Kršćanski Forum
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

Kršćanski ForumLogin

PREŠLI SMO NA https://krscanski.chat/


Teologija krsta

power_settings_newLogin to reply
3 posters

descriptionTeologija krsta EmptyTeologija krsta

more_horiz
Pozdravljam sve učesnike ovog foruma i želim Gospodnji blagoslov svima, da nam se da, da bismo mogli upoznati Hrista i slediti ga.

Hteo bih ukoliko je to ovde prilično razgovarati o jednoj temi koja me u poslednje vreme zarobljava svojom silom. To je nauka o krstu, ili reč krstova, kako je naziva apostol Pavle. Martin Luter je to nazivao teologijom krsta.

Ukoliko postoji interes za to hteo bi postirati nešto od onoga što sam našao o toj temi, raspeti Hristos.

descriptionTeologija krsta EmptyRe: Teologija krsta

more_horiz
Imamo interes, samo naprijed Duško, piši nam, i mi ćemo...

descriptionTeologija krsta EmptyRe: Teologija krsta

more_horiz
Pozdrav, Duško!
To je odlična tema, samo daj!

descriptionTeologija krsta EmptyRe: Teologija krsta

more_horiz
Evo mi smo spremni Dusko pocni......

descriptionTeologija krsta EmptyRe: Teologija krsta

more_horiz
Duško je napisao/la:
Pozdravljam sve učesnike ovog foruma i želim Gospodnji blagoslov svima, da nam se da, da bismo mogli upoznati Hrista i slediti ga.

Hteo bih ukoliko je to ovde prilično razgovarati o jednoj temi koja me u poslednje vreme zarobljava svojom silom. To je nauka o krstu, ili reč krstova, kako je naziva apostol Pavle. Martin Luter je to nazivao teologijom krsta.

Ukoliko postoji interes za to hteo bi postirati nešto od onoga što sam našao o toj temi, raspeti Hristos.

Pozdrav, Dušku,
Pisao sam o vjeri kojom vjerujemo i u kojoj se vjera preobražava u vjeru kojom se surazapinjemo sa Kristom i prolazimo sav proces smrti starog čovjeka ...susličujemo se u Kristu vjerom Njegovom kojom naša vjera u apsurd prestaje i postaje vjera u logiku milosti kojom odgađa osudu smrti nad nama kako bi osudio grijeh za grijeh u tijelu , e da bi se po smrti za Grijeh , pravda Božja pokazala na nama kako bismo vidjeli Grijeh u kojem nije bilo Kristovog grijeha već samo našeg...
Pogledaj u Heidelbergškom - na protestantizmu...

descriptionTeologija krsta EmptyRe: Teologija krsta

more_horiz
Pozdrav svima i zahvalnost. Milost Gospodnja i blagoslov mira pre nego što se usudimo govoriti o onome čemu se vrlo teško mogu pronaći reči. Možda to može malo bolje da se izrazi poetski:

Krst
Što nije moglo Edemom
beskrajnom pučinom, mesecom
da se srcu ledenom
da za pažnju gledanjem
i toka života presekom.
Ono što vredi još više
od samima nama nas
kao oblacima što suze kiše
proleva noseći spas.
Šta je to što se u Svetom Pismu naziva rečju krstovom? Ne verujemo da je ovoj temi rečeno sve. Radi se o nečem tako silnom i krupnom, da kada bi svaki čovek na svetu koji je ikada živio napregnuo sve svoje snage da to razume i prenese, i kada bi celo takvo znanje bilo sakupljeno i ponuđeno svemiru i drugim svetovima, to bi još uvek bilo daleko od dovoljnog.
Kako je tek u slučaju kada se na ljubav Božju koja se pokazala na Golgoti obraća tako malo pažnje. Stekli smo tako malo iskustva i saznanja o krstu. U trenutku kada smo očajni zbog svojih greha, i greha Božjeg naroda padali pred Oca, mogli smo da spoznamo, da je od toga jači samo krst. Jedino je to sila veća od našeg otpada. To je jedino što može da nam da uspeha u duhovnom životu, i učini uspešnim naše molitve. Jedna osoba u Hristu je to ovako izrazila:" U Hristovom krstu mi vidimo neiscrpni izvor snage koja može da nas učini delotvornima i uspešnima u duhovnom životu... Na sigurnost pobede i zagarantovani uspeh u borbi vere, svaki pojedinac može računati samo ako svoj pogled upravlja na Hristov krst. I ukoliko je srce dublje skriveno u Hristu, utoliko je sigurnije da će naslediti neprolazna blaga večnosti." ..." Duši paralisanoj grehom život može biti darovan samo zahvaljujući delu koje je Začetnik našeg spasenja ostvario na krstu".
Pa hajde onda da to otkrijemo!
Veliki deo hrišćana. posebno na Istoku, vidi krst samo kao predmet. Dakle krst je samo drvo krsta. Njemu se pripisuju određena pozitivna svojstva, on se nosi, ljubi itd. Zapadno tradicionalno hrišćanstvo ima mnogo više raspela, na kojima se vidi Raspeti Hristos. Ovo je svakako za jedan stepen bolje. Gleda se na krst i Onoga koji je tamo rekao: "Zar vam nije stalo svi koji prolazite ovuda? Pogledajte i vidite, ima li bola kakav je moj, koji je meni dopao, kojim me ucveli Gospod u dan žestokoga gneva svojega." (Plač 1,12) U ovom je bila pobožnost mnogih, koji su gledajući na Raspetog ostavljalo stari život, i napajalo se ove ljubavi. Iz ove pobožnosti je izrasla i velika Reformacija koja je korenito izmenila dobar deo Zapada. To je zato što se gledao Hristos na krstu. Ovaj je pogled mogao dati silu i hrabrost za to. Ovde su mnogi razumeli da ih je Hristos zamenio, tamo na krstu gde smo trebali biti mi. Neki su pogrešno Hristove patnje gledali samo kao telesne patnje. To je izazvalo mnoge da smatraju da je ići Hristovim putem začilo izazvati sebi iste patnje koje je i On imao na telu. Činjenica je da Reformacija nije potpuno pobedila srednjovekovni ideal pobožnosti, isticanja sopstvenih zasluga i dobrih dela. Mi imamo priliku da u ovom vremenu primimo silu koja će ići dalje od toga. Postoji nešto što reformatori nisu razumeli, nisu doživeli i nisu dostigli onaj nivo duhovnosti koji je imala prva crkva.

descriptionTeologija krsta EmptyRe: Teologija krsta

more_horiz
Dusko, pomenuo si jedan izraz koji mi je privukao paznju. Koji kada se koristi je dosta karakteristican za pale crkve. Pa me to zaintrigiralo.

Dali se u tvom tekstu radi o otpadu koji je covek jos u Edemu ucinio, ili ovde kada pominjes krst mislis na danas?

descriptionTeologija krsta EmptyRe: Teologija krsta

more_horiz
Dragi brate, ako mi dozvoliš tu slobodu, da ne bi mi kao što neki čine počinjali propoved sa otpadom. Jer ako stavimo otpad na prvo mesto onda to mesto oduzimamo Isusu. A ako damo Isusu ono mesto koje mu pripada, onda će se samo po sebi pokazati od čega smo otpali.

Tako oni čija je glavna propoved otpad, pa čak idu tako daleko da je to cela njihova poruka, zaboravljaju samog Onog od koga se otpalo, pa niti mogu propovedati otpad niti bilo šta drugo. Kao što piše u Pismu da sa milošću nije kao sa grehom, jer ako greh polazi od neposlušanja jednog ka osuđenju mnogih, tako milost polazi od poslušanja Jednog ka opravdanju mnogih.

To znači ići linijom milosti, da sagledamo to šta je Hristos učinio za nas. Verujemo da je ovo vreme velikih mogućnosti da možemo steći još bolji uvid u Hristov krst nego što su ga imali veliki ljudi vere. Ako je njihova, da kažemo nepotpuna spoznaja vodila tako silnom delu, kako će onda tek naša samo ako ugledamo Raspetog u punom svetlu koje Bog sada daje.


