Priča o svemu nevezano za temu.

miskec4096 je napisao/la:

Gle, ja mogu shvatiti podložnost nekoj sili - recimo, želim isploviti iz luke, digne se orkanski vjetar i ja se vratim, jer sam procijenio da neću uspjeti isploviti. Ali podložnost osobi - podložnost u smislu toga da je apsolutno jasno tko je gazda, i da to mora biti osnovni preduvjet uopće početka našeg odnosa - ne dolazi u obzir. To je ono što kažem da se Bog postavlja kao tiranin, jer očekuje da svi prihvate kao preduvjet to da je on apsolutni gospodar. Jednostavno, svaki autoritet mora zaslužiti poštovanje svojim djelima. A tu je otprilike stvar ovakva: predaj se posve Bogu, pa će onda on činiti djela kroz tebe. Ja bih ipak volio isprobati stvar prije nego ju kupim.

One ne očeuje da ga bilo ko prihvati, On jeste apsolutni Gospodar samo što neki su sa Njim a neke misle da mogu d mu se odupiru, no on je svakako Gospodar i nad njima.Tu nema dileme, jedino što će oni koji se bune štetovati nažalost.

OK, to još uvijek ne negira mogućnost da je tako bilo i s Adamom. A onda se pojavio problem "podijeljenog carstva".

Zašrto ? Bog je stvorio čoveka da bude Gospodar nad zemljom, nije ga stvorio da bude jednak Bogu, kao Bog što znači jako sličan, ne i jednak. To samo čovek koji tek malecna tačka na zemlji koja je malecna tačka u svemiru može da pomisli da je jednak Bogu koji je to sve stvorio, koji je to kompleks.

Dobro, no rekli smo da ćemo primjenjivati one smjernice za čitanje Biblije koje si naveo. Ako uzmemo da je priča o stvaranju alegorija, onda je prah zemaljski materijalna osnova, tj. time je stvorena osnova da se čovjek vezuje za tjelesno. Adam bi stoga prije grijeha bio Bog u tijelu (dakle, Krist), a Jahve Bog u duhu. Grijehom Adam gubi vlastitu kristovitost.

Malo sam se zbnuni sad koje smernice, izvini.No ipak ću odgovoriti pa ako promašim nije namerno zaboravio sam.Ne Adam je pre greha bio kao Bog u telu , sličan Bogu .Bog na zemlji ali ne i Bog uopšte. Hrist je sam Bog, Hrist znači pomazanik Božiji neko na kome prebiva Bog i i pomazanje je uvek poslušno reči i prati reč Božiju. Verujem da je Jahve tek samo jedna objava Boga u biti Logos (reč) sredstvo komunikacije Boga nevidljivog. Kužiš Boga niko nikada nije video kaže Isus, svi koji su ikada mislili da su videli Boga videli su Logosa, izržaja Božiji koji je se na kraju nastanio u Isus iz Nazareta.
Razlika izemeđu Isusa i Adama je ta što je Adam stvoren a Isus rođen bez greha, no ima biblijski stih kojipovezuje Isusa i Adama :
1Co 15:45 Tako je i pisano: prvi čovjek Adam postade u tjelesnom životu, a pošljednji Adam u duhu koji oživljuje.
Tako da može biti (mislim nisam siguran) da je Isus izvršio obavezu koju je trebao Adam, bio je podložan reči Božijoj i to do sam smrti. Na mestu gde Adam je pao Isus je pobedio.

E vidiš, ali razlika ipak postoji, jer imaš voljno popuštanje (taoisti bi rekli "kao trska koja se pogiba pred vjetrom, pa ju on ne iščupa, dok iščupa hrast koji mu prkosi"), a imaš i popuštanje pred autoritetom iz straha.
Ti možda možeš reći da si shvatio da je Bog veći od tebe i da si se stoga prilagodio, no ja kažem - dok god u Bibliji postoji zapisano da će oni koji se ne povinuju Bogu biti uništeni, Bog koristi prijetnju i zastrašivanje da bi ljude privolio k sebi.
Jednostavno, to mi zvuči kao da Bog ne nudi dovoljno kvalitetnu opciju, tako da ljudi spontano dođu k njemu. Znaš ono, stvarno dobrom proizvodu ne treba reklama, a još manje mu treba blaćenje konkurencije. Jer stvarno dobar proizvod ni ne smatra da ima konkurenciju. Bog se dakle uopće ne bi ni trebao baviti onima koji ga ne žele prihvatiti, već ih jednostavno pustiti da žive svojim mizernim životom.

Pa vidiš to je tvoje mišljenje, no Bog nije rekao da će oni koji Njega odbiju biti uništeni već je tako dizajnirao naš ceo svet i univerzum da izvan Njega nema večnog života.A oni koji će biti kažnjeni će biti zbog svojih nedela koja su učinilli za života i nisu se drznuli ni da se pokaju pred Bogom, i zatraže oproštaj. Kužiš ?Nije poneta da Bog kaznama privoljeva čoveka, Bog ljubavlju privoljeva čoveka da dođe i da se pokaje od onoga što jeste, ali čovek ne želi i onda ispašta. E sada čovek može da se složi ili ne složi, no na kraju njegov izbor je taj koji određuje njegovu destinaciju.
Mada kao što sam ti i rekao sinovi Božiji će biti sa Bogom svi do jednog na kraju, nijednog Isus neće izgubiti, a nijedan sin pakla se neće provući. Ovo je samo doba u kojem i ti i ja učimo, no kada dođe zadnji čas, Bog će razvrstati ovce od jaraca svakako.

Vidiš, očito imamo bitno drugačiju percepciju stvari. Ja sam na svom poslu često znao ući u sukob mišljenja sa svojom šeficom, no ona je jedna jako dobra osoba i znala je to prihvatiti na normalan način - vidjela je da ne prkosim čisto iz prkosa, već zato što smatram da u nekoj stvari mogu bolje procijeniti situaciju.
E sad, Bog je blagonaklon i dobar. Znači, trebao bi moći prihvatiti sugestiju (uostalom, pogledajmo Lota). Naravno, ti možeš reći da mi sami ne znamo što je najbolje za nas, da Bog zna - ali ja sam ti već rekao da ne želim pustiti taj volan iz svojih ruku. Neka Bog sjedi kraj mene i brine se da to kad-tad završi onako kako bi trebalo, a ne da živi moj život umjesto mene.

Da, da slažem se.Ali pogledajkada Abraham razgovara sa Elohimom on ne negira Njegov autoritet, nego prilazi na jedan ispravan način. To istovaži i za gazdu ako mu priđeš na ispravan način prihvatajući njegov autoritet i daš konstruktivan predlog on će ga prihvatiti i ceniti te više, to se ne dovodi u pitanje.I Bog je takav tu nema dileme.Ali ne smeš da prezireš Njegov autoritet kao Boga i da se podižeš na Njegovu visinu, nego priznavajući Njegov autoritet daješ predlog.To je odnos , jedan dobar odnos u kojem Bog hoće da posluša čoveka ako Ga čovek lepo pita i na pravi način Mu priđe, niz primera gde je Bog čak promenio odluku jer Ga je čovek pitao.
Ali ne priznavati Njegov autoritet i odbijati ga će nositi posledice.
Kao kada bi rkao gazdi ma ko si ti da misliš da možeš meni da naređuješ kako ću da radim, valjda ja znam bolje. Tu je sve pitanje kakav čovek ima stav.

I ti želiš reći da je Božja pravda kao srpski pravni sustav?
Hvala lijepa na takvom Bogu.

He,he,he, koji si ti lik . Samo sam ti pričao kako možeš da prođeš u Srbiji sa tim stavom. No Božija pravda kada stigne čoveka dođe uvek iznenada, i posle je kasno za bilo što.Bolje je ne inatiti se sa Njim.

Hm, pa tako je bilo i prije Luciferova pada - pa se opet dogodilo zlo. Tko kaže da se to i na novoj zemlji neće dogoditi - da netko poželi još više?

Ovo sam ti već objasnio, zato služi između ostalog proces koji prolazimo u ovom životu, nećemo zasigurno kada se ne bunimo ovde sigurno nećemo ni tamo gde greha neće biti.

Ja i dalje ne kužim. Isus kaže da je prvorođenac među mnogom braćom. Znači, jedina posebnost koju kršćanstvo vidi u njemu jest da je bio prvi takav slučaj na svijetu. I kršćanstvo dopušta, dapače, to je i cilj, da nakon Isusa bude još na tisuće takvih kakav je i on bio - kroz koje će Bog djelovati.
Moje je pitanje bilo - kako znamo da je Isus prvi takav NA SVIJETU, a ne prvi takav MEĐU ŽIDOVIMA?

Ne u pitanju je da je Isus prvoređeni sin Božiji, a nakon Njega će se rađati mnogi sinovi Božiji. Pa sama činjenica je da je Isus sam rekao da će se evanđelje propovedati po celom svetu jedan od pokazatelja d se to odnosi na čitav svet. Vidiš ona slika sa mudracima kojisu došli da se poklone govorio o tome da su oni prepoznali momenat, da se rodio neko poseban, i Isus je svakako spasitelj celog sveta, ne samo židova.
Kada kažemo prvorođenac među mnogom braćom treba znati da je Isus jedini među svom braćom rođen bez greha i stoga je u njemu prebivao Bog u punini, to se nikada nikome u istoriji nije desilo. Isus je poseban slučaj u odnosu na sve predhodnike, pojedinci su mogli da manifestuju neke stvari koje je Isus manifestovao ali nijedna ličnost nije mogla da manifestuje sve ono što je Isus. Potome je on jedini takav.

