Znam da se mistery nespretno izrazila, svakome se to dešava.
I ti si Justine razumljivo i sažeto izneo svoj stav, sa kojim se ona očigledno slaže. Svakako da ću i ja izneti svoje mišljenje povodom toga jer je ovo bitna tema, zapravo jedna od onih koja nam može pomoći da jasnije sagledamo stavove i razmišljanja sagovovornika i po nekim drugim bitnim pitanjima, zapravo ona je temeljna postavka naših razmišljanja u teološkom smislu, nešto na čemu se gradi naša vera i u ličnom i u doktrinarnom smislu.
Bog se ne može definisati, odrediti niti ograničiti stvorenim predstavama i sam naš pojam Boga je relativan zato što se on odnosi, to je zapravo jedini i mogući način za sva stvorena bića, na Njegov odnos sa tvorevinom, a ne na tajnu Njegove transcendentne suštine, odnosno na "nadsuštastvenu suštinu" na Njega samoga koji jedino sa samim sobom jeste odredjen.
Upravo stoga, svesna te zamke našeg ograničenog uma i nedostatnosti jezika, pravoslavno bogoslovlje tj teologija, dajući apofatičko tumačenje božanske suštine, više naginje i sklonije je ka kategoriji tajne i tajinskih pojmova kad govori o Bogu jer je to ime koje je iznad svakog imena, suština iznad svake suštine, istina sama po sebi, ničim ograničeni apsolut.
Jer On šta želi to jeste, tvorevina i tvar duhovna ili fizička su odraz Volje Njegove, a Njegovo pravo je Zakon čije kršenje će On kazniti po svojoj Volji, Sudovima i Promisli koji su neupitni što se stvorenja tiče.
Ono što je suština Božija jeste van svakog afirmativnog ili negativnog poređenja sa svetom. Božanstvo ne može biti poistovećeno ni sa jednim svojstvom ili delanjem Boga. Termini teologije posmatraju, dakle, odnos između nas i Boga, a ne između nas i njegove suštine. Kao apsolutna punoća svega On je jedinstvom svoga bića jedinstven, i iznad svakog poređenja sa jedinstvom konačnih bića i stvari. Jedinstvo njegovog bića ne može se ni u kom slučaju zamišljati shodno jedinstvu bića u fizičkoj prirodi.
Bog je jedan, ali ne kao što je predmet jedan među sebi sličnim predmetima, već jedinstveno, izuzetno i neuporedljivo jedan, apsolutno jedan, beskonačno jedan, bezgranično jedan, tako da iza Njega, van Njega i osim Njega nema, niti može biti drugoga Boga niti bilo koga što se može sa Njim porediti.
Osnovna božanska istina dostupna čoveku jeste vera u jednog i jedinog istinitog Boga i Gospoda. Ona je duša svih ostalih istina, i one su njome i zbog nje istinite i božanske.
Izbraništvo Izrailjai sastoji se u držanju i čuvanju bogootkrivene vere u jednog jedinog Boga i Gospoda. Jehova je ne samo vrhovni Bog, Bog nad bogovima, nego i jedan jedini i istiniti Bog
Ja sam Bog svemogući, po mojoj volji živi
1. Mojsijeva 17,1
Svi ostali „bogovi“ ništa su na svetu i u postojanju, egzistenciji u istoj meri kolikoi čovek i nema drugoga Boga osim Boga jednoga, čak ni nekog ko bi se mogao dati kao poredjenje. I mi kao hrišćani imamo tog jedinog Boga Oca, od kojega je sve, i jedinoga Gospoda Isusa Hrista, kroz kojega je sve.
Ko je silan kao Ti, Bože? I istina je Tvoja oko Tebe.
Psalam 89,8
Pošto je punina svemoći Božije stalno, neprekidno stanje, koje Bogu ne dolazi spolja niti zavisi od ičega spoljašnjeg, to se ne može menjati, ni rasti, ni opadati. Imajući svagda u savršnoj punoći sva večna blaga, Bog je uvek u ravnoj meri blažen,svet,bezgraničan,sveznajući,neograničen..., bez obzira na to, da li Ga ljudi ili andjeli poštuju ili ne.
Apsolutno blažen i svet u sebi, Bog se u projavama svojim u oblasti konačnog sveta javlja kao izvor blaženstva i svetosti za konačna bića.
