http://www.svetlostistine.com/Knjige/StaBiblijaKazePaulien/5.htm
Tokom vekova koji su sledili posle zatvaranja kanona Staroga zaveta, dogodila se nova krupna promena u načinu na koji je Božji narod gledao na kraj. Prema navodima prorokâ, istorija i večnost će se postepeno utapati jedno u drugo — nakon što Bog bude preobrazio svoj narod i fizički svet. Kraj će doći zahvaljujući Božjem neposrednom mešanju u istoriju, posle čega sledi postepeno obnavljanje raja, kroz obnovljenu naciju i obnovljeni narod. Ali jevrejski pisci prozvani “apokaliptičarima” (od prve grčke reči u knjizi Otkrivenje, apokalypsis, Otkrivenje 1,1) više nisu očekivali transformisano društvo. U jevrejskoj apokalipsi kraj bi podrazumevao potpuno uništenje ovog sveta — njegove istorije i njegove geografije. Direktna veza između sadašnjeg i budućeg sveta bila bi prekinuta.
U jevrejskim apokaliptičkim spisima vidljiv je potpun raskid između ta dva doba — sadašnjim dobom i onim koje dolazi. Obrazac za takav potpuni raskid ne nalazi se u prorocima nego u izveštaju o potopu (4. Jezdrina 3,8-11); 1. Enohova 10,1-18; 83,1-9; 1. Sibilinskih proročanstava 125-282, itd.). Prema tim spisima, kao što je bilo u vreme Nojevo, i danas svetu mora doći kraj, da bi mogao biti stvoren novi svet. Poređenja radi, eshatologije Mojsija i proroka bile su naglašenije orijentisane na proces, na postepenu transformaciju ovog sveta u jedan bolji svet.
Tokom vekova koji su sledili posle zatvaranja kanona Staroga zaveta, dogodila se nova krupna promena u načinu na koji je Božji narod gledao na kraj. Prema navodima prorokâ, istorija i večnost će se postepeno utapati jedno u drugo — nakon što Bog bude preobrazio svoj narod i fizički svet. Kraj će doći zahvaljujući Božjem neposrednom mešanju u istoriju, posle čega sledi postepeno obnavljanje raja, kroz obnovljenu naciju i obnovljeni narod. Ali jevrejski pisci prozvani “apokaliptičarima” (od prve grčke reči u knjizi Otkrivenje, apokalypsis, Otkrivenje 1,1) više nisu očekivali transformisano društvo. U jevrejskoj apokalipsi kraj bi podrazumevao potpuno uništenje ovog sveta — njegove istorije i njegove geografije. Direktna veza između sadašnjeg i budućeg sveta bila bi prekinuta.
U jevrejskim apokaliptičkim spisima vidljiv je potpun raskid između ta dva doba — sadašnjim dobom i onim koje dolazi. Obrazac za takav potpuni raskid ne nalazi se u prorocima nego u izveštaju o potopu (4. Jezdrina 3,8-11); 1. Enohova 10,1-18; 83,1-9; 1. Sibilinskih proročanstava 125-282, itd.). Prema tim spisima, kao što je bilo u vreme Nojevo, i danas svetu mora doći kraj, da bi mogao biti stvoren novi svet. Poređenja radi, eshatologije Mojsija i proroka bile su naglašenije orijentisane na proces, na postepenu transformaciju ovog sveta u jedan bolji svet.