Kreiranju čega? Hoće li svatko od nas stvarati svoje male svijetove u kojima će biti bogovi?
Koje je to stvari uostalom mogao Adam? Biblija ih baš ne opisuje.

Adam je bio Bog na zemlji, upravljao je nad svime. Sada mi smo rešili to pitanje da ja nemam sve odgovore koji bi tebe zadovoljili pa me nemoj cediti.Koliko sam imao o tome sam ti dao, ukoliko to nije tebi dovoljno ja više od toga nemam, što ne znači da nema više od toga nego samo da ja nemam više, a ne bih sada da izmišljam bajke da bih te zbavljao. No jako sam maštovit mogao bih i neki čak i to rade, ali ja ne želim baš da idem toliko daleko. Postoje ljudi Božiji koji su proroci koji su davali ta objašnjenja no ja volim u argumentaciji da se držim sam reči i koliko ona o tome govori, meni je to dovoljno dok ne stignem tamo.U biti ja sam jako zadovoljan što sam ovde sada sa Bogom, od kako sam se susreo sa Isusom meni je se život dramtaično promenio, i kada bih otkrio (mada lično u to ne verujem) da sam zmijino seme idalje bih bio zhavalan Bogu na onome što je uradio do sada u mom životu . Jer me je blagoslovio i blagosilja me preko svake mere i moje zasluge.

Ja bih to rekao ovako: imaš dvojicu kolega koji rade u istoj firmi. Jedan je poslušan, uvijek napravi što mu šef kaže, savjesno ispunjava svoje poslove i zadovoljan je time. Drugi pak svaki šefov zahtjev raščlanjuje, hoće da mu šef objasni zašto baš to hoće od njega, ne želi nikakvu slijepu poslušnost već uvid u proces šefova razmišljanja. Tj. napravit će neki zadatak, ali samo ako mu šef pojasni zašto baš to mora napraviti i zašto bi upravo taj način bio najbolji. Ako bi mu šef rekao "napravi taj posao zato što sam ti ja tako rekao, inače te čeka otkaz", onda ga garant ne bi napravio. Dakle, jednostavno želi imati nekakvog pojma o tome za što ga točno šef koristi, a ne da bude slijepo oruđe u njegovoj ruci.

Čuj ok ti izgleda to nikako ne možeš da razdvojiš u glavi. Nije tu u pitanju slepa poslušnost u kojoj ti ne razumeš o čemu se tu radi i radiš samo kako ti se kaže.Odnos sa Bogom je takav da ti On pokazuje i objašnjava šta i kako i zbog čega nešto trebaš ili ne trebaš da radiš.Ali ima jednu osobinu, onima koji ne žele da budu sa Njim ne daje nikakva objašnjenja, u biti daje im usporedbe da gledajući ne vide i slušajući ne čuju. Kada ti priđeš i tražiš od Njega objašnjenje u želji da Mu udovoljiš, On ti ga neće nikada uskratiti. Ali zapamti on poznaje naše i najtajnije misli, Njega se ne može prevariti, zato je bolje prvo ispitai svoje motive pa ond prići i pitati.

Vidiš, stvari nisu toliko jednostavne. To je kao pokus sa Schrödingerovom mačkom - mačka se nalazi zatvorena u kutiji u kojoj se nalazi i uređaj s malo radioaktivne tvari. Ta radioaktivna tvar ima 50% šanse da unutar sat vremena otpusti alfa-česticu. Ako se to dogodi, ta će čestica razbiti ampulu s kemijskim spojem koji je smrtonosan i ubit će mačku. Međutim, moguće je da se to i ne dogodi. U tom slučaju mačka je živa. Dok ne otvoriš kutiju, ti ne znaš je li mačka živa ili mrtva. Ona svakako jest nešto od toga dvoga, no dok to nije poznato, ne može se znati tko govori istinu. Tu se jednostavno radi o gađanju naslijepo.

Vidiš ja verujem Bogu na reč, u biti prvo verujem da biblija jeste Božija reč, pa onda verujem Bogu na reč.Pored toga budući da sam kao osoba jako sumnjičav tražim potvrde u životu kroz ljude, situacije itd... I Bog mi do sada nikada nije ostao dužan, nego mi uvek pošalje nekog da mi da odgovor koji tražim. Dešavalo mi se da me ljudi nazovu i bez da ih išta pitam kažu odgovor koji sam u molitvi tražio od Boga a nisam bio siguran. Tako d Bog je prema meni više nego divan kad hoće da me obavesti ili umiri.A veruj mi to nije zahvalan posao kada sam ja u pitanju.

Ne, ja jednostavno stvari postavljam ovako: imaš više osumnjičenih i svatko ima svjedoke koji su uvjereni da je upravo njihov osumnjičeni nevin. Svi su argumenti podjednako dobri i nema prevage, tj. vodi se mrtva trka. Što napraviti? Proglasiti da su svi nevini - izazvat će se negodovanje. Proglasiti da su svi krivi - opet će negodovati. Što onda?

Kažeš ne znam, to je najpoštenije, bolje je itako nego reći da neko ne govori istinu samo zato što ti nisi upoznat.Uf, ali je teško to reći, bolje je reći da niko nije upravu, to me čuva od priznanja da ustvari ne znam
. Eh to blaženo neznanje, reč kaže da narod gine od nedostatka znanja.Bolje je reći ne znam ako ne znaš nego govoriti da niko ne zna.Ali ako niko ne zna onda nije ništa strašno što i ja ne nam, ali ako neko zna onda ja ispadam glup. To je boljka čovekova najveća.

Ako tako gledaš, onda da. No ipak, ja na ovom forumu nisam prvo naletio na tebe, nego sam iznio jednu prilično neutralnu tvrdnju, postavio još par pitanja, a onda su mene počeli napadati. Tako da...

Čuj mene je baš juče jedan nazvao šizofrenikom , a hrišćanin kužiš ?
Mene naprimer smatraju ne tolerantnim , samo zato što ne želim da odustanem od istine. Vidiš ali ako bih bio ekumenski nastrojen i prihvati njihovu doktrinu o trojstvu, onda ne bih bio šizofren pa taman i bio stvarno šizofren. Zato ne treba kada su hrišćani u pitanju imati stav da je biblijski nauk ne tolerantan, ne on je samo ne popustljiv, biblija dopušta da ti ideš svojim putem i upozorava na posledice takvog života, no ti ako neveruješ u to onda te to neće ni uznemiravati. Samo nastaviš dalje ... Nabitnija stvar koju čovek treba da shvati je da Bog nikada neće nekog nagovarati, manipulisati, napadati samo zato što taj neko neće da postane deo Božijeg naroda. No ako neko postane i jeste deo Božijeg naroda Bog Ga disciplinuje.
Takoda je Isus pokazivao milosrđe prema onima koji su bili grešni, ali oštro disciplinovao one koji su bili učenici, ili su se izdavali za vernike.Isti princip i danas važi:Ako se jedan vernik susretne sa nekim nevernim čovekom, treba da pokaže razumevanje da ta osoba ne može da vidi stvari kao i on i stoga da pokaže strpljenje.Naravno ako je druga strana bezobrazna i vređa nije dužan, ali oseti se razlika u osobi koja želi da razgovara i koja je došla u nameri samo da provocira.
Dok sa onima koji se izjašnjavaju kao vernici i deo Božijeg naroda se oštrije razračunava ukoliko ustanovi da je ta osoba zalutala i sramoti ime Božije.Taj i tebao da zna, a ovaj i ne zna i zašto ga kriviti i napadati.
Zato je meni apsurd nekom ko nije vernik što je pušač recimo. Ja čak dozvolim i da zapali cigaru kod mene u stanu, ali čim se izjasni kao vernik odmah dobija drugi tretman. Kužiš ?
Ima vreme za sve i hrišćani baš zato što ne poznaju Isusa rade prave stvari u pogrešno vreme i to onda od pravih stvari čini pogrešne. Ali to nije razlog da se sada biblijski nauk napada, ako ćemo tako hinduisti i muslimani i hrišćane se tamane u Indiji dnevno. A svi pozivaju na mir , kužiš ? Ne sme čovek da zauzme takav generalan stav. Ovde na formu me jedan od tih što se zanimaju a taj unutrašnji mir, i meditaciju tako izvređao i pokazao toliki nedostatak takta da bih trebao da odbacim mogućnost da čovek postigne unutrašnji mir.
To ti odprilike izgleda ovako: "Ima da budeš tolerantan inače ću te sad ja ovom motkom po glavi, izbiću ja tebi tvoju ne tolerantnost iz glave, pogledaj kako sam ja tolerantan prema tebi. "
Zar to nije licemerje ?

