Istina je to što kažeš, da nam je to potrebno - opravdanje. Ali zašto bi opravdanju istina stala na put? Naše je da istražujemo ono što nam je Bog dao, i da to primimo, a Bog čini sve ostalo. Nije li lepo razmišljati o tome kakvo se bogatstvo krije u Hristu i šta nam je Otac dao u Njemu? Nije li zabluda to što nas je dosada uspavljivalo i činilo da Boga shvatamo olako.
Radi se o tome da Hristos ne samo što nas je zamenio na krstu i dao nam primer ljubavi koja daje dušu za prijatelje svoje. Istina je to da nas je Isus poneo na krst.
Avgusta meseca ove godine sam imao velike duhovne borbe. Dok sam tražio rešenje naišao sam na sledeći citat:
"Kroz svoju poslušnost svim božanskim zapovestima Hristos je ostvario spasenje čoveka. To se nije desilo tako što je on nekome u sebi došao, nego je čovečanstvo uzeo u sebe. Tako je Hristos dao čovečanstvu postojanje u sebi. Dovesti čovečanstvo u Hrista, pali ljudski rod ujediniti sa božanstvom: to je delo spasenja. Hristos je uzeo ljudsku prirodu da bi ljudi postali jedno sa Njim kao što je On jedno sa Ocem, tako da bi Bog ljubio ljude kao što ljubi svog jedinorodnoga Sina, i da bi ljudi uzeli deo u božanskoj prirodi i postali savršeni u Njemu." RH 5. April 1906
Ovo je bilo neverovatno otkrivenje za mene. Hristos nije došao čoveku da bi ga spasao, nego da ga je uzeo u Sebe unutra! Moja duša se prelivala u odavanju hvale svom Spasitelju. On je znao kakvi smo, da nismo čak ni sposobni prići Njemu nego nas je uzeo u Sebe. On nije došao da nas rastavi od greha tako što nam je uzeo greh, a nas ostavio na drugom mestu. On nas je uzeo cele! Pismo kaže da kada bi neko pokušao da nas rastavi od greha on bi nas ubio jer smo grešni celim bićem. On je znao da smo se toliko poistovetili sa grehom, da kada bi nam uzeo greh ubio bi nas. On je uzeo nas i kada su ubili Njega ubili su i nas, tj našeg starog čoveka. On je umro tebi, i zato je smrt kojom umresmo tvoja. Koliko se o ovome može govoriti!
Jev. 2, 15-17: "I da izbavi one koji god od straha smrti u svemu životu biše robovi. Jer se zaista ne primaju anđeli, nego se prima seme Avraamovo."
Kroz ovo primanje čovečanstva u sebe, kroz presađivanje, mi smo sa Isusom uzeti u Njegovu smrt i vaskrsenje. Na krstu dakle, nije umro samo Isus nego i kompletno grešno čovečanstvo. Rim.6,5-8: "Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem; Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu. Jer koji umre oprosti se od greha. A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim.."
Jednaki sa Njim jednakom smrću- ako smo postali jedno sa Njim smrću sličnoj Njegovoj ( prevod KS)- nakalemljeni u jednakost u Njegovoj smrti (nemački prevod).
Rim. 6,5 nam govori o tome da mo usađeni, izjednačeni, unificirani sa Njim u Njegovu smrt i vaskrsenje Tako je sotoni uzeto pravo na čovečanstvo jer je ono umrlo na krstu u Hristu. Pismo kaže: "...kada je Jedan umro, to umreše svi". Drugim rečima, u trenutku kada je Hristos umro, tada su tamo umrli svi ljudi. Konkretno, to znači da je grešna egzistencija ljudi koji prolaze pored nas ulicama, umrla sa Hristom na krstu, znali oni to ili ne znali, prihvatali ili ne. Hristos nas na krstu nije samo zamenio već zaista spasio. Mi propovedamo ljudima jevanđelje kao spašenima. Oni su spaseni krstom, koji to spasenje samo treba da prime da bi bili spaseni i u sebi. Zato je propovdanje ovog jevanđelja veoma bitno. Tragično je da ljudi ne znaju za sve što im je dato u Hristu. To je ono u čemu treba da se utvrdimo.
Opravdanje! Ja govorim sebi svaki dan: U Boga je opravdanje tvoje dušo moja. Ne traži u sebi svetosti i pravde, ne traži ga u drugima niti u bilo kakvom poslu, već u Hristu. On ti je Spasitelj i Pravda od Boga neka mu je slava zauvek!
