ako je spasen samo 1%, to znači da bi "Avramovo krilo" trebalo da bude toliko veliko da dnevno primi bar 1000 ljudi. Ako je Avramovo krilo samo figurativni izraz a ne doslovan opis dešavanja posle smrti, onda su i drugi detalji priče samo figurativni opis čiji je cilj saznavanje neke moralne istine. U Jevrejima 11.39,40 piše da junaci vere, među kojima je i Avram (Jev 11.8-19), još nisu primili savršenstvo, još nisu vaskrsli, nego će ga primiti kad i mi. U priči je Avram u raju iako apostol Pavle piše da Avram još nije vaskrsao.

Ljudi koji veruju da postoji "besmrtna duša" veruju da ona nema telo, jer telo umire a duša navodno nastavlja da živi bez tela. Kako onda u priči bogataš u paklu ima prst, jezik i oči? Kako duša bez tela uopšte može da oseća bol ako nema nerve koji se nalaze u koži? Zar za bestelesnu dušu može da bude prepreka ponor koji razdvaja raj od pakla?

Zamislite da ste u raju, uživate, sve je lepo, a preko provalije vidite ljude kako se muče. Vidite nekog vašeg rođaka, prijatelja i razgovarate sa njima! Kakav bi to raj bio?

Sve ovo govori da je ovo priča zasnovana na narodnim verovanjima, čija je centralna poruka: pokajte se, i verujte ono što piše u Mojsijevim knjigama i prorocima.

Isus dolazi

brat je napisao/la:

brat je napisao/la:

Nisi mi odgovorio. Pa po 3. put: Kako to da su Zvijer i Lažni prorok 1000 godina u Ognjenom jezeru a još su živi??? Kad po vama izgore za tren...

I još jedno pitanje tebi i Kairosu:
Koja je uopće svrha da Bog uskrsne one mrtve koji će biti osuđeni na (po vama) ništavilo??
Da je tako, jednostavno ih ne bi ni uskrsnuo. (Jehovini svjedoci upravo to naučavaju, uvidjeli oni da je uskrsnuti mrtve da bi ih se opet poslali u ništavilo- apsurdno i nelogično).

Evo još pitanja:
Kakva je svrha uopće suđenja pred Velikim Bijelim prijestoljem (po vama) kada piše: "I mrtvima bi suđeno po onome što je napisano u knjigama, po djelima njihovim."(Otk.20:12)
ili
"Ali vam kažem: Tiru i Sidonu će lakše biti u dan strašnog suda nego vama."(Mt.11:22)

Ako bi svi bili osuđeni podjednako (na nestajanje) onda ovi stihovi uopće namaju smisla.
I kakvog smisla ima uopće Isusova priča o bogatašu i Lazaru?

I evo još pitanja makar izbjegavate odgovarati i na ove predhodne
Volio bih da objasnite dva stiha:
2.Kor.5:8 "pa smo stoga puni pouzdanja te bismo najradije iselili iz tijela i naselili se kod Gospodina."
Fil.1:22-24: " Ali ako mi je živjeti u tijelu plodno djelovanje, tada ne znam što odabrati. Pritiješnjen sam između dvojega: imam želju otići i s Kristom biti, što je mnogo bolje, ali je ostati u tijelu potrebnije radi vas."

Gdje ovdje ti dokazuješ vječne muke.

3 I da se obučeni, ne goli nađemo!

4 Jer budući u ovome tijelu, uzdišemo otežali; jer nećemo da se svučemo, nego da se preobučemo, da život proždere smrtno.

5 A onaj koji nas za ovo isto stvori, Bog je, koji nam i dade zalog Duha.

6 Dobre smo dakle volje jednako, jer znamo da putujemo u tijelu, daleko od Gospoda.
7 Jer po vjeri živimo a ne po gledanju.

8 Ali se ne bojimo, i mnogo volimo otići od tijela, i ići ka Gospodu.

9 Zato se i staramo, ili ulazili ili odlazili, da budemo njemu ugodni.

10 Jer nam se svima valja javiti na sudu Hristovu, da primimo svaki što je koji u tijelu činio, ili dobro ili zlo;

11 Znajući dakle strah Gospodnji ljude svjetujemo; a Bogu smo poznati, a nadamo se da smo i u vašijem savjestima poznati.