Bog ima egzistenciju u sebi i ona nema drugo načelo ili cilj, jer On je princip na kojem počiva egzistencija. On je Tvorac svojom voljom, ali tvorevina nije od njegove suštine, On uslovljava a sam nije ničim uslovljen, on odredjuje dok Njega ništa ne može odrediti osim onoga šta nosi u svojoj suštini.
Stoga se, zbog teoloških razloga, mora praviti razlika izmedju
božanstva, suštine ili zajedničke prirode Boga i
onoga što postoji oko suštine ili svojstava Božijih
Jedine pojmovne predstave koje su odgovarajuće ipostasi u onoj meri kojoj je data andjelima i ljudima o Bogu dao je sami Bog u svojim delima projavljivanja u tvorevini i u Svome dolasku Ovaploćenjem Sina u istoriji. Sa svim teofanijama (bogojavljanjima), ipak se u njima podvlači sveopšta transendentnost Boga, Njegove nesaznajne suštine, i njenom apofatičkom karakteru.
Ja sam onaj koji jesam
Izl. 3,14
U prijavljenom duhu Božjem, analogno duhu ljudskom, jer čovek je stvoren po Njegovoj ikoni, pored uma i volje postoji još i osećanje kao bitna sila njegova. Ta osećajna strana bića Božjeg raznoliko se projavljuje u jevandjelju, zbog čega se različito i opisuje. Obično se njena priroda i delatnost nazivaju srcem Božjim, koje se raduje, tuguje, gnevi, ljubi pravdu... Ali sve ove izraze ne treba shvatiti u antropomorfističkom smislu, već kao reči, prilagođene moćima ljudskog shvatanja i izražavanja. I ovom stranom svoga bića Bog se javlja kao neizmerno savršeniji od ljudi, izobilujući i u njoj svakim božanskim savršenstvom i punoćom - večnošću, bezgraničnošću, samobitnošću, neizmenljivošću, slobodom, svudaprisutnošću i , što je za nas najbitnije, dobrotom.
Ili ne mariš za bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajući da te dobrota Božija na pokajanje vodi?
Rimljanima 2, 4
Ljubav je bitna osobina osećanja Božjeg, kojom Bog živi u sebi i prema svetu van sebe. Po hrišćanskom učenju Bog ne samo ima ljubav već jeste Ljubav. U Njemu su biće i ljubav jedno isto. Zato je osnovna blagovest svetog Evanđelja Hristovog. Bog je ljubav - „Ako bi ko zapitao šta mi poštujemo i čemu se klanjamo? Odgovor je gotov: mi poštujemo ljubav. Jer, po reči Svetoga Duha, Bog naš jeste ljubav, i ovaj naziv Bogu je prijatniji od svakog drugog imena „ kaže Sveti Grigorije Bogoslov a što i samo Pismo potvrdjuje
A koji nema ljubavi ne pozna Boga; jer je Bog ljubav.
1. Jovanova 4,8
Ljubav je pobudila Boga i na stvaranje sveta, i na promišljanje o svetu, i na spasenje sveta. Pobuđen ljubavlju Bog je stvorio svet da bi sazdanjima svojim dao udela u svojim božanskim savršenstvima, ukoliko su ova sposobna da ih prime i usvoje. Pobuđen ljubavlju, Bog neprekidno promišlja o svetu, vodeći konačna bića putem svoje večne istine ka večnom blaženstvu.
Ko je Bog kao Ti? Koji prašta bezakonje i prolazi prestupe ostatku od nasledstva svog, ne drži do veka gnev svoj, jer Mu je mila milost.
Mihej 7,18
Promišljajući ljubavlju o palom rodu ljudskom, Bog šalje usvet jedinorodnog Sina svog, da spase svet od greha i prevede iz smrti u život večni Proničući sva božanska savršenstva i dobra, koja Bog izliva na nas stvaranjem sveta, promišljanjem o svetu, spasavanjem sveta, ljubav se pojavljuje kao sveza svih savršenstava, sveza koja spaja u prekrasno jedinstvo sva jevanđelska savršenstva, i svakog čoveka Božjeg prerađuje iz smrtnog u besmrtnog, iz vremenog u večnog, iz prolaznog u neprolaznog.