Susreo sam se s ljudima iz Srbije koji bi onako po inerciji tvrdili da je Kosovo srce Srbije. Kad bih ih pitao da mi to malo raščlane i argumentiraju, postali bi agresivni - što je tipična reakcija kad čovjek zapravo ne zna argumentirati neki stav, nego je zapravo samo naučio nešto kao parolu.

Evo ja bih to ovako objasnio : Ako je Kosovo srce Srbije onda republika Kninska krajina nikada nije mogla i nije bila sveta Srpska zemlja.
No ako Kosovoje nije srce Srbije onda bi Kninska krajina mogla biti.
Dovoljno razuman stav ?

No kad stvarno imaš osobno iskustvo, kad nešto doživiš ne kroz parole, nego oči u oči, onda je iskustvo drugačije. Zato ja ne mogu reći da mrzim neki narod ili da volim svoj narod, ne razmišljam u takvim kategorijama. Nisam birao gdje ću se roditi, zašto da se ponosim time? Još više, zašto da se ponosim ljudima koji sa mnom nemaju veze, samo su se isto rodili gdje i ja? Ili zašto da prema njima osjećam veću solidarnost? Bezveze.

Potpuno se slažem, ja u zadnje vreme osećam veću povezanost sa Slovacima nego sa Srbima, toliko čak da se selim u mesto gde oni pretežno žive.Doduše nije razlog njihova nacionalnost već to što pripadamo istoj verskoj zajednici i osećam ih jako blisko, i stoga se i selim iz svog grada u neki u kojem do pre godinu nisam nijednom ušao.

Reći "ja sam Hrvat/Srbin" zapravo je poprilično isprazna fraza, jer ti pojmovi nemaju nekakav posebni sadržaj.
No kada to raščlanimo, onda uvidimo da ni reći "ja sam... (ubaci ime)" također nema puno veći sadržaj. Ja sam skup mišljenja, stavova i podataka koji se neprestance mijenjaju. Ništa od onoga što mogu reći da čini mene nije trajno - a opet sam sve to "ja".
To je ono što mene zapravo zanima. Tko sam ja i što sam ja? Što čini mene mnome? I zašto bih ja morao biti nužno odvojen od Boga?

Tačni ni Srbin ni Hrvat do relativno skoro isu ni postojali kao entitet, a postoje jako dugo kao deo jednog istog naroda, mnogo duže nego što postoje odvojeno.I sada koji idntitet prihvatit, ovaj novi koji traje kraće ili onaj od davnina koji traje duže.Ali logika je tu zakazala . Zato je moja nacionalnost određena mojim verskim opredeljenjem, ja sam deo Božijeg naroda stoga to je moja nacionalnost.

One ne očeuje da ga bilo ko prihvati, On jeste apsolutni Gospodar samo što neki su sa Njim a neke misle da mogu d mu se odupiru, no on je svakako Gospodar i nad njima.Tu nema dileme, jedino što će oni koji se bune štetovati nažalost.

Pa ne znam je li to onda uopće nažalost. Naime, ovako bih dobio vječni život, ali bih bio svjestan da sam ga dobio pokornošću.
Kužiš, ja prihvaćam da je ego i osobna taština loša stvar. No ovako se ja pokoravam Bogu, čime ja žrtvujem svoju taštinu i ego, ali on se ne rješava svojega. Tj., ja mogu biti ponizan prema Bogu, ako Bog bude ponizan prema meni. Ako on navodi kaznu, onda je to ucjena.
Zašto bih Bogu dopustio ono što on ne dopušta čovjeku?

Ali djelomično si mi to objasnio kasnije u odgovoru.

Zašrto ? Bog je stvorio čoveka da bude Gospodar nad zemljom, nije ga stvorio da bude jednak Bogu, kao Bog što znači jako sličan, ne i jednak. To samo čovek koji tek malecna tačka na zemlji koja je malecna tačka u svemiru može da pomisli da je jednak Bogu koji je to sve stvorio, koji je to kompleks.

Zašto bi uopće čovjek bio gospodar nad zemljom?
To je čisto feudalni sustav - svatko vlada nad nekim, a na vrhu je kralj (ili Bog, u ovom slučaju).
Ako je netko gospodar, to znači da ono nad čime je gospodar ima jedinu svrhu da služi tomu gospodaru. A svrha Zemlje nije da služi čovjeku.

Malo sam se zbnuni sad koje smernice, izvini.

One savjete koje si naveo dvaput u raspravi, kako čitati Bibliju.

Pa vidiš to je tvoje mišljenje, no Bog nije rekao da će oni koji Njega odbiju biti uništeni već je tako dizajnirao naš ceo svet i univerzum da izvan Njega nema večnog života.A oni koji će biti kažnjeni će biti zbog svojih nedela koja su učinilli za života i nisu se drznuli ni da se pokaju pred Bogom, i zatraže oproštaj. Kužiš ?Nije poneta da Bog kaznama privoljeva čoveka, Bog ljubavlju privoljeva čoveka da dođe i da se pokaje od onoga što jeste, ali čovek ne želi i onda ispašta. E sada čovek može da se složi ili ne složi, no na kraju njegov izbor je taj koji određuje njegovu destinaciju.

Dobro, ja ionako smatram da izvan Boga nema ničega, pa tako ni života.

No, ovo je isto tako zanimljivo - Bog traži čovjeka da se pokaje za ono što jest i da zatraži oproštaj. Ali čovjek je rođen takav. Zašto se kajati za nešto što ionako nije bio tvoj odabir? To je kao da se kajem što imam smeđu kosu.

Ali ne smeš da prezireš Njegov autoritet kao Boga i da se podižeš na Njegovu visinu, nego priznavajući Njegov autoritet daješ predlog.To je odnos , jedan dobar odnos u kojem Bog hoće da posluša čoveka ako Ga čovek lepo pita i na pravi način Mu priđe, niz primera gde je Bog čak promenio odluku jer Ga je čovek pitao.

Gledaj, svaki autoritet se stiče. Ja ne prezirem Božji autoritet, no smatram da nitko (pa ni Bog) nema autoritet a priori, već ga mora dokazati. I to ne prijetnjama, nego time da čovjek vidi u svom životu kako je to kad mu Bog pomaže. Znači, to je kao "testiranje bez obaveze". Tek potom, kada se čovjek odluči, može doći do obraćenja.

Ovo sam ti već objasnio, zato služi između ostalog proces koji prolazimo u ovom životu, nećemo zasigurno kada se ne bunimo ovde sigurno nećemo ni tamo gde greha neće biti.

E, vidiš, ovo je ključna stvar zašto Bog traži pokorne, a ne one koji misle svojom glavom. Da mu se ne bi dogodila nova revolucija.

U biti ja sam jako zadovoljan što sam ovde sada sa Bogom, od kako sam se susreo sa Isusom meni je se život dramtaično promenio, i kada bih otkrio (mada lično u to ne verujem) da sam zmijino seme idalje bih bio zhavalan Bogu na onome što je uradio do sada u mom životu . Jer me je blagoslovio i blagosilja me preko svake mere i moje zasluge.

Pa to je zapravo i pravi razlog ljepote vjere - ono što nam se zbiva ovdje i sada. To je ono u što smo sigurni - da sada živimo. Odakle smo došli i kamo idemo podložno je špekulacijama, ali to da smo sada tu, to nam ne gine.

Ali zapamti on poznaje naše i najtajnije misli, Njega se ne može prevariti, zato je bolje prvo ispitai svoje motive pa ond prići i pitati.

Onda mi nije jasno zašto se skriva od nas.

Pored toga budući da sam kao osoba jako sumnjičav tražim potvrde u životu kroz ljude, situacije itd... I Bog mi do sada nikada nije ostao dužan, nego mi uvek pošalje nekog da mi da odgovor koji tražim. Dešavalo mi se da me ljudi nazovu i bez da ih išta pitam kažu odgovor koji sam u molitvi tražio od Boga a nisam bio siguran. Tako d Bog je prema meni više nego divan kad hoće da me obavesti ili umiri.A veruj mi to nije zahvalan posao kada sam ja u pitanju.

Pa dobro, to je krasno. Vjerujem da se to događa svakomu pravom vjerniku - ne samo kršćaninu, nego bilo komu tko vjeruje da ima odnos s Bogom.

Kažeš ne znam, to je najpoštenije, bolje je itako nego reći da neko ne govori istinu samo zato što ti nisi upoznat.Uf, ali je teško to reći, bolje je reći da niko nije upravu, to me čuva od priznanja da ustvari ne znam
. Eh to blaženo neznanje, reč kaže da narod gine od nedostatka znanja.Bolje je reći ne znam ako ne znaš nego govoriti da niko ne zna.Ali ako niko ne zna onda nije ništa strašno što i ja ne nam, ali ako neko zna onda ja ispadam glup. To je boljka čovekova najveća.

Ja zapravo kažem "Svi su donekle u pravu i nitko nije posve u pravu". Jer ako svi imaju jednako vjerodostojne iskaze, a znamo da ne mogu biti svi u pravu, jer je već sama srž njihovih vjera isključiva, to je jedini razumni i nesvrstavajući odgovor.

To ti odprilike izgleda ovako: "Ima da budeš tolerantan inače ću te sad ja ovom motkom po glavi, izbiću ja tebi tvoju ne tolerantnost iz glave, pogledaj kako sam ja tolerantan prema tebi. "
Zar to nije licemerje ?