12 Jer se ne hvalimo opet pred vama, nego vama dajemo uzrok da se hvalite nama, da imate što odgovoriti onima koji se hvale onijem što je spolja a ne što je u srcu.

13 Jer ako se odviše hvalimo, Bogu se hvalimo; ako li smo smjerni, vama smo.

14 Jer ljubav Božija nagoni nas, kad mislimo ovo: ako jedan za sve umrije, to dakle svi umriješe.

15 Hristos za sve umrije, da oni koji žive ne žive više sebi, nego onome koji za njih umrije i vaskrse.

16 Zato i mi otsad nikoga ne poznajemo po tijelu; i ako Hrista poznasmo po tijelu, ali ga sad više ne poznajemo.

17 Zato ako je ko u Hristu, nova je tvar: staro prođe, gle, sve novo postade.

Ovdje se radi o unutrašnjoj promijeni, da se okane tjelesnosti i okrene duhovnosti. Posebno ovaj 17. stih

Radi se o unutrašnjoj promijeni. Vidiš da se obučemo i da ne budemo goli. Ne misli se bukvalno na to, nego da grijehe operemo i da budemo čisti. Da ne budemo grešni nego sveti.
Filib. 1,22-24
21 Jer je meni život Hristos a smrt dobitak.

22 A kad mi življenje u tijelu plod donosi, to ne znam šta ću izabrati.

23 A oboje mi je milo, imajući želju otići i s Hristom biti, koje bi mnogo bolje bilo;

24 Ali ostati u tijelu potrebnije je vas radi.

Naravno smrt u Isusu je dobitak. Vidiš da ipak umire. Milo mu je živjeti u Hristu i opet mu je drago i ako bi umro u Hristu. Stih uopšte ne govori o odlasku na nebo odmah nakon smrti. Pavle ne kaže da ide odmah.

Cijeli NZ je usmjeren na konačno vaskresenje mrtvih. I kada Pavle kaže da ima želju otići i biti s Hristom to je o vaskrsenju u posljednji dan.

Eto čitaj o Marti i Lazaru

"Znam da će ustati o vaskrsenju u posljednji dan.

Čuj, mislim da nema smisla rasprava s tobom. Ti ne vjeruješ ono što jasno piše :23 A oboje mi je milo, imajući želju otići i s Hristom biti, koje bi mnogo bolje bilo;

24 Ali ostati u tijelu potrebnije je vas radi. nego premećeš i tumačiš stihove da se slažu s onim što ti vjeruješ.
Stih je jasan ko dan.
Pavao žudi da bude s Kristom, ali shvaća da je potrebnije biti sa onima kojima je još potreban.
Pavao tu ne govori o nikakvom "spavanju duše" . Piše kako bi radije bio sada sa Kristom.
Da je tako kako vi objašnjavate, možda bi Pavao napisao ovako:
"Meni je život Krist, a spavati dobitak"
ili: "Otići i spavati je mnogo bolje"

Riječ "spavanje" u Novom se zavjetu rabi za tijelo vjernika u vrijeme smrti (1.Sol.4:14) -nikada za njegovu dušu.
"Spavanje duše" je puka izmišljotina (čija, to ću na drugoj temi).

Da vidimo šta Biblija kaže o paklu.

Isus dolazi

ŠTA JE PAKAO?

Među ljudima je veoma često mišljenje da je pakao mesto večnog mučenja nepokajanih ljudi u vatri. Ova ideja je došla iz grčke mitologije, a ne od Božjeg otkrivenja.

Na originalnom jeziku u Bibliji se nigde ne spominje reč "pakao". U našem prevodu ćete na dosta mesta naći reč "pakao", ali u originalnom tekstu stoje jevrejske reči šeol i gehena, ili grčke hades i tartaros.
Šeol

Šeol nije mesto večnog mučenja iz kojeg nema povratka. To se vidi iz Psalma 16.10: "Jer nećeš ostaviti duše moje u paklu (šeolu), niti ćeš dati da svetac tvoj vidi truhlost."

Apostol Petar je objasnio da ovaj tekst govori o Hristovoj smrti i Hristovom vaskrsenju pre nego što je počeo proces truljenja (Dela 2.31). "Duša" u ovom tekstu je sam Isus Hristos kada je umro.

Jasno je da Isus, kada je umro, nije bio u paklu gde vatra navodno peče grešnike, nego je u grobu čekao čas vaskrsenja.

