Ovoj temi posvetićemo malo više pažnje s obzirom da je to jedno od " najjačih " adventističkih oružija u njihovom dokazivanju da su samo oni ostali verni Hristu i Njegovim zapovestima.
Za početak: U knjizi Postanja (1Moj. gl. 1 ; gl. 2) svi dani imaju svoj početak i kraj (jutro i veče ) - sem sedmog dana, dana Božijeg počinka. Adventistička tvrdnja da je Bog stvorio svet za šest bukvalnih kalendarskih sedmičnih dana, a u sedmi dan (Sabat - odmor, mir, subota) počinuo od dela svojih - i taj dan (subotu) posvetio za sva vremena je zaista sumnjiva, i samo dokazuje njihovo nepoznavanje Biblije.
Prvo: Sedmica (sedmični dani) nije mogla da postoji pre stvaranja sveta, a Bog je tek četvrtog dana (ne sedmičnog) stvorio Sunce, Mesec i zvezde, da dele dan i noć, da budu znaci vremenima, danima i godinama (1Moj. 1.14-19).
Drugo: Sv. Pismo nam kazuje da je " ... jedan dan pred Gospodom kao hiljada godina, i hiljada godina kao jedan dan " (2Pet. 3.8 ; Psl. 90.4).
Prema tome, Biblija je u ovom slučaju sasvim kategorična - dani stvaranja nisu isto što i sedmični kalendarski dani!
Još nešto - " odmor ili počinak Božiji " ne možemo shvatiti bukvalno, jer se to protivi osnovnom pojmu o Bogu kao savršenom i svemogućem biću koji nikada ne prestaje da stvara i da radi, kao što to i Biblija potvrđuje (Isa. 40.28 ; Jn. 5.16-17). Bogu, dakle nisu bila potrebna 24- ti sata odmora i počinka; Pa ako Božiji počinak ne možemo shvatiti bukvalno, onda nema razloga ni da sedmi dan, dan Njegovog odmora shvatimo kalendarski.
Taj sedmi dan predstavlja period kad je Bog stvorivši čoveka prestao da posle čoveka stvara neke nove vrste bića, a Njegov blagoslov izliven na sedmi dan jeste blaženo stanje cele tvorevine koja se kupala u Božijoj blagodeti i blaženstvu sve dok Adamov greh nije uneo nesklad u tu divnu blaženu harmoniju.
sa linka dio teksta.
Za početak: U knjizi Postanja (1Moj. gl. 1 ; gl. 2) svi dani imaju svoj početak i kraj (jutro i veče ) - sem sedmog dana, dana Božijeg počinka. Adventistička tvrdnja da je Bog stvorio svet za šest bukvalnih kalendarskih sedmičnih dana, a u sedmi dan (Sabat - odmor, mir, subota) počinuo od dela svojih - i taj dan (subotu) posvetio za sva vremena je zaista sumnjiva, i samo dokazuje njihovo nepoznavanje Biblije.
Prvo: Sedmica (sedmični dani) nije mogla da postoji pre stvaranja sveta, a Bog je tek četvrtog dana (ne sedmičnog) stvorio Sunce, Mesec i zvezde, da dele dan i noć, da budu znaci vremenima, danima i godinama (1Moj. 1.14-19).
Drugo: Sv. Pismo nam kazuje da je " ... jedan dan pred Gospodom kao hiljada godina, i hiljada godina kao jedan dan " (2Pet. 3.8 ; Psl. 90.4).
Prema tome, Biblija je u ovom slučaju sasvim kategorična - dani stvaranja nisu isto što i sedmični kalendarski dani!
Još nešto - " odmor ili počinak Božiji " ne možemo shvatiti bukvalno, jer se to protivi osnovnom pojmu o Bogu kao savršenom i svemogućem biću koji nikada ne prestaje da stvara i da radi, kao što to i Biblija potvrđuje (Isa. 40.28 ; Jn. 5.16-17). Bogu, dakle nisu bila potrebna 24- ti sata odmora i počinka; Pa ako Božiji počinak ne možemo shvatiti bukvalno, onda nema razloga ni da sedmi dan, dan Njegovog odmora shvatimo kalendarski.
Taj sedmi dan predstavlja period kad je Bog stvorivši čoveka prestao da posle čoveka stvara neke nove vrste bića, a Njegov blagoslov izliven na sedmi dan jeste blaženo stanje cele tvorevine koja se kupala u Božijoj blagodeti i blaženstvu sve dok Adamov greh nije uneo nesklad u tu divnu blaženu harmoniju.
sa linka dio teksta.