Jedan brat je napisao:" Obe strane u ovoj raspravi su bile do izvesnog stepena u pravu, iako su obe učile i pogrešno. Katolički teolozi su bili u pravu što se tiče etičkog argumenta. Bog mora da načini čoveka pravednim pre nego ga proglasi pravednim pred zakonom. Ono u čemu su pogrešili bilo je rešenje koje su ponudili i koje je izazvalo opravdanu optužbu od strane reformatora da su legalisti.
Reformatori su, na drugoj strani bili u pravu sa njihovim rešenjem problema. Biblija jasno uči da su grešnici koji veruju opravdani na osnovu Isusovog života i smrti, koji je zamenio njihov grešni život ( Rim.10,4; Dela 13,39). Reformatori nisu bili u pravu što se tiče etike u njihobvoj definiciji zamene - da su Isusov život i smrt prihvaćeni UMESTO našeg kao što su katolički teolozi naglašavali, da krivica ili kazna ne mogu biti preneti sa krivca na nevinog, niti može pravednost jeden osobe biti legalno prenete na drugu ( 5 Moj 24,16; 2 Car 14,6; Jez. 18, 1-20)...
Reformatori nisu rešili etički problem jevanđelja iz jednostavnog razloga što su slično Katoličkoj crkvi, napravili razliku izmešu Hristove ljudske prirode i čovečanstva koje je On došao da spasi. Samo kada poistovetimo Hristovu ljudsku prirodu sa prirodom celokupnog palog čovečanstva koje je On došao da spasi, možemo propovedati etičko evanđelje koje je bezuslovno radosna vest. Drugim rečima ljudsku prirodu koju Hristos nije uzeo, nije mogao ni spasiti." ( Džek Sekveira, "Neverovatno obećanje večnog jevanđelja", 32,33)

O ovome nam još valja mnogo govoriti ako Gospod dozvoli.[size=12][/
size]

descriptionTeologija krsta EmptyRe: Teologija krsta

more_horiz
Raduje me kada na prvo mesto stavljamo Isusa.


Hristos kao nasa zamena! To je dobra vest. Ali zasto potreba da o tome tako duboko razmisljamo?

Verujemo li da ce razmatranje te teme, u ovom nasem intelektualno obrazovanom telu, tu pomoci da postignemo znanje, znanje OPRAVDANJA, kao iskustva.

Da nam nije mozda potreban drugciji put da bi smo dosli do znanja?

Zajednica sa ISUSOM HRISTOM, raspetim.

descriptionTeologija krsta EmptyRe: Teologija krsta

more_horiz
Istina je to što kažeš, da nam je to potrebno - opravdanje. Ali zašto bi opravdanju istina stala na put? Naše je da istražujemo ono što nam je Bog dao, i da to primimo, a Bog čini sve ostalo. Nije li lepo razmišljati o tome kakvo se bogatstvo krije u Hristu i šta nam je Otac dao u Njemu? Nije li zabluda to što nas je dosada uspavljivalo i činilo da Boga shvatamo olako.


Radi se o tome da Hristos ne samo što nas je zamenio na krstu i dao nam primer ljubavi koja daje dušu za prijatelje svoje. Istina je to da nas je Isus poneo na krst.
Avgusta meseca ove godine sam imao velike duhovne borbe. Dok sam tražio rešenje naišao sam na sledeći citat:
"Kroz svoju poslušnost svim božanskim zapovestima Hristos je ostvario spasenje čoveka. To se nije desilo tako što je on nekome u sebi došao, nego je čovečanstvo uzeo u sebe. Tako je Hristos dao čovečanstvu postojanje u sebi. Dovesti čovečanstvo u Hrista, pali ljudski rod ujediniti sa božanstvom: to je delo spasenja. Hristos je uzeo ljudsku prirodu da bi ljudi postali jedno sa Njim kao što je On jedno sa Ocem, tako da bi Bog ljubio ljude kao što ljubi svog jedinorodnoga Sina, i da bi ljudi uzeli deo u božanskoj prirodi i postali savršeni u Njemu." RH 5. April 1906
Ovo je bilo neverovatno otkrivenje za mene. Hristos nije došao čoveku da bi ga spasao, nego da ga je uzeo u Sebe unutra! Moja duša se prelivala u odavanju hvale svom Spasitelju. On je znao kakvi smo, da nismo čak ni sposobni prići Njemu nego nas je uzeo u Sebe. On nije došao da nas rastavi od greha tako što nam je uzeo greh, a nas ostavio na drugom mestu. On nas je uzeo cele! Pismo kaže da kada bi neko pokušao da nas rastavi od greha on bi nas ubio jer smo grešni celim bićem. On je znao da smo se toliko poistovetili sa grehom, da kada bi nam uzeo greh ubio bi nas. On je uzeo nas i kada su ubili Njega ubili su i nas, tj našeg starog čoveka. On je umro tebi, i zato je smrt kojom umresmo tvoja. Koliko se o ovome može govoriti!

Jev. 2, 15-17: "I da izbavi one koji god od straha smrti u svemu životu biše robovi. Jer se zaista ne primaju anđeli, nego se prima seme Avraamovo."