"Neće te mrtvi hvaliti, Gospode, niti oni koji siđu onamo gde se muči (ćuti)" Psalam 115.17 Dakle mrtvi su na mestu gde je tišina, a ne tamo gde su jauci i plač od mučenja.

Šeol je grob, a ne mučilište. Zato psalmista kaže: "Kad mi Gospod ne bi bio pomoćnik, brzo bi se duša moja preselila onamo gde se ćuti" (Psalam 94.17), gde je tišina, gde prestaju sve aktivnosti.

Šeol je grob, mesto besvesnog počivanja mrtvih do časa vaskrsenja,

mesto gde prestaju sve ljudske aktivnosti.

brat je napisao/la:

Čuj, mislim da nema smisla rasprava s tobom. Ti ne vjeruješ ono što jasno piše :23 A oboje mi je milo, imajući želju otići i s Hristom biti, koje bi mnogo bolje bilo;

24 Ali ostati u tijelu potrebnije je vas radi. nego premećeš i tumačiš stihove da se slažu s onim što ti vjeruješ.
Stih je jasan ko dan.
Pavao žudi da bude s Kristom, ali shvaća da je potrebnije biti sa onima kojima je još potreban.
Pavao tu ne govori o nikakvom "spavanju duše" . Piše kako bi radije bio sada sa Kristom.
Da je tako kako vi objašnjavate, možda bi Pavao napisao ovako:
"Meni je život Krist, a spavati dobitak"
ili: "Otići i spavati je mnogo bolje"

Riječ "spavanje" u Novom se zavjetu rabi za tijelo vjernika u vrijeme smrti (1.Sol.4:14) -nikada za njegovu dušu.
"Spavanje duše" je puka izmišljotina (čija, to ću na drugoj temi).

A ne znaš da je Isus dao svoju dušu na smrt.

12 Zato ću Mu dati deo za mnoge, i sa silnima će deliti plen, jer je dao dušu svoju na smrt, i bi metnut među zločince, i sam nosi grehe mnogih, i za zločince se moli.

Gehena

U tekstovima Matej 5.22,29; 10.28; 18.9; 23.5; idr., spominje se izraz "gehena" koji je takođe prevođen sa "pakao". Reč gehena potiče iz Starog Zaveta. "Ge ben hinom" znači dolina sinova Enomovih (jevr. Enom znači oplakivanje) (Isus 15..Tu su bezbožnici spaljivali decu "bogu" Molohu (2. Dnevnika 28.3; 33.3,6; Jer 7.3; 32.35).

Car Josija je to mesto uništio i spalio (2.Carevima 23.10). Građani su na tom mestu bacali smeće i spaljivali ga, tako da je smeće stalno gorelo. Pisci Biblije su to zapaljeno smetlište prikazali kao simbol ognjenog jezera, vatre koja će zauvek spaliti zlo. Gehena ili dolina oplakanih sinova, je dolina gde su deca prinošena na žrtvu, i gde će biti ljudi koji su odbacili Boga i koji će biti uništeni za večnost.

Gehena je predslika smrtne kazne nad bezbožnicima koji će biti uništeni vatrom.

Isus dolazi

Hades

U Novom Zavetu se koristi grčka reč "hades" ili "ad".

U grčkoj mitologiji reč hades označava mesto u kojem duše nastavljaju život posle smrti tela. Po grčkim legendama, na zapadu hadesa nalazi se mesto gde pravedne duše žive u blaženstvu, a tartar je najmračniji deo hadesa gde se muče grešnici.

U Novom Zavetu skoro sve ličnosti preko kojih Bog govori su Jevreji, a i sami pisci Novog Zaveta su Jevreji a ne Grci, osim Luke koji je živeći u Izraelu takođe govorio jevrejski jezik. Zato oni pod pojmovima hades i tartaros ne podrazumevaju grčka mitološka mesta, nego starozavetne pojmove šeol i gehena. To zaključi i iz samih tekstova. Kada bi tekstove tumačili po grčkim mitološkim pojmovima hades i tartaros, tekstovi bi bili suprotni sami sebi.

