Da li je Isus ziveo u Indiji? (deo 3)
(1) Veruje se da bi trebalo da postoje neke informacije o prvih 27 ili 28 godina Isusovog zivota. A posto ih nema, onda je jedini razlog to da su one “izgubljene”. U stvari, verovatno nikada nije ni bilo nekakvih podataka o ranim Isusovim godinama, bez sumnje zato sto on u tom periodu i nije radio nesto posebno, sem kucanja eksera i testerenja greda i dasaka. Ova situacija je slicna sa Budinom. Sem nekoliko detalja vezanih za rodjenje, cinjenice da je pripadao visoj kasti i imena nekih clanove njegove porodice, mi ne znamo skoro nista o Budi sve dok nije napustio dom i postao asketa. Dakle, skoro sve sto “znamo” o tih 30 godina jesu legende iz kasnijeg perioda. Kao prvo, druga i treca generacija budista bila je uglavnom zainteresovana za to sta je Buda poducavao, a ne sta je bio pre nego sto je postao asketa. Slucajnost je da iz istog razloga ne znamo gotovo nista ni o Sekspiru. Ljudi su poceli da se interesuju za licnost tek nekoliko generacija posle njegove smrti, a to znaci u vreme kada su svi njegovi savremenici takodje bili mrtvi. Ne znamo nista ni o Stevanu Gajinovu sa Patkovog salasa kraj Rastine – sasvim jednostavno zato sto nikada nije uradio bilo sta znacajnije izvan kruga svoje porodice (ako je uopste imao porodicu). Da je ubio premijera, da je izumeo otvarac za konzerve ili namolovao remek-delo, neko bi to vec pribelezio i usput zapisao nekoliko podataka o njemu. Ne postoje “izgubljene godine” Isusove.
(2) U Notovitchevo vreme vec se znalo da su postojali izvesni kontakti izmedju Rimskog carstva i Indije, a pretpostavljalo se da su se oni odvijali uglavnom kopnom. Otuda je i Notovitch tvrdio da je Isus u Indiju stigao kopnom. Danas medjutim znamo da je najvise direktnih kontakata izmedju Rimljana i Indijaca ostvareno morskim putem. Mnoge knjige o “Isus je ziveo u Indiji”-mitu sadrze i mape sa navodnim rutama kojima se Isus kretao. Takve mape ne dokazuju bilo sta. Mapa koja pokazuje Budino kretanje duz istocne obale Australije moze takodje izgledati kao “zvanicna” ili “autenticna”, ali ona nije dokaz da je Buda takvo putovanje zaista i nacinio.
(3) Notovitch je tvrdio da je 1885. putovao kroz Ladak/Tibet. To sto obavestajna sluzba Britanske Indije nema o tome bilo kakvu belesku vrlo je jak dokaz da njega tamo nikada nije bilo. Poslednje decenije XIX veka bile su vrhunac “velike igre”, imperijalistickog nadmetanja izmedju Britanije i Rusije. Severozapadna granica Gilgit/Svat/Kasmir/Ladak bila je verovatno najosetljivija i najpomnije osmatrana granica u to vreme. Pricalo se da su trecina populacije britanski spijuni, dok ostale dve trecine spijunira spijune. Prisustvo ruskog “novinara” (citaj “spijuna”) koji se smuca po Ladaku, a on je tada bio pod britanskom kontrolom, brzo bi aktiviralo alarme u Kalkuti i Simli. Zaista je malo verovatno da bi Notovitch uopste dobio dozvolu da udje u Ladak, a i da jeste, bio bi na tom putu pracen u stopu. Pa ipak, njegovo ime ne pojavljuje se ni u jednom zvanicnom britanskom dokumentu.
(4) Neke kasnije verzije “Isus je ziveo u Indiji”-mita kazu da je Isus proucavao budizam u manastiru Hemis, sto bez sumnje potice od nepazljivog citanja Notovitcheve tvrdnje da je cuo o Issi dok se oporavljao u tom manastiru. Problem sa ovom tvrdnjom jeste da je manastir Hemis osnovna tek 1672, ociledno tek koji vek posle Isusa. Godine 1989. boravio sam u Hemisu kao gost jednog tamosnjeg starijeg monaha i imao sam srecu da prisustvujem cuvenoj Hemis proslavi. Tom prilikom sa pitao svog domacina za pricu o Isusu. Prasnuo je u smeh, zakolutao ocima i rekao mi kako Zapadnjaci cesto kad dodju u taj manastir pitaju o Isusu, a onda ih mladji monasi zamajavaju raznim pricama, kako iz zabave, tako i zbog zarade -– ali uglavnom zbog zarade.
(5) Notovitch je tvrdio da je dokument koji mu je procitan bio pisan na paliju, verovatno zato sto je znao dovoljno o orijentalistici da bi znao i da je to najstariji budisticki jezik. Da je znao samo jos malo vise, tvrdio bi da je knjiga bila pisana na sanskritu, koji je bio neuporedivo vise u upotrebi. A ako je ipak pisana na paliju, prakticno je nemoguce da bi monah iz Ladaka ili Tibeta u XIX veku bio u stanju da ga prevodi ili da uoste zna za taj jezik.