Svakako, isto kao i roditelj koji batinama disciplinira dijete da ne bude agresivno prema drugima.

Evo ja bih to ovako objasnio : Ako je Kosovo srce Srbije onda republika Kninska krajina nikada nije mogla i nije bila sveta Srpska zemlja.
No ako Kosovoje nije srce Srbije onda bi Kninska krajina mogla biti.
Dovoljno razuman stav ?

Pa zapravo donekle i jest, jer Srbi u Krajini došli su u to područje bježeći pred Turcima, koji su ih potjerali, između ostaloga i s Kosova.
No nerazumna komponenta u samom stavu je uopće postojanje nečega što se zove "sveta zemlja" nekog naroda, kada zemlju čine ljudi koji tamo žive. A znamo da se ljudi sele, Slaveni su se selili, ne postoji vječno pravo na zemlju. Evo, Mađari su izgubili simbol svoje državnosti, Erdelj, od Rumunja 1918. Slovenci su ostali bez Gosposvetskog polja... To će nekoga boliti dok god ne shvati da je biti čovjek mnogo bitnije od bivanja pripadnikom nekog naroda.

Tačni ni Srbin ni Hrvat do relativno skoro isu ni postojali kao entitet, a postoje jako dugo kao deo jednog istog naroda, mnogo duže nego što postoje odvojeno.I sada koji idntitet prihvatit, ovaj novi koji traje kraće ili onaj od davnina koji traje duže.

Hrvati i Srbi kao nacija - kao uostalom nijedna druga nacija - ne postoje prije 19. stoljeća. Prije toga postoji vjerski identitet, eventualno jezični, ali Stefan Nemanja sigurno nije osjećao da je neki njegov kmet bio bliži njemu no što mu je bio blizak neki grčki plemić. Tek nakon Francuske revolucije ljudi počinju razvijati nacionalni identitet.

Ja ću jednostavno reći da sam čovjek. Ali ni to nisam posve siguran, jer možda je to samo sada.

miskec4096 je napisao/la:

Reći "ja sam Hrvat/Srbin" zapravo je poprilično isprazna fraza, jer ti pojmovi nemaju nekakav posebni sadržaj.

Ja sam Hrvat to nije nikakva isprazna fraza,rođen sam u Hrvatskoj i to
je činjenica.
Spasenje dolazi od Židova,poslan sam samo izgubljenim ovcama Izraela
i slično - Isus
Jesu li i Isusove riječi isprazna fraza?

miskec4096 je napisao/la:

Zašto bi uopće čovjek bio gospodar nad zemljom?
To je čisto feudalni sustav - svatko vlada nad nekim, a na vrhu je kralj (ili Bog, u ovom slučaju).
Ako je netko gospodar, to znači da ono nad čime je gospodar ima jedinu svrhu da služi tomu gospodaru. A svrha Zemlje nije da služi čovjeku.

Biti Gospodar znači admisnistrirati , brinuti se da sve bude kako treba, ne znači nužno vladati i pokoravati, već Isus to definiše lepše da bu bude sluga.Gospodariti nečim na pravi način znači predati sebe da služiš tome nad čim Gospodariš za njegovo vlastito dobro, poremećaj je nastao zbog greha i to je ujedno i jedan od navećih pormećaja koji je i prouzrokovao stanj u kojem se i čovek i ova planeta nalaze, čovekova grešna želja za dominacijom ga je ugurala u stvari koje su destruktivne.Takoda biti Gospodar u Božijoj terminologiji ima posve drugačiji karakter.

One savjete koje si naveo dvaput u raspravi, kako čitati Bibliju.

Hvala.

No, ovo je isto tako zanimljivo - Bog traži čovjeka da se pokaje za ono što jest i da zatraži oproštaj. Ali čovjek je rođen takav. Zašto se kajati za nešto što ionako nije bio tvoj odabir? To je kao da se kajem što imam smeđu kosu.

Pazi posmatraj malu decu već kada se počnu mrdati ti ne moraš da im objašnjavaš ništa onaveć rade loše stvari, no moraš da potrošiš gomilu vremena i stpljenja da ih naučiš da ne rade loše stvari, to je nešto što je već u njima,taj nagon ili želja za lošim stvarima, od toga se čovek treba pokajati kada kažem od onoga što jeste mislim na to.Da prihvati činjenicu da u njemu ima nešto što stoji u opoziciji Bogu i odbaci to iz svog identiteta tako što traži od Boga pomoć za to. Inače šta god radio ono je isprljano ili inficirano tim bakcilom koji je u njemu. U proroku Hagaju ima jedna zanimljiva usporedba:
Hag 2:12 Gle, ako bi ko nosio sveto meso u skutu od haljine svoje, ili bi se skutom svojim dotakao ...... ili variva ili vina ili ulja ili kakoga god jela, bi li se osvetio? A sveštenici odgovoriše i rekoše: ne. Hag 2:13 Potom reče Agej: ako bi se ko nečist od mrtvaca dotakao čega toga, hoće li biti nečisto? A sveštenici odgovoriše i rekoše: biće nečisto. Hag 2:14 Tada Agej odgovori i reče: taki je taj narod i taki su ti ljudi preda mnom, govori Gospod, i tako je sve djelo ruku njihovijeh, i što god prinose tamo, nečisto je.
Vidiš postaje odbair onoga časa kada se ta ponuda od Boga iznes na sto, kada ti Bog ukaže da se trebaš pokajati ti onda biraš, do tog časa ti živiš u ne znanju, no On sam nastoji da obaveštava sve sinove Božije

Gledaj, svaki autoritet se stiče. Ja ne prezirem Božji autoritet, no smatram da nitko (pa ni Bog) nema autoritet a priori, već ga mora dokazati. I to ne prijetnjama, nego time da čovjek vidi u svom životu kako je to kad mu Bog pomaže. Znači, to je kao "testiranje bez obaveze". Tek potom, kada se čovjek odluči, može doći do obraćenja.

Pa ne znam dali baš mora da dokazuje autoritet.Jeli mora otac svom detetu da dokazuje autoritet ? Ne mora , moraš kada si mali da slušaš on ga ima bilo se ti slagao ili ne. Tako i Bog On ima taj autoritet, to što se ti trenutno ne slažeš sa Njim je samo tvoja stvar, ali na kraju ćeš morati, svi će morati. Pazi postoji jedna istina u ovome što si rekao čovek prilazi Bogu na taj način što još nije ni siguran i kroz vreme Bog na više načina utvrđuje i povećava njegovu veru, dok to ne preraste u znanje. umesto ja verujem kaže ja znam. No čovek teba prihvatiti ponudu, Bog je se u Isus ponizio i prišao čoveku, sada je čovek na potezu.Bog jeste napravio prvi potez i to još jako davno.

E, vidiš, ovo je ključna stvar zašto Bog traži pokorne, a ne one koji misle svojom glavom. Da mu se ne bi dogodila nova revolucija.

Trenira ljude da bi videli šta je bolje za njih, pokazuje im bolji put tako da oni kada budu sa Njim tamo neće tražiti svoga. Moguće, jedna od meni realnih opcija.U biti nešto tako i verujem ali ne mogu pouzdano da tvrdim.

Pa to je zapravo i pravi razlog ljepote vjere - ono što nam se zbiva ovdje i sada. To je ono u što smo sigurni - da sada živimo. Odakle smo došli i kamo idemo podložno je špekulacijama, ali to da smo sada tu, to nam ne gine.

To se slažem donekle sa tobom, no treba razmišljati i o posle i birati mudro.

Onda mi nije jasno zašto se skriva od nas.

Ne znam, od mene se ne skriva . Uostalo Bog je nevidljiv, jedino što je Bog dao da se vidi od Njega je reč Njegova Logos i mogao se videti utelovljen u osobi Isusa iz Nazareta. No ti Ga ne vidiš, to ne znači da se On skriva, već može biti da ti ne vidiš dobro.Dali si razmišljao o tome ?

Pa dobro, to je krasno. Vjerujem da se to događa svakomu pravom vjerniku - ne samo kršćaninu, nego bilo komu tko vjeruje da ima odnos s Bogom.

To bi isto trebalo biti predmetom provere predhodno zar ne ? Ta tvrdnja možda ne stoji na pravom temelju.Možda svi svedoče da im se to događa , no da bi ti bio siguran u tu svoju tvrdnju moraš šta ? Proveriti lično .

Ja zapravo kažem "Svi su donekle u pravu i nitko nije posve u pravu". Jer ako svi imaju jednako vjerodostojne iskaze, a znamo da ne mogu biti svi u pravu, jer je već sama srž njihovih vjera isključiva, to je jedini razumni i nesvrstavajući odgovor.

Pa zar nije onda iskrenije reći ja ne znam, i povući se dok ne proveriš ? Oni znaju zašta se bore za ono što veruju da je istina.I ti se boriš za ono što veruješ da je istina, istina je po tebi da oni niko nije posve upravu.I to je tvrdnja, i naravno tvoj stav da niko nije posve upravu je onda sud nad svima ostalima, a šta ako ti nisi upravu a jedan od njih jeste ? Ti ćeš nepravedno se poneti, reći neistinu, i to samo zbog svoje nemogućnosti da stigneš do saznanja.Poštenije je reći onda ne znam i ne mogu da presudim ispravno, bolje je da budem uzdržan.Neću da optužim nikog da nije posve upravu jer ne znam možda i jeste, ali ne mogu ni da kažem ko je upravu jer nisam skupio dovoljno dokaza.I to je to.

