Kako mi vidimo Boga?

evo pošto se skoro svi busaju da njihova crkva i učenje pozna pravu istinu...naučite nešto iz ovog primjera...



http://www.wordinfo.info/words/index/info/view_unit/1/?letter=B&spage=3



pozdrav

a ono što je najgore da su ti slijepci najviše pape, biskupi, pastori i razni teolozi

Kako vidjeti krivo kad znamo da je Ljubav?

Mnogi vise sluze papama, svestenicima, pastorima nego Bogu. Njima je omilela ljudska naklonost, ali su odbacili vecnu ljubav.

Mi smo svi braca!

Jevrejin je napisao/la:

Mnogi vise sluze papama, svestenicima, pastorima nego Bogu. Njima je omilela ljudska naklonost, ali su odbacili vecnu ljubav.

Mi smo svi braca!

Kako to ja sluzim papi, ja bih prije reako da on sluzi meni. Isto za svecenika i pastora...

Daniel je napisao/la:

evo pošto se skoro svi busaju da njihova crkva i učenje pozna pravu istinu...naučite nešto iz ovog primjera...



http://www.wordinfo.info/words/index/info/view_unit/1/?letter=B&spage=3



pozdrav

Covjek se treba upitati slijedis li ti kRISTA ili crkvu, da crkva je bitna za razvoj krscana etc...zvala se ona pero peric ako slijedi Krista i ne skrece od Rijeci Bozje onda je tako nije bitno gdje ides, ako me razumijete.

<BLOCKQUOTE>

forestsilvy je napisao/la:

Daniel je napisao/la:

evo pošto se skoro svi busaju da njihova crkva i učenje pozna pravu istinu...naučite nešto iz ovog primjera...



http://www.wordinfo.info/words/index/info/view_unit/1/?letter=B&spage=3



pozdrav

Covjek se treba upitati slijedis li ti kRISTA ili crkvu, da crkva je bitna za razvoj krscana etc...zvala se ona pero peric ako slijedi Krista i ne skrece od Rijeci Bozje onda je tako nije bitno gdje ides, ako me razumijete.

Mislis ,da nije bitno da li drzi cjelu Bibliju ili delimicno?</BLOCKQUOTE>

Ja sam shvatio da je silvy htjela dati do znanje da nije bitno kako se naša crkvena zajednica zove,već je bitno da slijedi Krista kao takva.

yesssssssss !!!!

Ja sam shvatio da je silvy htjela dati do znanje da nije bitno kako se naša crkvena zajednica zove,već je bitno da slijedi Krista kao takva.

Koliko god da ovo zvuci cudno, ali upravo zato sto danas "nije bitno" kako se ko zove, sta ko veruje, itd., ne samo da imamo mnostvo crkava, vec se i ne zna sta je istina a sta zabluda...Pa Isus nije Crkvu osnovao sa namerom da nije bitno sta ko veruje, kako se ko zove i slicno! Naravno, ne mislim da trebamo proganjati one koji ne misle kao nasa Crkva, daleko bilo, pa nek veruju ljudi u sta zele/hoce, ali ipak mislim da mora postojati jasna linija izmedju Bozje Crkve i ljudskih institucija koje su samo uzele taj pridev "Bozja" a nemaju veze sa Bogom.

Ja Boga vidim kao Onoga koji svojim velicanstvom obara svako uzvisenje na poniznost.

Posebno sam bio iznenadjen kada je dosao u velikoj sili i okruzio me, usao u mene. Njegova prisutnost bila je tako velicanstvena da nisam imao snage da Ga izdrzim. Bilo je to kao da je Nebo sislo u moje srce.

Molio sam se: "Gospode, nemam snage da izdrzim Tvoju svetu prisutnost."

Zato Ga ja poznajem na takav nacin, preobrazavjucu silu zive Ljubavi. Onog koji se iznova stvara u trenutku. On to cini kada je u meni odma i ja sam svet, preko Njegove prisutne svetosti u meni.

Na ovaj nacin vidim Boga. Tako Ga ja poznajem.

Moj ljubljeni Otac,

Na svom osobnom iskustvu Bog mi je pokazao i još uvijek pokazuje svoju veliku ljubav,strpljivost,neizmjernu dobrotu i milost.Hvala i slava Mu za to.