Da biste mogli razumeti sa svima svetima šta je širina i dužina i dubina i visina,
I poznati pretežniju od razuma ljubav Hristovu, da se ispunite svakom puninom Božijom
Efescima 3,18-19
I ti si Justine razumljivo i sažeto izneo svoj stav, sa kojim se ona očigledno slaže. Svakako da ću i ja izneti svoje mišljenje povodom toga jer je ovo bitna tema, zapravo jedna od onih koja nam može pomoći da jasnije sagledamo stavove i razmišljanja sagovovornika i po nekim drugim bitnim pitanjima, zapravo ona je temeljna postavka naših razmišljanja u teološkom smislu, nešto na čemu se gradi naša vera i u ličnom i u doktrinarnom smislu.
Bog se ne može definisati, odrediti niti ograničiti stvorenim predstavama i sam naš pojam Boga je relativan zato što se on odnosi, to je zapravo jedini i mogući način za sva stvorena bića, na Njegov odnos sa tvorevinom, a ne na tajnu Njegove transcendentne suštine, odnosno na "nadsuštastvenu suštinu" na Njega samoga koji jedino sa samim sobom jeste odredjen.
Upravo stoga, svesna te zamke našeg ograničenog uma i nedostatnosti jezika, pravoslavno bogoslovlje tj teologija, dajući apofatičko tumačenje božanske suštine, više naginje i sklonije je ka kategoriji tajne i tajinskih pojmova kad govori o Bogu jer je to ime koje je iznad svakog imena, suština iznad svake suštine, istina sama po sebi, ničim ograničeni apsolut.
Jer On šta želi to jeste, tvorevina i tvar duhovna ili fizička su odraz Volje Njegove, a Njegovo pravo je Zakon čije kršenje će On kazniti po svojoj Volji, Sudovima i Promisli koji su neupitni što se stvorenja tiče.
Ono što je suština Božija jeste van svakog afirmativnog ili negativnog poređenja sa svetom. Božanstvo ne može biti poistovećeno ni sa jednim svojstvom ili delanjem Boga. Termini teologije posmatraju, dakle, odnos između nas i Boga, a ne između nas i njegove suštine. Kao apsolutna punoća svega On je jedinstvom svoga bića jedinstven, i iznad svakog poređenja sa jedinstvom konačnih bića i stvari. Jedinstvo njegovog bića ne može se ni u kom slučaju zamišljati shodno jedinstvu bića u fizičkoj prirodi.
Bog je jedan, ali ne kao što je predmet jedan među sebi sličnim predmetima, već jedinstveno, izuzetno i neuporedljivo jedan, apsolutno jedan, beskonačno jedan, bezgranično jedan, tako da iza Njega, van Njega i osim Njega nema, niti može biti drugoga Boga niti bilo koga što se može sa Njim porediti.
Osnovna božanska istina dostupna čoveku jeste vera u jednog i jedinog istinitog Boga i Gospoda. Ona je duša svih ostalih istina, i one su njome i zbog nje istinite i božanske.
Izbraništvo Izrailjai sastoji se u držanju i čuvanju bogootkrivene vere u jednog jedinog Boga i Gospoda. Jehova je ne samo vrhovni Bog, Bog nad bogovima, nego i jedan jedini i istiniti Bog
Ja sam Bog svemogući, po mojoj volji živi
1. Mojsijeva 17,1
Svi ostali „bogovi“ ništa su na svetu i u postojanju, egzistenciji u istoj meri kolikoi čovek i nema drugoga Boga osim Boga jednoga, čak ni nekog ko bi se mogao dati kao poredjenje. I mi kao hrišćani imamo tog jedinog Boga Oca, od kojega je sve, i jedinoga Gospoda Isusa Hrista, kroz kojega je sve.
Ko je silan kao Ti, Bože? I istina je Tvoja oko Tebe.
Psalam 89,8
Pošto je punina svemoći Božije stalno, neprekidno stanje, koje Bogu ne dolazi spolja niti zavisi od ičega spoljašnjeg, to se ne može menjati, ni rasti, ni opadati. Imajući svagda u savršnoj punoći sva večna blaga, Bog je uvek u ravnoj meri blažen,svet,bezgraničan,sveznajući,neograničen..., bez obzira na to, da li Ga ljudi ili andjeli poštuju ili ne.
Apsolutno blažen i svet u sebi, Bog se u projavama svojim u oblasti konačnog sveta javlja kao izvor blaženstva i svetosti za konačna bića.
