Barnaba je prema nekim teorijama, iako nepouzdanima, bio student Luke Evanđeliste. Njegov spis "Barnabino pismo" ( A.D 74 ) kaže "Držimo osmi dan ( Nedjelju u njegovom vremenskom poimanju- objektivna činjenica povjesničara ) s radošću, dan kada je Isus ustao od mrtvih!"
Da, pretpostavljao sam da nije u pitanju Hermas.
Pa evo ovako. Prvo, pretpostavke nisu sigurne ako se grade na=pretpostavkama. Te teorije su vrlo nepouzdane, ali cak i da jesu sa Barnabom postoji ozbiljniji problem, a to je
teoloski. Dovoditi Barnabu i Luku u vezu je isto sto i dovoditi u vezu Orvela i dostojevskog.
Drugo, godina koju ti datiras nije iz prvog veka nego iz drugog veka. Cak i kada odes na
http://www.earlychristianwritings.com/barnabas.html vidis da je pisao izmedju 80-120 tako da nema sansi da je pisao u vreme koje ti navodis, a sa druge strane-cak i da jeste, postoji jedan ozbiljniji problem u vezi ovoga.
Naime, u njegovoj poslanici, koja samo ima neke karakteristike poslanice ali je ipak vise traktat obucen u dres 'epistole', Varnava nije sistematski mislilac kao sto je to Pavle, pa cak i Luka. Tesko da je on ucenik Luke.
Drugo, jedna od osnovnih namera ili tema njegove poslanice jeste da dopuni njegove citaoce sa "savrsenim znanjem". Ovo "znanje" ("gnosis"!) je centralni koncept Varnave i njegove poslanice. I iz ovog sistema ili pomocu ovog koncepta on tumaci Sveto Pismo i njegove dogadjaje. Njegova intrerpretacija Pisma je blisko povezana sa tzv. 'alexandrijskom skolom' tumacenja, a trebao bi znati da je u pitanju=alegorijsko tumacenje. To alegorijsko tumacenje koje vodi poreklo od Filona jos, koji je uveo jedan ovakav princip da bi jevrejsku teologiju priblizio grcima a grcku filozofiju jevrejima. Iako neki strucnjaci smatraju da je poslanica pisana u Palestini, najverovatnije je da je pisana u Alexandriji ili okolini, a to se zna upravo zbog razloga kog sam naveo-nacin razmisljanja, slicnost u nacinu razmisljanja. Pored toga, njegov grcki jezik je mnogo blizi mediteranskom grckom jeziku, sto je jos jedan razlog za Alexandriju. A datum pisanja vise odgovara 120 godini, ali sigurno ne 74. Taj podatak prvi put cujem.
Druga stvar, on kaze:
Citat:"Držimo osmi dan ( Nedjelju u njegovom vremenskom poimanju- objektivna činjenica povjesničara
) s radošću, dan kada je Isus ustao od mrtvih!" Cisto filozofski gnosticki pristup. 100% cisto. Prvo,
osmi dan u Bibliji nikada nije opisan na nacin kako to radi Barnaba, a drugo-
ideja osmog dana potice jos od Platona, mogu ti vise pisati o ovome ako te zanima. Prema tome, iako jeste tacno da osmi dan dolazi nakon sedmog, sto je i logicno, to svako zna, nacin kako Barnaba pristupa ovom osmom danu nije biblijska, nego grkca. Odnosno,
nije biblijska pozadina, nego je
pozadina iz grcke kulture. Isto tako, kada kazes:
Citat:Nedjelju u njegovom vremenskom poimanju- objektivna činjenica povjesničara
Tesko da je ovo objektivna cinjenica. Ovo je vise natezanje, prosto iz razloga jer se ne moze nikako utvrditi za I vek da je bila poznata nedelja, tek u II veku je njoj pocelo da se pridaje znacaja.