Meni se cini da ljudi danas vide samo Isusa bez Slave kakav je bio dok je bio na zemlji medju nama. I cini mi se da je to jedina slika Boga koju imaju.

I to donosi mnogo zla. Jer ljudi ne znaju za Slavu Bozju.

Sandra je napisao/la:

Moj ljubljeni Otac,

Isus uči: "Oče naš".

Jedan moj poznanik piše:

Koliko je opasno kada covek pocne da se oslanja na svoje Ja i da time
ogranicava sebe u spoznaji Boga, otkriva iskustvo jednog mog prijatelja
kome sam poklonio Sveto pismo a koji mi je posle par sedmica citanja
evandjelja rekao svoj utisak sledećim rečima:




„Ne sviđa mi se! Isus je mnogo ohol! Samo ponavlja: Ja sam ovo i ja sam ono! Samo čini čuda i pravi se važan!”



Njegov problem je u tome što je pokušavao da Boga spozna, ne
razumom, već svojim grešnim srcem, pa je božanskom duhu postupanja
projektovao motive svog sopstvenog grešnog srca.



Želeo je da kroz svoje Ja doživi smisao Pisma, pa mu je zato
projektovao sopstvene motive iz kojih bi on sam činio dobra dela, a to
su ponositost, oholost i egzibicionizam. A kako su ti motivi i po
njegovoj sopstvenoj savesti neprihvatljivi, on je takvog boga odbacio.




Pravog Boga nije moguće spoznati kroz svoje Ja.



Pokušaj da razumemo Sveto pismo kroz svoje Ja može da nam stvori
velike probleme u njegovom razumevanju. Jednoj devojci koja se žalila
da nikako ne može da shvati nauku Svetog pisma, sam rekao:



„Ako pokušavamo da shvatimo, osetimo i doživimo Sveto Pismo kroz
sebe, ako pitamo svoje srce, svoju prirodu, tada nećemo razumeti njegov
pravi smisao, jer Sveto Pismo nam je i dato zato da bismo kroz njega
shvatili nešto novo, nešto što nemamo u sebi, svojoj prirodi, svome
srcu, a što bi trebalo da imamo. Sveto Pismo nije dato od čoveka, već
od Boga. Ono se ne sme spuštati na nivo ljudskoga da bi moglo da se
shvati, već ono ima za cilj da čoveka uzdigne k Bogu i Njegovom
karakteru.”



Jedan drugi mladić je izrazio nezadovoljstvo jednostavnom naukom Svetog
pisma, jer mu ona deluje hladno i racionalistički. Kada je rekao da ga
mnogo više oduševljavaju neke gotove interpretacije Pisma nego samo
Pismo, rekao sam mu:



„Nije problem u Bibliji, nego u tebi. Nije njeno otkrivenje hladno,
već su takva naša srca. Umesto da pobuđujemo fanatizam naših srca
čitajući izopačenu duhovnu literaturu, treba da se ponizimo i da
priznamo da na racionalno otkrivenje Istine, naše srce nema ljubavi.
Zatim treba da se uhvatimo za Hristovu pravednost a ne da ”čeprkamo„ po
sebi tražeći u sebi dobrotu koju nikada nećemo naći. Biblija je test
karaktera našeg srca, a ne može naše grešno i samopravedno srce biti
test Biblije!”



Problem ovog mladića je što je pokušavao da Boga spozna osećanjima, a
ne razumom, i zato što je težio da Boga izabere svojim srcem, a ne
voljom.



Ovaj mladić je primetio da razumno otkrivenje Božjeg karaktera,
kakvo mu pruža Sveto pismo, ne izaziva osećanja koja bi zadovoljila
potrebe njegovog Ja. Nebiblijske interpretacije Pisma, koja govore o
Isusu na sentimentalan način isto onako kako govore i ljubavni romani o
svojim junacima, su mu mnogo draže, jer uspevaju da mu pobude osećanja
za kojima čezne njegovo sebično i samopravedno srce. (Samo izopačena
predstava o Bogu godi čovekovom grešnom Ja.)




Obmana je posledica našeg nepoštenja i ravnodušnosti prema već otkrivenoj svetlosti.