Na primer, već je navedeno da u Delima apostolskim 2.31 piše da je Hristovo telo položeno u hades. Jasno je da Hristos posle smrti na krstu nije otišao na mesto gde se muče grešnici koji se nisu pokajali, nego je bio u grobu iz kojeg je vaskrsao posle 3 dana. Apostol Petar je ovde citirao Psalam 16.10 koji je pisan na jevrejskom jeziku, i umesto reči šeol stavio je grčku reč hades. Dakle, reč hades apostoli upotrebljavaju za šeol, za koji smo videli da znači grob, mesto gde prestaju sve ljudske aktivnosti, a ne za mučilište grešnika.

U Otkrivenju 20.13,14 piše da su smrt i grob (hades) bačeni u ognjeno jezero. Nemoguće je da "mesto mučenja grešnika" bude bačeno u "mesto mučenja grešnika". Grob, a ne "pakao" biće uništen na dan suda, jer više neće biti smrti ni sahranjivanja.

U Otkrivenju 6.8 piše da smrt i pakao daju svoje mrtvace, a znamo da iz mučilišta "pakla" nema povratka, nema vaskrsenja. Dakle, ovde se radi o vaskrsenju iz grobova, a ne o vaskrsenju iz "pakla".

Kada je vaskrsao Lazara Isus je rekao: "Lazare, iziđi napolje." Jovan 11.43 Jevrejski grobovi bili su ukopani u stenu. Lazar je bio vernik. Da je posle smrti njegova "duša" otišla u raj, Isus bi rekao: "Lazare siđi", a ne "izađi". Lazar sigurno nije bio u "paklu", nego je bio u grobu, kako Isus kaže u stanju sličnom snu (11.11-14). Bog će na dan suda one koji spavaju u prahu zemaljskom da probudi jedne na večni život, a druge na večnu sramotu (Danilo 12.2). Zašto bi Bog vaskrsavao ljude koji već uživaju u "raju"? Zašto bi Bog vaskrsavao ljude koji već pate u "paklu"? Ako je nad njima već izvršena presuda neposredno posle smrti, zašto bi se onda ista presuda ponavljala pri drugom Hristovom dolasku? To ne bi imalo smisla.

Tartar je, po apostolu Petru (2. Petrova 2.4,9), mesto zadržavanja zlih duhova (demona) do dana suda kada će nad njima biti izvršena presuda.

Šeol i hades imaju isto značenje: grob, mesto besvesnog počivanja mrtvih do časa vaskrsenja, mesto gde prestaju sve ljudske aktivnosti.

Isti izvor

VEČNO MUČENJE?

Ako neko veruje da postoje čistilište i večni pakao kao mesta mučenja grešnika, iako ti izrazi nisu tako opisani u Bibliji, to bi značilo da će zlo i dobro večno postojati zajedno.

Ta ideja postoji samo kod mnogobožaca.

Na osnovu Biblije, zlo neće večno postojati. Zlo ili greh, je uljez među ljude.

Greh ima svoj početak i imaće svoj kraj. "I smrt i pakao bačeni biše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt." (Otk. 20.14) Jedino će dobro postojati večno.
VEČNA VATRA ili VEČNE MUKE?

Šta znači izraz večna vatra? U Bibliji je naglašeno samo da vatra gori večno, a ne piše da će oni koji budu bačeni u večnu vatru da gore večno, što bi bilo suprotno zakonima u prirodi koje je Bog uspostavio.

Izraz "večna vatra" ne znači da će predmeti u vatri večno goreti, nego znači da su posledice vatre večne, i da će za bezbožnike uvek postojati večna smrt kao kazna.
Vatra koja uništava greh neće nikad da se ugasi, ali oni koji budu bačeni u tu vatru goreće dok ne izgore.

Smrt u toj vatri je skoro trenutna. Večna vatra je simbol potpunog uništenja iz koga nema oporavka, nema vaskrsenja. To je večna smrt, a ne večni život u mukama.

Isti izvor

Šeol u prvotnom značenju označava "svijet umrlih" ili "prebivalište mrtvih". Tako stanovnici Šeola nose oznaku refaim-sjene.
Vjerujem da znaš koja se riječ rabi striktno za grob.
Šeol ne označava uvijek grob.

tripo 41 je napisao/la:

Da vidimo šta Biblija kaže o paklu.

Isus dolazi

ŠTA JE PAKAO?

Toliko si se zanio u copypastanje, da ti ovdje ispalo da je pakao to da Isus dolazi...