miskec4096 je napisao/la:
Ja ti govorim o zakonima koji vladaju u svemiru, o Logosu kao vječnom i nepromjenjivom zakonu. Logos upravlja jednako i kretanjem planeta i fizičkim silama u svemiru i ponašanjem živih bića u tom svemiru.
Uredu Božija reč je Logos(reč) kojom je stvorio i kontroliše sve.
A tendencija živih bića je da rade ono što su radila i dosada. Da, čovjek će se fizički umoriti, i možda će zbog tog umora početi raditi pogreške, te će se stoga morati odmoriti.
Netačno, može se dogoditi da mu jednostavno dosadi i da više neće da radi to isto, čak šta više u mnogome je zastupljenija činjenica da ljudi rade stvari ne zato šo žele već zato što su prisiljeni da rade iako su odavno već odlučili da im. se to više ne sviđa ili ne žele. To što si naveo čak nije ni učestalo već čak šta više retka pojava.Tako da zaustavljanje je češća pojava negoli nastavak kretanja u ovom našem realnom svetu u kojem i ti i ja živimo, možda u vakumu to nije tako, ali to nažalost nema nikakve veze sa nama.
Poanta je da zlo nije neka neovisna sila, već jednostavno suprotnost dobra.
Sa ovom rečenicom bih mogao da se složim samo bih je malo predefinisao..Zlo jeste izopačeno dobro, lmržnja izopačena ljubav, sotona ništa ne može da stvori jer je Bog jedini stvoritelj, no može da od nečega dobroga izopačenjem napraviti zlo.
Ljudi rade zle stvari zato jer su lijeni, jer im se ne da truditi se, iz sijaseta različitih razloga - a niti jedan od tih razloga nije da ih je na to naveo Sotona. Jednostavno, greške se događaju, a kad jednom pogriješiš, to će se početi gomilati, ako nemaš snagu volje da izađeš iz toga.
To je tvoj lični stav i ja nemam ništa protiv toga da ga ti imaš, no naravno neću se složiti sa njim jer mi nema nikakvog smisla.
Bitno je samo da shvatiš da ne postoji "urođena sklonost zlu", već jednostavno "mogućnost pogreške". Događa se i najboljima.
Pa primetio sam da svet danas je prepun tih pogrešaka i iz godine u godinu se te pogreške dešavaju i povećavaju. Ja verujem da je tomu uzrok čovekova grešna priroda, poznajem i svoj život i mogu ti reći da dok Isus nije došao u njega on se sastoja iz samih pogreški i pogrešnog razumevanja ispravnog i neispravnog. Ali novo rođenje mi je promenilo sve, stoga žap mi je ispitivanjem kroz eksperiment na čoveku(meni i mnogima pre mene) ustanovio sam da tvoja predpostavka nema temelja u realnosti.
Dogma o Isusovoj bezgriješnosti je upravo to - dogma. Nitko ne zna je li Isus griješio. Ja osobno vjerujem da jest. Samo što je razumio mehanizam grijeha i nije se zbog toga uzrujavao.
Ovde baš ništa ne mogu da ti kažem, kada ne veruješ onda ne veruješ i tu je kraj. Bogu je bez vere nemoguće ugoditi kaže reč.
To funkcionira jedino ako će čovjek na kraju postati Bog.
Zašto tako misliš ?
Ne kao Bog, već jednak i ravnopravan Bogu. A to je u kršćanstvu obilježeno kao hereza.
Pa i nije to neka hereza bar ne u svim hrišćanskim denominacijama, evo napr ja ne verujem da je to hereza, to je krajnji cilj da se vratimo u poziciju gde nam je Bog namernio mesto:
1. Imaćemo poziciju autoriteta istua kao i On (sudićemo narodima )
2. Moćićemo sve što i On može.
3. Reč Božija kaže :
Psa 82:6 Rekoh: bogovi ste, i sinovi višnjega svi. Psa 82:7 Ali ćete kao ljudi pomrijeti, i kao svaki knez pašćete."