Ukoliko na pozive Božjeg Duha ne odgovaramo odzivom svoje volje,
sama moć volje će da nam oslabi, srce će nam postati kameno, a razum će
imati iskušenje da izgubi svoju sposobnost razlikovanja dobra od zla.
Naš odnos sa Bogom će se izopačiti na svakom nivou. Kako nam je srce
okamenjeno, razumno otkrivenje Božjeg karaktera će nas ostavljati
ravnodušnim. Svojom oslabljenom voljom mi ćemo tada jako teško moći da
se ponizimo pred Bogom priznanjem svog otpadništva. Umesto da prevarimo
svoje grešno srce i svojom voljom izaberemo Boga mimo iskušenja naše
prirode, bićemo u iskušenju da Boga biramo srcem, a ne voljom. To će
rezultovati time da u Bogu tražimo odgovor na sebične i samopravedne
porive svoga srca. Naše sebične i samopravedne potrebe će zahtevati da
izopačimo predstavu o Bogu u svom umu, tako da ga sada možemo spoznati
osećanjima, jer je našoj grešnoj prirodi razumna predstava o Bogu
strana. Tako izopačena predstava o Bogu neće rezultovati ukorom i
promenom pobuda našeg srca, već samo promenom naših osećanja.



Kako nas razum osvedočava o pogrešnu funkciju naše volje i naše
pokoravanje grehu, mi zato svojom voljom izopačavamo i ulogu samog
razuma. Ne upotrebljavamo ga da bismo razlikovali dobro od zla, već
suprotno - da bismo svoju sebičnost proglasili ljubavlju.

laodikejac je napisao/la:

Jedan moj poznanik piše:


„Ako pokušavamo da shvatimo, osetimo i doživimo Sveto Pismo kroz
sebe, ako pitamo svoje srce, svoju prirodu, tada nećemo razumeti njegov
pravi smisao, jer Sveto Pismo nam je i dato zato da bismo kroz njega
shvatili nešto novo, nešto što nemamo u sebi, svojoj prirodi, svome
srcu, a što bi trebalo da imamo. Sveto Pismo nije dato od čoveka, već
od Boga. Ono se ne sme spuštati na nivo ljudskoga da bi moglo da se
shvati, već ono ima za cilj da čoveka uzdigne k Bogu i Njegovom
karakteru.”

Ne bih ulazio u analizu celog teksta tvog prijatelja. Jako me podseca na stil i filozofiju pisanja jednog davnog poznanika iz Beograda.

Analize i komenari koje je iznosio uvek su skretale misli trazioca istine na coveka, odvlaceci mu paznju od Hrista i njegove sile. Ubedjen sam da, ako su ljudi i reagovali tako kako on tvrdi, da su to cinili, jer im je pisac ovakvih tekstova, skretao pogled sa Boga.

Uvek sam bio jako kritican prema ovakvom predstavljanju Jevandjelja, preko filozofije propovedanja, koja je milione odgurnula od Hrista.

Nego sta nego da se Sveto Pismo spustilo na nivo coveka kako bi smo ga mogli razumeti. Bog je licno dao coveku pravo da Pismo spusti sebi na svoj nivo. I nije sustina u onome sto ce covek ucniti ili skontati, vec u tome sto Bog cini i otkriva coveku. Mi ga trebamo dovesti Bogu, a ne Pismu. Pismo je drugi korak. A Bog uvek prvi.

Ono se uvek spusta ka coveku, i nikada ga ne poziva da se prvo popne Bogu da bi mu se objasnilo. Hristos je istina, i On je objasnjava. Pismo je samo sredstvo da to uspesno ucinimo. Ono nije dato da nas dovede do Boga, vec nam sluzi kao pomocno sredstvo da nas Bog dovede Pismu. Tako kada nas On osvedoci u vaznost Pisma, mi tek kasnije, preko Pisma imamo stalnu zajednicu sa Bogom.

Bog je sisao ka covecanstvu da bi ga objasalo sobom, a nije trazio od covecanstva da se popne k Bogu da bi mu postalo jasno bozanstveno.

Prema tome, kada neko na ovakav nacin, predstavlja isitnu, samo dovodi trazioca istine do zabune.