Svakako, isto kao i roditelj koji batinama disciplinira dijete da ne bude agresivno prema drugima.

Ili ga mlati što puši cigarete i pije alkohol a on sam pije i puši.

Pa zapravo donekle i jest, jer Srbi u Krajini došli su u to područje bježeći pred Turcima, koji su ih potjerali, između ostaloga i s Kosova.
No nerazumna komponenta u samom stavu je uopće postojanje nečega što se zove "sveta zemlja" nekog naroda, kada zemlju čine ljudi koji tamo žive. A znamo da se ljudi sele, Slaveni su se selili, ne postoji vječno pravo na zemlju. Evo, Mađari su izgubili simbol svoje državnosti, Erdelj, od Rumunja 1918. Slovenci su ostali bez Gosposvetskog polja... To će nekoga boliti dok god ne shvati da je biti čovjek mnogo bitnije od bivanja pripadnikom nekog naroda.

Da ali onda ako se to pravo zahteva na Kosovu onda se mora poštovati u u Kninskoj Krajini.Vidiš u pitanju je jedan dvostruki standard oko kojeg stalno imam prepirku sa mojim zemljacim Srbima. Ne možeš da se u istov vreme kažeš da imaš pravo na Kninsku krajinu a to pravo odričeš šiptarima, o tome je reč.Ono štp šiptari rade na Kosovu to su Srbi pokušali(pa nam nije uspelo ) u Kninskoj Krajini.E sada Šiptarima je uspelo na Kosovu ali to ne menja činjenicu da Srbi su u jednom od ta dva slučaja sigurno u krivu po sopstvenim rečima. To mi je uvrnuto skroz.

Hrvati i Srbi kao nacija - kao uostalom nijedna druga nacija - ne postoje prije 19. stoljeća. Prije toga postoji vjerski identitet, eventualno jezični, ali Stefan Nemanja sigurno nije osjećao da je neki njegov kmet bio bliži njemu no što mu je bio blizak neki grčki plemić. Tek nakon Francuske revolucije ljudi počinju razvijati nacionalni identitet.

Slažem se , svako ko naseda na tu glupost koja se zove nacionalizam u startu pokazuje koliko plitko vidi stvari oko sebe.

Ja ću jednostavno reći da sam čovjek. Ali ni to nisam posve siguran, jer možda je to samo sada.

He,he,he, ušta si ti siguran uopšte ? Mala šala ne moraš da odgovaraš , ne znači ništa .

Biti Gospodar znači admisnistrirati , brinuti se da sve bude kako treba, ne znači nužno vladati i pokoravati, već Isus to definiše lepše da bu bude sluga.Gospodariti nečim na pravi način znači predati sebe da služiš tome nad čim Gospodariš za njegovo vlastito dobro, poremećaj je nastao zbog greha i to je ujedno i jedan od navećih pormećaja koji je i prouzrokovao stanj u kojem se i čovek i ova planeta nalaze, čovekova grešna želja za dominacijom ga je ugurala u stvari koje su destruktivne.Takoda biti Gospodar u Božijoj terminologiji ima posve drugačiji karakter.

OK, ako sam shvatio ispravno, to znači onda da i Bog, koji gospodari svemirom, služi tom svemiru za njegovo vlastito dobro. A služiti znači između ostaloga i ne naređivati. Kako se onda u to uklapaju Božje ZAPOVIJEDI? Ne bi li onda to trebale biti Božje PREPORUKE?

Pazi posmatraj malu decu već kada se počnu mrdati ti ne moraš da im objašnjavaš ništa onaveć rade loše stvari, no moraš da potrošiš gomilu vremena i stpljenja da ih naučiš da ne rade loše stvari, to je nešto što je već u njima,taj nagon ili želja za lošim stvarima, od toga se čovek treba pokajati kada kažem od onoga što jeste mislim na to.

Ali to nisu nužno loše stvari. To je jednostavno nešto što proizlazi iz činjenice da je uvijek moguće više loših ishoda nego dobrih. Zato je lakše biti "loš" nego "dobar". No rekao sam već jednom da je isto tako vrlo teško činiti samo loše stvari, jer ćeš htio-ne htio tu i tamo napraviti i neku dobru stvar.

Ne znam, ja bih to otprilike prispodobio s pločom za pikado. Mnogo je lakše pogoditi bilo koji drugi broj osim samoga centra. No ako je nama za napredovanje nužno da pogađamo samo centar, onda je jasno da će sve ovo drugo izgledati kao katastrofalni pogoci.

Dakle, stvar je u onome što sam rekao - da očekivanja nisu prilagođena trenutku.
Opet ću se vratiti na usporedbu sa sportom. Dobar trener neće igrača popljuvati ako pogodi samo jedno od deset slobodnih bacanja, nego će mu reći "Vidiš da ti to možeš, jer u stanju si pogoditi jedno od svakih deset. Hajde sada pokušaj pogoditi dva od deset!" Trener naravno neće očekivati da igrač stane na tome, jer konačni je cilj da pogađa svih deset, ali neće mu odmah zadati konačni cilj, niti će zahtjevati od igrača da zamrzi sebe, kako bi onda iz nekog razloga - ne znam ni sam kojega, valjda onoga što Dalmatinci zovu dišpet - on počeo bolje to raditi.
Promatraj recimo čovjeka koji dresira psa. Svaki puta kad pas napravi vrlo mali pomak, čovjek ga nagradi. Ne mora to biti ništa spektakularno, no bitno je da se napredak nagrađuje. I bitno je da nema kažnjavanja.
Ako Bog želi nas trenirati da postanemo bolji ljudi, onda je mnogo zdravije krenuti od stava "ja ni sad nisam loš, ali mogu biti bolji", nego od stava "ja sam sad totalna ništarija i ništa ne vrijedim". Drugi stav izazvat će kod većine ljudi apatiju. Prvi će stav biti konstruktivan.

Pa ne znam dali baš mora da dokazuje autoritet.Jeli mora otac svom detetu da dokazuje autoritet ? Ne mora , moraš kada si mali da slušaš on ga ima bilo se ti slagao ili ne.

Da, ali to je autoritet koji se zasniva na snazi, a ne na poštovanju. Ako otac djetetu nameće autoritet isključivo baziran na "Napravi to zato što sam ti ja tako rekao, inače ću te prebiti." onda će to trajati do puberteta, pa će jednoga dana sin prebiti oca. Nije baš neki model autoriteta.
Dakle, pravi autoritet se stiče kroz djetinjstvo, a testira u pubertetu. Tu je trenutak kada dijete ispituje zaslužuje li roditelj doista njegovo poštovanje, tj. je li ga odgajao razumno.

Tako i Bog On ima taj autoritet, to što se ti trenutno ne slažeš sa Njim je samo tvoja stvar, ali na kraju ćeš morati, svi će morati. Pazi postoji jedna istina u ovome što si rekao čovek prilazi Bogu na taj način što još nije ni siguran i kroz vreme Bog na više načina utvrđuje i povećava njegovu veru, dok to ne preraste u znanje. umesto ja verujem kaže ja znam. No čovek teba prihvatiti ponudu, Bog je se u Isus ponizio i prišao čoveku, sada je čovek na potezu.Bog jeste napravio prvi potez i to još jako davno.

Zanimljivo da u svim slučajevima obraćenja koje ja znam, opet je Bog bio taj koji je napravio korak, tj. odjednom su se tim ljudma počele događati stvari koje su ih uvjerile da ima neka viša sila koja ih čuva i vodi. Ja ne znam ni za jedan slučaj kršćanina koji je našao Boga. Svi kažu da je Bog našao njih.
Dakle, upravo ono što govorim. Jednoga dana počne ti se događati nešto (Bog ti počne davati "shareware program") i onda ti vidiš kako to djeluje na tvoj život. Tek kad ti se to dogodi, ti donosiš odluku o "kupovini proizvoda", tj. obavljaš obraćenje, nanovorođenje, itd.

Trenira ljude da bi videli šta je bolje za njih, pokazuje im bolji put tako da oni kada budu sa Njim tamo neće tražiti svoga.

Bolje je za njih nemati svoje želje?

To se slažem donekle sa tobom, no treba razmišljati i o posle i birati mudro.

Mnogi razmišljaju samo o onome poslije, dok im život prolazi.
U redu je uplaćivati mirovinsko osiguranje, ali treba uživati i u radnom vijelu.

Ne znam, od mene se ne skriva . Uostalo Bog je nevidljiv, jedino što je Bog dao da se vidi od Njega je reč Njegova Logos i mogao se videti utelovljen u osobi Isusa iz Nazareta. No ti Ga ne vidiš, to ne znači da se On skriva, već može biti da ti ne vidiš dobro.Dali si razmišljao o tome ?