Kroz ovo primanje čovečanstva u sebe, kroz presađivanje, mi smo sa Isusom uzeti u Njegovu smrt i vaskrsenje. Na krstu dakle, nije umro samo Isus nego i kompletno grešno čovečanstvo. Rim.6,5-8: "Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem; Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu. Jer koji umre oprosti se od greha. A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim.."

Jednaki sa Njim jednakom smrću- ako smo postali jedno sa Njim smrću sličnoj Njegovoj ( prevod KS)- nakalemljeni u jednakost u Njegovoj smrti (nemački prevod).
Rim. 6,5 nam govori o tome da mo usađeni, izjednačeni, unificirani sa Njim u Njegovu smrt i vaskrsenje Tako je sotoni uzeto pravo na čovečanstvo jer je ono umrlo na krstu u Hristu. Pismo kaže: "...kada je Jedan umro, to umreše svi". Drugim rečima, u trenutku kada je Hristos umro, tada su tamo umrli svi ljudi. Konkretno, to znači da je grešna egzistencija ljudi koji prolaze pored nas ulicama, umrla sa Hristom na krstu, znali oni to ili ne znali, prihvatali ili ne. Hristos nas na krstu nije samo zamenio već zaista spasio. Mi propovedamo ljudima jevanđelje kao spašenima. Oni su spaseni krstom, koji to spasenje samo treba da prime da bi bili spaseni i u sebi. Zato je propovdanje ovog jevanđelja veoma bitno. Tragično je da ljudi ne znaju za sve što im je dato u Hristu. To je ono u čemu treba da se utvrdimo.

Opravdanje! Ja govorim sebi svaki dan: U Boga je opravdanje tvoje dušo moja. Ne traži u sebi svetosti i pravde, ne traži ga u drugima niti u bilo kakvom poslu, već u Hristu. On ti je Spasitelj i Pravda od Boga neka mu je slava zauvek!

descriptionTeologija krsta EmptyRe: Teologija krsta

more_horiz
"Odgovori mu Isus: "Zaista,zaista,kažem ti,tko se ne rodi odozgo,taj ne može vidjeti kraljevstva Božjega." (Ivan 3:3)
Ovdje u razgovoru sa Nikodemom Isus govori o novom rođenju i da ne može vidjeti kraljevstva nebeskog onaj tko se ne rodi nanovo.
"Da,Bog je tako ljubio svijet da je dao svog Jedinorođenog Sina da ne pogine ni jedan koji u Nj vjeruje,već da ima život vječni." (Ivan 3:16) Svima je jasan ovaj stih,ali nadalje Isus kaže također :" Tko vjeruje u Njega,tomu se ne sudi;a tko ne vjeruje,već je osuđen jer nije vjerovao u jedinorođenoga Sina Božjega." (Ivan 3:18 )

Ako se pokajemo za svoje grijehe i vjerom prihvatimo Isusa kao svog Spasitelja,spašeni smo.

descriptionTeologija krsta EmptyRe: Teologija krsta

more_horiz
Naravno Isus je umro za sve, ali samo oni koji poveruju, postaju sudeonici tog spasenja izvojevanog na krstu.


Ujedno ko god se ne rodi odozgo, ne moze videti, to jest razumeti to novo rodjenje.

Znanje nemoze objasniti novi duhovni zivot pre nego se on primi sa Neba. Zato mi trebamo ici ka novo rodjenju da bi smo imali, kazem, imali savrseno i spasonosno znanje.

To sam mislio kada sam postavio gore pitanje.

descriptionTeologija krsta EmptyRe: Teologija krsta

more_horiz
Za mene je najjača misao u teologiji križa sljedeća:
Isusa, Kralja nad kraljevima, Gospodara nad gospodarima, Njega u Njegovoj slavi i veličanstvu mi jadna, nesretna, grešna bića, ne možemo vidjeti, shvatiti, upoznati kao slavnog Boga, u Njegovoj slavi, u svoj Njegovoj veličini! Međutim, NA KRIŽU, u Njegovoj patnji, u Njegovoj ljudskosti, u Njegovoj boli i sramoti - tu mi Njega možemo vidjeti, shvatiti i upoznati!
Stoga: Hvala Bogu što nam je dao ovaj neprocjenjivi dar - Isusa, koji je došao na našu Zemlju, postao kao jedan od nas, govorio našim jezikom, umro umjesto naših grijeha! Ovog Isusa ja volim više svih i svega i ovaj Isus je mene puno toga naučio!
Jednog dana ću vidjeti i onog Isusa u slavi, ali danas Njega još jako malo mogu shvatiti... Siguran sam da ima toliko puno stvari koje bi mi On htio reći, ali ja sad ne mogu nositi...

descriptionTeologija krsta EmptyRe: Teologija krsta

more_horiz

Jedan brat je napisao:" Obe strane u ovoj raspravi su bile do izvesnog
stepena u pravu, iako su obe učile i pogrešno. Katolički teolozi su
bili u pravu što se tiče etičkog argumenta. Bog mora da načini čoveka
pravednim pre nego ga proglasi pravednim pred zakonom. Ono u čemu su
pogrešili bilo je rešenje koje su ponudili i koje je izazvalo opravdanu
optužbu od strane reformatora da su legalisti.