Dovedimo prvo ljude k Hristu, koristeci Pismo kao sredstvo, a On ce vec znati da im na zemaljski nacin, kroz sebe kao Coveka, priblizi Pismo. To je put, sve drugo je opasno pisanje koje nista ne pomaze.

Klonimo se ljudske mudrosti, nadute filozofije.

laodikejac je napisao/la:

„Ako pokušavamo da shvatimo, osetimo i doživimo Sveto Pismo kroz
sebe, ako pitamo svoje srce, svoju prirodu, tada nećemo razumeti njegov
pravi smisao, jer Sveto Pismo nam je i dato zato da bismo kroz njega
shvatili nešto novo, nešto što nemamo u sebi, svojoj prirodi, svome
srcu, a što bi trebalo da imamo. Sveto Pismo nije dato od čoveka, već
od Boga. Ono se ne sme spuštati na nivo ljudskoga da bi moglo da se
shvati, već ono ima za cilj da čoveka uzdigne k Bogu i Njegovom
karakteru.”

„Nije problem u Bibliji, nego u tebi. Nije njeno otkrivenje hladno,
već su takva naša srca. Umesto da pobuđujemo fanatizam naših srca
čitajući izopačenu duhovnu literaturu, treba da se ponizimo i da
priznamo da na racionalno otkrivenje Istine, naše srce nema ljubavi.
Zatim treba da se uhvatimo za Hristovu pravednost a ne da ”čeprkamo„ po
sebi tražeći u sebi dobrotu koju nikada nećemo naći. Biblija je test
karaktera našeg srca, a ne može naše grešno i samopravedno srce biti
test Biblije!”

Ukoliko na pozive Božjeg Duha ne odgovaramo odzivom svoje volje,
sama moć volje će da nam oslabi, srce će nam postati kameno, a razum će
imati iskušenje da izgubi svoju sposobnost razlikovanja dobra od zla.
Naš odnos sa Bogom će se izopačiti na svakom nivou. Kako nam je srce
okamenjeno, razumno otkrivenje Božjeg karaktera će nas ostavljati
ravnodušnim. Svojom oslabljenom voljom mi ćemo tada jako teško moći da
se ponizimo pred Bogom priznanjem svog otpadništva. Umesto da prevarimo
svoje grešno srce i svojom voljom izaberemo Boga mimo iskušenja naše
prirode, bićemo u iskušenju da Boga biramo srcem, a ne voljom. To će
rezultovati time da u Bogu tražimo odgovor na sebične i samopravedne
porive svoga srca. Naše sebične i samopravedne potrebe će zahtevati da
izopačimo predstavu o Bogu u svom umu, tako da ga sada možemo spoznati
osećanjima, jer je našoj grešnoj prirodi razumna predstava o Bogu
strana. Tako izopačena predstava o Bogu neće rezultovati ukorom i
promenom pobuda našeg srca, već samo promenom naših osećanja.

Pogledajte kako pisac, stalno okrece nas pogled na nase srce, na nas same, na ono sto mi mozemo uciniti, ili trebamo ciniti. A sve sto je rekao samo Isus ostvaruje u nama.

Molim vas, okrenite se Hristu, u Njemu je resenje, gledajte u ono sto On moze i hoce i ucinice za vas.
O slabo ljudsko srce, ne gledaj u sebe, vec u Hrista, ON je mocni Izbavitelj.

Kakva divna vest, radosna objava, u Hristu sve sto vas muci bice reseno. ON licno ce se postarati da vas blagoslovi i ispuni snagom, mirom i ljubavlju. ON ce uraditi sve to sto je potrebno da vase srce izbaci greh i sebicnost, i tako se oslobodi svoga Ja.

Jer On ISUS je OSLOBODITELJ! amin!

A pisac onih tekstova nas ustvari na neki hipnoticki nacin, i sam nesvesno, poziva da se usmerimo na nas same, na ono sto treba da se uradi i postigne, a ne na Hrista. To je istina pomesana sa lazju, kako bi je teze prepoznali.

To je lazno samoopravdanje i nikada nas nece dovesti do Hrista. To je drugo Jevandjelje, samodopadno ljudskom srcu autora teksta.