Bog ima egzistenciju u sebi i ona nema drugo načelo ili cilj, jer On je princip na kojem počiva egzistencija. On je Tvorac svojom voljom, ali tvorevina nije od njegove suštine, On uslovljava a sam nije ničim uslovljen, on odredjuje dok Njega ništa ne može odrediti osim onoga šta nosi u svojoj suštini.
Stoga se, zbog teoloških razloga, mora praviti razlika izmedju
božanstva, suštine ili zajedničke prirode Boga i
onoga što postoji oko suštine ili svojstava Božijih
Jedine pojmovne predstave koje su odgovarajuće ipostasi u onoj meri kojoj je data andjelima i ljudima o Bogu dao je sami Bog u svojim delima projavljivanja u tvorevini i u Svome dolasku Ovaploćenjem Sina u istoriji. Sa svim teofanijama (bogojavljanjima), ipak se u njima podvlači sveopšta transendentnost Boga, Njegove nesaznajne suštine, i njenom apofatičkom karakteru.
Ja sam onaj koji jesam
Izl. 3,14
U prijavljenom duhu Božjem, analogno duhu ljudskom, jer čovek je stvoren po Njegovoj ikoni, pored uma i volje postoji još i osećanje kao bitna sila njegova. Ta osećajna strana bića Božjeg raznoliko se projavljuje u jevandjelju, zbog čega se različito i opisuje. Obično se njena priroda i delatnost nazivaju srcem Božjim, koje se raduje, tuguje, gnevi, ljubi pravdu... Ali sve ove izraze ne treba shvatiti u antropomorfističkom smislu, već kao reči, prilagođene moćima ljudskog shvatanja i izražavanja. I ovom stranom svoga bića Bog se javlja kao neizmerno savršeniji od ljudi, izobilujući i u njoj svakim božanskim savršenstvom i punoćom - večnošću, bezgraničnošću, samobitnošću, neizmenljivošću, slobodom, svudaprisutnošću i , što je za nas najbitnije, dobrotom.
Ili ne mariš za bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajući da te dobrota Božija na pokajanje vodi?
Rimljanima 2, 4
Ljubav je bitna osobina osećanja Božjeg, kojom Bog živi u sebi i prema svetu van sebe. Po hrišćanskom učenju Bog ne samo ima ljubav već jeste Ljubav. U Njemu su biće i ljubav jedno isto. Zato je osnovna blagovest svetog Evanđelja Hristovog. Bog je ljubav - „Ako bi ko zapitao šta mi poštujemo i čemu se klanjamo? Odgovor je gotov: mi poštujemo ljubav. Jer, po reči Svetoga Duha, Bog naš jeste ljubav, i ovaj naziv Bogu je prijatniji od svakog drugog imena „ kaže Sveti Grigorije Bogoslov a što i samo Pismo potvrdjuje
A koji nema ljubavi ne pozna Boga; jer je Bog ljubav.
1. Jovanova 4,8
Ljubav je pobudila Boga i na stvaranje sveta, i na promišljanje o svetu, i na spasenje sveta. Pobuđen ljubavlju Bog je stvorio svet da bi sazdanjima svojim dao udela u svojim božanskim savršenstvima, ukoliko su ova sposobna da ih prime i usvoje. Pobuđen ljubavlju, Bog neprekidno promišlja o svetu, vodeći konačna bića putem svoje večne istine ka večnom blaženstvu.
Ko je Bog kao Ti? Koji prašta bezakonje i prolazi prestupe ostatku od nasledstva svog, ne drži do veka gnev svoj, jer Mu je mila milost.
Mihej 7,18
Promišljajući ljubavlju o palom rodu ljudskom, Bog šalje usvet jedinorodnog Sina svog, da spase svet od greha i prevede iz smrti u život večni Proničući sva božanska savršenstva i dobra, koja Bog izliva na nas stvaranjem sveta, promišljanjem o svetu, spasavanjem sveta, ljubav se pojavljuje kao sveza svih savršenstava, sveza koja spaja u prekrasno jedinstvo sva jevanđelska savršenstva, i svakog čoveka Božjeg prerađuje iz smrtnog u besmrtnog, iz vremenog u večnog, iz prolaznog u neprolaznog.
Da biste mogli razumeti sa svima svetima šta je širina i dužina i dubina i visina,
I poznati pretežniju od razuma ljubav Hristovu, da se ispunite svakom puninom Božijom
Efescima 3,18-19