Jesam, ali kažem ti - manje je onih koji ga vide nego onih koji ga ne vide. Nije mi to baš smisleno, ako Bog traži da sva njegova djeca dođu k njemu. A opet se skriva od njih i traži da se oni trude.

Pa zar nije onda iskrenije reći ja ne znam, i povući se dok ne proveriš ?

A kako da provjerim? Najbolje bi bilo imati mogućnost doživljavati vjersko iskustvo kroz svaku pojedinu religiju, ali nužno će ona prethodna iskustva djelovati na iduća.
Da ne govorim da ja još nisam vidio nekoga tko toliko ljubi istinu i ima istraživački duh da bi, nakon što doživi kršćansko obraćenje, odlučio postati musliman, samo da vidi jesu li i oni u pravu. Pa onda otići u Hare Krišne.

Ili ga mlati što puši cigarete i pije alkohol a on sam pije i puši.

Slažem se. No, onda je jasno da ni Bog ne bi smio kršiti vlastite zapovijedi i da je moje potpuno pravo da Boga nazovem licemjerom ako to radi. Naravno da će se ovdje dokazivati presedani i ne znam što, no ako su židovski rabini mogli podići tužbu protiv Boga jer se ne drži svoje strane ugovora sklopljenog s Noom i Mojsijem, onda i ja mogu ukazati Bogu da mi ne bi smio zamjerati srdžbu i bijes, ako je i sam to pokazao nebrojeno puta.
Ako je razuman, ne bi mi to mogao zamjeriti. Ja i dalje tvrdim da Bog možda jest fizički jači, ali da ne bi smio tu činjenicu upotrebljavati kao argument.

Da ali onda ako se to pravo zahteva na Kosovu onda se mora poštovati u u Kninskoj Krajini.Vidiš u pitanju je jedan dvostruki standard oko kojeg stalno imam prepirku sa mojim zemljacim Srbima. Ne možeš da se u istov vreme kažeš da imaš pravo na Kninsku krajinu a to pravo odričeš šiptarima, o tome je reč.Ono štp šiptari rade na Kosovu to su Srbi pokušali(pa nam nije uspelo ) u Kninskoj Krajini.E sada Šiptarima je uspelo na Kosovu ali to ne menja činjenicu da Srbi su u jednom od ta dva slučaja sigurno u krivu po sopstvenim rečima. To mi je uvrnuto skroz.

Da, to je istina. Htjelo se kruha preko pogače, pa se na kraju ostalo i bez kruha i bez pogače. Nažalost, sad mnogi i dalje to ne shvaćaju, nego snuju novu osvetu i to će opet kad-tad dovesti do nekog sukoba.
A opet, znam dovoljno albanskoga da razumijem i njihove komentare po internetu i znam koliko su i oni neskloni Srbima dolje nakon svega. A sve zbog pukih ljudskih tvorevina. Naposljetku, Albanci su narod triju vjera, pa su tu podjelu nadišli. Bitno je samo imati volje i osobnog iskustva s ljudima s druge strane.

He,he,he, ušta si ti siguran uopšte ?

Pa ni u šta. Upravo u tome i jest stvar - kad se uljuljkaš u sigurnost, gotovo je.

miskec4096 je napisao/la:

OK, ako sam shvatio ispravno, to znači onda da i Bog, koji gospodari svemirom, služi tom svemiru za njegovo vlastito dobro. A služiti znači između ostaloga i ne naređivati. Kako se onda u to uklapaju Božje ZAPOVIJEDI? Ne bi li onda to trebale biti Božje PREPORUKE?

Božiji zakon nije bilo nešto što je neophodno da čovek ima zajedništvo sa njim.Genreacije i generacije Božijih ljudi nikada nisu znale za Božije zapovedi.Evo recimo Job je je živeo u vremenu pre Božijih zapovedi pa je bio po Božijem sveodčanstvu jedan čovek koji je bio sasvim na mestu. No čovečije zastranjenje je dovelo do toga da su se pogubile te osnovne vrednosti, i Bog kada izvodi Izrael iz Egipta sa njima radi u diretkntom kontaktu i tako je i trebalo biti, ali oni sami su tražili zakon i Bog im je to i dao.Zapovesti nisu savršena volja Božija već popustljiva.Savršena volje Božija je da čovek onakakv kakav jeste priđe Bogu i dopusti mu da Ga Bog sam pouči ka treba živeti, da ugradi te zapovesti u njega, da čovek bude drugačiji. No one pored toga imaju svrhu da ukažu čoveku šta je to što je ispravno i dobro jer čovek je pomešao dobro i loše i za neke apsolutno loše stvari misli da mu ustvari donose dobro, ali to nije tačno, donose možda trenutno zadovljstvo ali trajno loše posledice.

Ali to nisu nužno loše stvari. To je jednostavno nešto što proizlazi iz činjenice da je uvijek moguće više loših ishoda nego dobrih. Zato je lakše biti "loš" nego "dobar". No rekao sam već jednom da je isto tako vrlo teško činiti samo loše stvari, jer ćeš htio-ne htio tu i tamo napraviti i neku dobru stvar.

Ne znam, ja bih to otprilike prispodobio s pločom za pikado. Mnogo je lakše pogoditi bilo koji drugi broj osim samoga centra. No ako je nama za napredovanje nužno da pogađamo samo centar, onda je jasno da će sve ovo drugo izgledati kao katastrofalni pogoci.

Ok pokušah da ti objasnim to ali izgleda da ne mogu. No hajde treba samo razumeti da naši standardi toga šta je dobro a šta je loše su u startu pogrešni, i ako ti meriš po tim standardima ti ćeš naći da svakako da to i nije toliko strašno, no ako uzmeš Božiji standard shvatićeš da si u neredu i da ti treba pomoć da izađeš iz tog nereda.Ako se držiš tog standarda samo ćeš ostati u neredu, ali budući da ti to ne smatraš za nered jer je tvoje mišljenje po pitanju toga šta je red totalno drugačije. Nećeš to videti, proći će pored tebe.

Dakle, stvar je u onome što sam rekao - da očekivanja nisu prilagođena trenutku.
Opet ću se vratiti na usporedbu sa sportom. Dobar trener neće igrača popljuvati ako pogodi samo jedno od deset slobodnih bacanja, nego će mu reći "Vidiš da ti to možeš, jer u stanju si pogoditi jedno od svakih deset. Hajde sada pokušaj pogoditi dva od deset!" Trener naravno neće očekivati da igrač stane na tome, jer konačni je cilj da pogađa svih deset, ali neće mu odmah zadati konačni cilj, niti će zahtjevati od igrača da zamrzi sebe, kako bi onda iz nekog razloga - ne znam ni sam kojega, valjda onoga što Dalmatinci zovu dišpet - on počeo bolje to raditi.
Promatraj recimo čovjeka koji dresira psa. Svaki puta kad pas napravi vrlo mali pomak, čovjek ga nagradi. Ne mora to biti ništa spektakularno, no bitno je da se napredak nagrađuje. I bitno je da nema kažnjavanja.
Ako Bog želi nas trenirati da postanemo bolji ljudi, onda je mnogo zdravije krenuti od stava "ja ni sad nisam loš, ali mogu biti bolji", nego od stava "ja sam sad totalna ništarija i ništa ne vrijedim". Drugi stav izazvat će kod većine ljudi apatiju. Prvi će stav biti konstruktivan.

Ali stvar je u tome što čovek jeste loš ali ne nepopravljiv.Bog ima tu nameru da mu pomogne da bude bolji, i želi to, ali čovek neće da prihvati da ono što ima ne vredi ničemu ali ono što Bog nudi je nešto što je vredno.Vidiš tu ti je problem kao sa deteom koje u ruci ima euro. I sada dođe neko i hoće da mu da 20 eura, ali ne može jer mali je stsno ruku boji se da ovaj neće da mu uzme tih 20 eura.
Ili kada bi momak koji trenira rekao terneru znaš šta nema potrebe da me ti treniraš, ma ja znam kako treba ja sam dovoljno dobar.Ne on prihvata u startu trenerov autoritet, on zna da je ovaj tu zato da bi mu pomogao da bude dobar košarkaš i zato ga sluša.Ako ne bi to znao trener bi morao da mu pokaže i objasni da nije dobar koliko je sebe procenio i onda mu pokaže kako neki ljudi bacaju 10 od 10 i one onda ili postidi i kaže treneru upravu si. Ili kaže hej pa to je previskok standard, pa ja nemam potreb za tim, dobar sam ja , ajd zdravo treneru, šta ti misliš ko si ti da meni ovde naređuješ šta da radim.
I usput treneri su sve samo ne nežni , uh ,uh,uh. Oni kada počnu da te prže nekad požališ što si uopšte počeo da treniraš. Od reči dali si ti normalan, imali li ti ruke i noge, pogledaj se kako ideš kao neki ...

Pa ne znam dali baš mora da dokazuje autoritet.Jeli mora otac svom detetu da dokazuje autoritet ? Ne mora , moraš kada si mali da slušaš on ga ima bilo se ti slagao ili ne.