Po tebi je ovaj stih nemoguć, no vidiš ima ga u reči i nije hereza čim je u reči.
Sve dok postoji ideja da se čovjek može približavati Bogu, ali ne i postati kao on, to je tek bespotrebno kopiranje.
Zašto tako misliš ?
To onda znači da čovjek nije predviđen da bude Bog, nego je predviđen da bude čovjek. A kao čovjeku mu uzor treba biti čovjek, ne Bog.
To je greška potpun promašaj, da bi postigao najbolje potreban ti je najbolji uzor, a to je Bog sam .
Vidiš, to je pogreška u razmišljanju. Eto, ja sam u životu imao jednu autoimunu bolest, reumatoidni artritis. Način na koji funkcioniraju autoimune bolesti zapravo je pogreška u sustavu. Imunološki sustav jest tu da brani tijelo od vanjskih napadača, klica, virusa... Autoimuna bolest nastaje kad uslijed greške sustav počne napadati stanice vlastitog tijela.
Kao leukemija recimo kada bela krvna crnca napadaju i uništavaju crna.
Eto ga, tako je i dobro i zlo zapravo nešto što se odvija unutar Boga.
Zlo definiše odsustvi Boga, izopačenje Božije prvobitne namere za određenu stvar. Stogasve što se odigrava izvan volje koju je Bog namenio za određenu stvar je zlo, mada kao što sam već rekao sve ima svoje mesto u Božijem dizajnu , svoju svrhu i kraj.Dobro sa Bogom tamo gde je on, zlo sa sotonom i tamo gde je on, na na putu do tamo Bog koristi i jedno i drugo za korist sinovima Božijim.
Ljubav, ili sklad, jest kada sve funkcionira u skladu s Logosom, dok je zlo onda kada stvari odstupaju od norme.
Tačno tako.
Postavlja se pitanje zašto dolazi uopće do greške. Pa, u složenom sustavu kakav je svemir, bilo bi nevjerojatno da se greške ne događaju, s obzirom na broj komponenata koje ga sačinjavaju. Greške se događaju i u našim stanicama, neprestance, ali postoji mehanizam kontrole. Greške se stoga događaju i u makrokozmosu, ali je sustav isto tako opskrbljen mehanizmima koji mu omogućavaju da se greške isprave relativno neškodljivo za sustav u cjelini.
To sam ti objasni, sve služi da bi Bog iskazao sebe i da bi mi sami mogli da kroz to naučimo i spoznamo Njega onakvog kakav jeste, da bi mogli razumeti dobro i zlo i onda postati kao Bog.
Gore sam ti pojasnio kako ja vidim ljubav i zlo.
No ovo je zanimljivo - ti kažeš da mi nismo potrebni Bogu da bi on osjećao ljubav. Znači, Bog voli neovisno o postojanju Stvorenoga. Zašto onda uopće postoji Stvoreno koje nije tek Božja misao, nego nešto samostalno? Kako ti znaš da ne postojiš samo kao Božja misao?
Vidiš na ovo pitanje ja nemam odgovor, i verujem da ja jesam izražena Božija misao, bio sam sa Njim kao misao i vraćam se njemu kao misao koja je ostvarila svoju svrhu u postojanju, i ostajem kao takav zauvek sa njim.
Hm, pa upravo je u tome i poanta - da je čovjek kruna stvaranja i da bi trebao biti svjestan toga, a ne osjećati odvratnost i bespomoćnost.
Izvini, kako znaš da je čovek kruna Božijeg stvaranja ?
Čovek kada dođe u sinovsku poziciju izlazi iz tog stanja, ali dok nije sa Bogom to je realnost njegovog položaja hteo on to da prizna ili ne .Da bi čovek bio kruna Njegovog stvaranja mora da prođe kroz odkupljenje od od tela, greha i sotone.To je ono što je Isus uradio, Bog sam je odkupio svoje vlasništvo.