Etički argument je više izveden iz grčke moralne filozofije nego iz Biblije. Rimokatolici brkaju dva pojma: spasenje i posvećenje.

descriptionTeologija krsta EmptyRe: Teologija krsta

more_horiz
Dizma je napisao/la:

Jedan brat je napisao:" Obe strane u ovoj raspravi su bile do izvesnog
stepena u pravu, iako su obe učile i pogrešno. Katolički teolozi su
bili u pravu što se tiče etičkog argumenta. Bog mora da načini čoveka
pravednim pre nego ga proglasi pravednim pred zakonom. Ono u čemu su
pogrešili bilo je rešenje koje su ponudili i koje je izazvalo opravdanu
optužbu od strane reformatora da su legalisti.


Etički argument je više izveden iz grčke moralne filozofije nego iz Biblije. Rimokatolici brkaju dva pojma: spasenje i posvećenje.

Teologija križa ispred križa, bez iskustva opravdanja vjerom u Krista, razlikuje se od teologije iskustva križa nedostatkom iskustva istine.
Kada smo iskusili prijelaz iz smrti u život - tada znamo ono što smo vjerovali da ćemo opravdanje postići opravdanjem kroz vjeru u Krista kao Njegov dar..Vjera u dar prije primanja dara je siromašnija od vjere koja stoji u iskustvu dara- i vidi ga iznutra..a ne izvana..Vidimo život iznutra - kako izvire iz Krista..No, sam početak prijelaza se može iskusiti kao titranje uma - čas ispred čas na križ, kao posljednji pokušaj samoopravdanja..Sigurnost u Kristu, gledanje Krista iznutra iz križa, iz groba, iz života, više nije ono što vjerujemo već ono što smo vjerom postigli kao djelo Kristovo..stvarnost u tijelu pred preobraženjem..
Pozvani smo Evanđeljem pozivati u iskustvo stvarnosti opravdanja vjerom.
Na primjer, sada doživljavam da samo svetosti pripada život vječni, da je sadržaj ljubavi pravda...Da ću radije umrijeti nego prekršiti Zakon...

descriptionTeologija krsta EmptyRe: Teologija krsta

more_horiz
Na primjer, sada doživljavam da samo svetosti
pripada život vječni, da je sadržaj ljubavi pravda...Da ću radije
umrijeti nego prekršiti Zakon
...


Koliko si već puta do sada umruo? Shocked andjeo

descriptionTeologija krsta EmptyRe: Teologija krsta

more_horiz
Dizma je napisao/la:
Na primjer, sada doživljavam da samo svetosti
pripada život vječni, da je sadržaj ljubavi pravda...Da ću radije
umrijeti nego prekršiti Zakon
...


Koliko si već puta do sada umruo? Shocked andjeo

Pokušaj izbrojati na sebi.Jedno je teorijsko umiranje - umiranje ispred križa, infinitezimalno, a drugo stvarno..u Kristu..u suobličenju Kristovoj smrti...pred čime se stari čovjek odupirao..

descriptionTeologija krsta EmptyRe: Teologija krsta

more_horiz
Ne, ne mislim umiranje ispod križa, umiranje stara čovjeka. Nosiš li rese na odjeći (i ta je zapovijed naime dio Zakona): "Govori Izraelcima i reci im: neka od naraštaja do naraštaja prave rese na skutovima svojih haljina, a za resu svakoga skuta neka privezuju ljubičastu vrpcu." ( Br 15,38 )
Nadam se i da ne nosiš odjeću od dvije vrste tkanine: "Ne stavljaj na se odjeće od dvije vrste tkanine." (Lev 19,19) Suspect

descriptionTeologija krsta EmptyRe: Teologija krsta

more_horiz
privacy_tip Permissions in this forum:
Ne moľeą odgovarati na postove.
power_settings_newLogin to reply