Da, ali to je autoritet koji se zasniva na snazi, a ne na poštovanju. Ako otac djetetu nameće autoritet isključivo baziran na "Napravi to zato što sam ti ja tako rekao, inače ću te prebiti." onda će to trajati do puberteta, pa će jednoga dana sin prebiti oca. Nije baš neki model autoriteta.
Dakle, pravi autoritet se stiče kroz djetinjstvo, a testira u pubertetu. Tu je trenutak kada dijete ispituje zaslužuje li roditelj doista njegovo poštovanje, tj. je li ga odgajao razumno.

Autoiret se ne zasniva ni na čemu, ili ga imaš ili ga nemaš . ano ako neko ne želi da poštuje tvoj tvoj autoritet ti možeš baš zato što ga imaš da sprovedeš mere represije da bi ga uspostavio, ili možda neke druge blaže mere da bi ga pokazao, ali se to sastoji na kraju od toga da ti treba da manifestuješ autoritet. Kao u vojsci, ne sviđa ti se autoritet, misliš da nije uredu, ali moraš da poslušaš. A odkale njemu to pravo , dato mu je i on ga ima ne mora da ga dokazuje nijednom vojniku, ako dođe do dokazivanja obra zelen bostan.
Isto kada je roditeljski autoritet u pitanju , roditelj ga ima nema potrebe da ga dokazuje.Pitanje je samo dali će ga dete poštovati, ako ga dete poštuje ne suočava se sa posledicama, ali roditelj nema potrebe da dokazuje autoritet detetu.Naravno razumno je objasniti detetu koje to traži zašto neke stvari treba da uradi, no ako to pređe u bezobrazluk pa pitanje zašto, nije informativnog karaktera već pokušaj da se izbegne da se posluša, onda dolaze ozbiljnije mere.

Zanimljivo da u svim slučajevima obraćenja koje ja znam, opet je Bog bio taj koji je napravio korak, tj. odjednom su se tim ljudma počele događati stvari koje su ih uvjerile da ima neka viša sila koja ih čuva i vodi. Ja ne znam ni za jedan slučaj kršćanina koji je našao Boga. Svi kažu da je Bog našao njih.
Dakle, upravo ono što govorim. Jednoga dana počne ti se događati nešto (Bog ti počne davati "shareware program") i onda ti vidiš kako to djeluje na tvoj život. Tek kad ti se to dogodi, ti donosiš odluku o "kupovini proizvoda", tj. obavljaš obraćenje, nanovorođenje, itd.

Tako je apsolutno. To je ono što sam ti rekao ljudi te pozivaju češće pre Boga, ali kada te Bog pozove stvari se oko tebe dešavaju jako čudno, znaš da je nešto izvan tebe i nadnaravno, i ako ti se neki čovek u to vreme obraća u ime Božije, Njegove reči tebi imaju smisla i izvršavaju se u tvom životu.Npr kaže ti da je posledica nekog tvog poteza takva i takva, i ta posledica se i dogodi.A pritom ta osoba nije ni znala da si ti u tome nego je samo pričala onako.I ti se pitaš jel on zna nekako , ili šta je tu posredi.Vidiš ako je došlo tvoje vreme da Bog počne da ti potvrđuje Njegovo postojanje, i ne samo to već i Njegovu brigu i želju da bude sa tobom u jednom bliskm porodičnom zajedništvu, On se pobrine da potvrdi reči čoveka koji ti govori o Njemu u tvom životu i okolnostima na jedan takav način da ti više i nemaš sumnje da je taj čovek rekao istinu i da Bog kojeg on veruje jeste Bog.
Tako se nešto odigrava radnja, ali pre svega Bog mora sam naći u tvom srcu veru da tako nešto može da se dogodi, jer u suprotnom bi moglo da se desi da ti kažeš pa to se ionako dešava svaki dan, to je normalno, jer sve što se desi, kada se desi je normalno, možda još juče je bilo nemoguće i nenormalno, ali kada to Bog sprovede u delo ono se desi i postaje normalno i objašnjivo. I tu se mnogi sapliću.

Bolje je za njih nemati svoje želje?

Ne nego im je bolje naučiti šta je dobro a šta loše za njih, i birati dobro.

Mnogi razmišljaju samo o onome poslije, dok im život prolazi.
U redu je uplaćivati mirovinsko osiguranje, ali treba uživati i u radnom vijelu

Tu sam izjavu čuo od ljudi toliko često da se treba uživati dok smo ovde.U biti imam jednog brata koji mi to stalno govori.Naime on vodi jedan jako lš život i kaže meni da ja propuštam mnogo sa tim, da on hoće da sada živi i tako dalje.No ja svaki put kada počnem da razgovara sa njim i on mi priča o sebi i koliko je zadovoljan sa svojim životom, ne mogu da se otrgnem utisku da sam ja od njega mnogo srećniji i zadovoljniji i vodim ispunjeniji život. Tako da sam shvatio da ono što ljudi misle da je dobro i da je pravo zadovoljstvo ustvari i nije i da je to ono što ih upravo čini nezadovoljnim a da to i ne znaju, jer misle da je dobro zlo, a zlo dobro. Nisu oni krivi za to što im se dešava, ali trebaju prihvatit rešenje da bi izašli iz toga, Božije rešenje.

Jesam, ali kažem ti - manje je onih koji ga vide nego onih koji ga ne vide. Nije mi to baš smisleno, ako Bog traži da sva njegova djeca dođu k njemu. A opet se skriva od njih i traži da se oni trude.

Jesi li tu izjavu da se Bog skriva i traži da se Njegova deca trude izvukao iz nečega što sam ja rekao ? Ili si čuo od nekog drugog , ili je to neki tvoj zaključak?
Bog se ne skriva od svoje dece, Njegova deca ga vide u biti čak iako su slepa On im otvori oči da Ga vide.No ima jedan drugi problem koji je Isus lepo opisao :
Joh 9:39 I reče Isus: ja dođoh na sud na ovaj svijet, da vide koji ne vide, i koji vide da postanu slijepi. Joh 9:40 I čuše ovo neki od fariseja koji bijahu s njim, i rekoše mu: eda li smo i mi slijepi? Joh 9:41 Reče im Isus: kad biste bili slijepi, ne biste imali grijeha, a sad govorite da vidite, tako vaš grijeh ostaje.

A kako da provjerim? Najbolje bi bilo imati mogućnost doživljavati vjersko iskustvo kroz svaku pojedinu religiju, ali nužno će ona prethodna iskustva djelovati na iduća.
Da ne govorim da ja još nisam vidio nekoga tko toliko ljubi istinu i ima istraživački duh da bi, nakon što doživi kršćansko obraćenje, odlučio postati musliman, samo da vidi jesu li i oni u pravu. Pa onda otići u Hare Krišne.

Aha, vidiš u tome je stvar ti ne znaš dali je u nekoj od tih vera istina, no ipak predpostavljaš da nije i onda kažeš nije. No suština sam je da ne znaš dali je ili nije . Tako da i ti sam kada iznosiš svoju tvrdnu imaš nisi pošten u istoj meri u kojoj i drugi nisu, no ti zauzimaš stav moraliste koji optužuje druge da nije urdu što ne prihvataju druge, pritom ne znajući dali su oni možda upravu. Zar nije onda bolje da kažeš ja mislim da vi niko niste upravu, kao što i vi svi mislite da niko nije upravu osim vas, umesto da spočitavaš ne toleranciju i šta ti ja znam još. Pa ni ti sam nisi siguran dali možda baš neko od nas govori istinu, ali nas optužuješ sve da nemamo potpunu istinu. Kužiš, ja bih voleo da to možeš da vidiš . Ma koliko ti se čini da si tolerantan ti nisi. Jer nisi ni proverio a proglasio si pogrešnim, samo zato što ne rade ništa drugo negoli ti što radiš.

Slažem se. No, onda je jasno da ni Bog ne bi smio kršiti vlastite zapovijedi i da je moje potpuno pravo da Boga nazovem licemjerom ako to radi. Naravno da će se ovdje dokazivati presedani i ne znam što, no ako su židovski rabini mogli podići tužbu protiv Boga jer se ne drži svoje strane ugovora sklopljenog s Noom i Mojsijem, onda i ja mogu ukazati Bogu da mi ne bi smio zamjerati srdžbu i bijes, ako je i sam to pokazao nebrojeno puta.
Ako je razuman, ne bi mi to mogao zamjeriti. Ja i dalje tvrdim da Bog možda jest fizički jači, ali da ne bi smio tu činjenicu upotrebljavati kao argument.