(6) Uprkos Notovitcheve tvrdnje da je prica o Issi dobro poznata u regionu Himalaja, nikakav prepis teksta o kojem govori nije nikada pronadjen, niti je bilo gde citiran, pa cak ni pomenut u drugim starim radovima. Cuveni “Plavi anali” (Deb-ther sngon-po), na primer, hronike rane istorije budizma u Indiji i Tibetu, redjaju na stotine tekstova i na stotine ucitelja, ali nema ni traga od Isse ili njegove biografije.
(7) Oni koji prihvataju “Isus je ziveo u Indiji-mit” kao istinu, cesto pridaju veliki znacaj i navodnoj Isusovoj grobnici u Kasmiru. Preva originalnoj prici iz 1894, Isus je dosao u Indiju i potom se vratio u Palestinu, gde je bio pogubljen. Kasnija, prosirena verzija price (mitovi imaju tendenciju da rastu) kaze da je on zapravo preziveo raspece, odlucio da Jevreji nisu vredni njegovih napora i potom se vratio u Indiju, gde je srecno ziveo sve do kraja zivota. Nisam bio u prilici da pronadjem bilo kakav arheloski izvestaj Isusovoj grobnici, pa cu ovde izneti moju pretpostavku. Nije nikakvo iznenadjenje da takva grobnica postoji. Muslimani su vec smatrali Isusa jednim od proroka Bozijih, te se barem u jednom trenutku morala javiti zelja da se poseduje ili poseti neka “relikvija” tog Bozijeg glasnika. I kao sto je slucaj sa hodocascem u svim religijama, postoji direktna korelacija izmedju zakona potraznje i ponude. Kada vernik zeli relikviju ili sveto mesto, ono se neizbezno i pojavi. Natpis na pretpostavljenoj grobnici u kojem se pominje Isus nista ne dokazuje. Napisan je arapskim pismom, tako da mora da je nastao posle XIV veka, kada je Kasmir postao islamski, iako je verovatno jos mnogo kasniji, blizi nasem vremenu nego Isusovom. Dalje, sudeci barem po slikama tog natpisa, vise lici na nekakav grafit. Na velikoj kapiji na ulazu u Tadz Mahal u Agri urezana su imena svih proroka koji se postuju u Islamu, pa i Isusovo. To ipak ne dokazuje da je Isus iakda posetio Tadz.
(
Druga vrsta dokaza da je isus boravio u Indiji i ucio kod budistickih ucitelja jesu navodne slicnosti izmedju nekih delova budistickih tekstova i Biblije. Moguce je da zato sto nisam bas u toku sa najnovijim trendovima, ali sam oduvek ovo smatrao najslabijim “dokazom” da je Isus zaista isao u Indiju i imao kontakt sa Dhammom. Ako je Isus poznavao Dhammu, ocekivali biste barem neko pominjanje najkarakteristicnijih budistickih ucenja – cetiri plemenite istine, osmostruki put itd. Umesto toga, imamo poredjenja, izreke i parabole koje su tek donekle slicne, ali ih je moguce pronaci i u drugim religijskim tradicijama, te su otuda mogle biti posudjene iz zajednickog izvora. Sa druge strane, kad uporedimo Isusove parabole, poredjenja, teologiju i ponekad sintagme ili citave recenice, one uglavnom izgledaju kao nastavak velikih jevrejskih mudraca i ucitelja koji su mu prethodili. Skoro sve sto je izgovorio dobro se uklapa u jevrejski pogled na svet i jevrejsku duhovnost na pocetku prvog milenijuma. Ono nekoliko ideja koje odudaraju od jevrejeske tradicije (u Jevandjelju po Jovanu “Ja sam Bog”) nemaju paralelu u budizmu. A njegovi omiljeni Kasmir i Himalaji? Zasto ih nije pomenuo makar jedan jedini put? Da je Isus ucio pod budistickim uciteljima, Biblija bi sadrzavala mnogo vise mudrosti.
Pre vise godina, obreo sam se u jednom zabacenom selu na Sri Lanki i medju stvarima imao sam nekoliko konzervi hrane i jedan od onih otvaraca ciji ostri okrugli disk stavite na ivicu konzerve i potom okrecete drsku. Jedan stari sinhaleski gavitang, koji verovatno nikada nije video takav otvarac, pogledao je i rekao: “Meka carika vage” (Nalik kolima). U prvom trenutku sam se nasmejao, jer otvarac za konzerve uopste ne lici na kola. Ali onda me je nesto zainteresovalo i upitah starca na sta tacno misli. On mi, kao nesto sto se razume samo po sebi, rece da oboje imaju tocak, pokretne delove, izradjeni su od metala i oboje sluze necemu. Takodje je rekao da okretanje drske lici na okretanje kljuca pri paljenju kola. Zaista zanimljiv ugao posmatranja! Po mom misljenju, slicnosti izmedju budizma i hriscanstva su nalik slicnostima izmedju otvaraca za konzerve i kola.
Na slici je navodna Isusova grobnica u Kasmiru.[kraj]