Pa dobro ja sam ti to već objasnio, ti možeš šta god želiš, no je pitanje dali ti se to isplati. Vidiš ti imaš krivo gledište kada je u pitanju Hrišćanstvo i to je najverovatnije zato što si to saznavao od ljudi koji nisu ni mogli od svoje samopravednosti da se provuku kroz ta mala vrata, pa su se zaglavili između pa niko od njih ne može da prođe više tuda, pa misle da nema prolaza.Ali ima Bog ima totalno pozitivno mišljenje o čoveku bez obzira na svu čovekovu grešnost, no Bog mora zato što je pravedan da kazni čoveka,ali onda je Bog obezbedio put da ne mora da kazni čoveka, i ako čovek prođe tim putem sve je uredu.Ali čovek neće, i ko je sada tu kriv ? Bog ili čovek ?
Vidiš Bog nije licemer, On želi da pomogne čoveku ali čovek se otima od te pomoći zbog svog ponosa i oholosti koja ga uništava.
Ali ti vidiš to totalno izokrenuto.Vidiš postoje dva puta, jedan vodi u zajedništvo sa Bogom jedan vodi u zajedništvo sa sotonom. Ti ideš ili jednim ili drugim, iako je sotona učinio da izgleda kao da tu ima neznam ni ja koliko puteva, u suštini postoje samo dva, uski i široki. Ako ideš Božijim putem On te prati na tom putu i dovodi do mesta gde je On.Ukoliko ideš putem koji je sotonin , on te prati sve vreme i vodi te u mesto gde je on.Mesto gde je on je osuđeno na propast i na muke. Bog hoće neprestano da te izbavi i povlači te sa tog puta, ali ti ako želiš da ostaneš na tom putu to znači da u tebi nema ništa zašta bi se Bog moga zakačiti da te povuče.Bog se zakači za Božije seme. Borba Boga za svoje seme traje sve do fizičke smrti tog semena, no Bog je obećao i to će biti da će svaki pojedinac biti skupljen, neko u ranijim fazama svog fizičkog života neko u kasnijim, ali svaki će doći i Isus ga neće izbaciti napolje. Samo je pitanje vremena i okolnosti, ni iako mi ljudi ne znamo ko jeste a ko nije seme,iako ne znamo kada je nečije vreme, Bog zna svoje i njihovo vreme.Naše je samo da se potrudimo da objasnimo koliko god možemo bolje, da pokrenemotu veru koja već stoji unutra i paf, od nevernika postane vernik i to takav zastupnih Gospoda Isusa Hrista da se svi šokiraju tim preokretom.

Da, to je istina. Htjelo se kruha preko pogače, pa se na kraju ostalo i bez kruha i bez pogače. Nažalost, sad mnogi i dalje to ne shvaćaju, nego snuju novu osvetu i to će opet kad-tad dovesti do nekog sukoba.

Nadam se da neće, meni se više ne ratuje dosta mi je što su me uvalili dole na Kosovo da ga branim, trebale su mi godine da se oporavim od toga, da sebi i drugima oprostim za sve.

A opet, znam dovoljno albanskoga da razumijem i njihove komentare po internetu i znam koliko su i oni neskloni Srbima dolje nakon svega. A sve zbog pukih ljudskih tvorevina. Naposljetku, Albanci su narod triju vjera, pa su tu podjelu nadišli. Bitno je samo imati volje i osobnog iskustva s ljudima s druge strane.

Pa vidiš to me i ne iznenađuje, mnogo je se njihove krvi prolilo dole tokom ovih godina,proporcijalno mnogo više negoli srpske, čisto zbog toga što smo vojno bili opremljeniji.Ali i godine kuvanja još od Aleksandra Rankovića, mnogo je tu loše krvi. Mada moj brat je išao dole da vozi nešto za nekog Albanca iz Peći (koincidencija ja sam tu bio na ratištu, trebao sam i ja ići sa njim ali nisam smeo, šta ako me neko prepozna tamo) i kaže da su ga ugostili kao da im je brat, i sve lepo sa njim iako je Srbin. Pa eto svuda ima svakvih ,dobro je da mi svako svoje svakakve edukujemo da se smire i da gledaju svoja posla, od čega žive. Ja sam čovek kojeg sada baš briga i kada bi vojvodina poželela da se odcepi ja bi rekao ako vala samo napred, šta ima veze ionako će mo u tu Evropu na kraju zajedno .

Evo recimo Job je je živeo u vremenu pre Božijih zapovedi

E da, stvarno, kako to znamo? Mislim, postoji li neka povijesna referenca kada je Job živio? Recimo, za Rutu možemo znati, ali za Joba...

Savršena volje Božija je da čovek onakakv kakav jeste priđe Bogu i dopusti mu da Ga Bog sam pouči ka treba živeti, da ugradi te zapovesti u njega, da čovek bude drugačiji. No one pored toga imaju svrhu da ukažu čoveku šta je to što je ispravno i dobro jer čovek je pomešao dobro i loše i za neke apsolutno loše stvari misli da mu ustvari donose dobro, ali to nije tačno, donose možda trenutno zadovljstvo ali trajno loše posledice.

Drugim riječima, onaj komu trebaju zapovijedi, vrlo se vjerojatno neće ni njih pridržavati (osim iz straha od sankcija), dok onaj tko živi kako treba niti ne treba eksplicitne zapovijedi, jer već sam može procijeniti što mu koristi, a što šteti.

No hajde treba samo razumeti da naši standardi toga šta je dobro a šta je loše su u startu pogrešni, i ako ti meriš po tim standardima ti ćeš naći da svakako da to i nije toliko strašno, no ako uzmeš Božiji standard shvatićeš da si u neredu i da ti treba pomoć da izađeš iz tog nereda.Ako se držiš tog standarda samo ćeš ostati u neredu, ali budući da ti to ne smatraš za nered jer je tvoje mišljenje po pitanju toga šta je red totalno drugačije.

Pazi, postoje tri moguća stava koja čovjek može imati o sebi:

1. ja sam super ovakav kakav jesam, ne treba mi nikakvo poboljšanje jer ne smatram da sam loš, niti ne vidim ikakve koristi od toga da radim na sebi - stav samopravednika
2. ja sam grozan i ne vrijedim ništa, čega se god primim velika je vjerojatnost da ću uprskati, ali ako se obratim Bogu i pustim ga da me vodi, onda ću postati bolji - stav poniznog vjernika
3. ja sam sasvim prosječan, imam određene dobre karakteristike, određene loše, trebam težiti tomu da popravim ovo loše u sebi i ne trebam nikad odustati od toga, tvrdeći da sam dostigao cilj, jer cilj ne mogu dostići, budući da je poboljšanje proces - to je stav koji ja zagovaram.

Ne biti zaslijepljen time kako sam super, ali istovremeno ne gubiti samopoštovanje do te mjere da priznajem potpunu nemoć.
Recimo, meni tvoj stav liči na stav djeteta koje ništa ne može napraviti samo, koje za sve zove roditelja. To dijete će postati nesamostalni gotovan koji neće biti ni za što sposoban.
Ja sam mišljenja da čovjek kolikogod može mora biti neovisan o Bogu - dotle dok ne ide protiv Boga. Dakle, aktivna uloga Boga u nečijem životu bila bi uloga džokera, u trenutku kada čovjek završi pred zidom koji ne može savladati. Ali ne da za svaku glupost zove Boga. Mislim da bi to i Bog želio - da ga trebamo čim manje. Ti se naravno s time nećeš složiti.

Ali stvar je u tome što čovek jeste loš ali ne nepopravljiv.

Loš u odnosu na Boga. Ali ne lošiji u odnosu na druge ljude. Ni ja se neću, dok nabijam loptu po školskom igralištu, uspoređivati s Michaelom Jordanom, nego sa svojim suigračima. To samo po sebi nije loše dok god želim poboljšavati svoju igru toliko da bih se jednoga dana mogao uspoređivati i s Jordanom.

Ili kada bi momak koji trenira rekao terneru znaš šta nema potrebe da me ti treniraš, ma ja znam kako treba ja sam dovoljno dobar.Ne on prihvata u startu trenerov autoritet, on zna da je ovaj tu zato da bi mu pomogao da bude dobar košarkaš i zato ga sluša.Ako ne bi to znao trener bi morao da mu pokaže i objasni da nije dobar koliko je sebe procenio i onda mu pokaže kako neki ljudi bacaju 10 od 10 i one onda ili postidi i kaže treneru upravu si. Ili kaže hej pa to je previskok standard, pa ja nemam potreb za tim, dobar sam ja , ajd zdravo treneru, šta ti misliš ko si ti da meni ovde naređuješ šta da radim.

Zašto bi se morao STIDJETI? Jednostavno, prihvatiš da nisi bogznakako dobar, ali da možeš postati bolji. Prihvatiš svoje trenutno stanje kao zadovoljavajuće za ovaj čas. Naravno da ako u idućih godinu dana ostaneš na tome, onda nećeš biti zadovoljan.

Autoiret se ne zasniva ni na čemu, ili ga imaš ili ga nemaš . ano ako neko ne želi da poštuje tvoj tvoj autoritet ti možeš baš zato što ga imaš da sprovedeš mere represije da bi ga uspostavio, ili možda neke druge blaže mere da bi ga pokazao, ali se to sastoji na kraju od toga da ti treba da manifestuješ autoritet. Kao u vojsci, ne sviđa ti se autoritet, misliš da nije uredu, ali moraš da poslušaš. A odkale njemu to pravo , dato mu je i on ga ima ne mora da ga dokazuje nijednom vojniku, ako dođe do dokazivanja obra zelen bostan.

E vidiš, ja nisam služio vojsku, ali da jesam, itekako vjerujem da bih više vremena proveo u vojnom zatvoru nego na obuci. Jednostavno ti kažem - nikomu neću dopustiti da nada mnom vrši svoj autoritet samo zato jer može. Pa makar i na vlastitu štetu. Nikad nisam nikomu ostao dužan komentar - ni ocu od prijatelja koji ga je mlatio kao vola u kupusu, pa je i meni pokušavao soliti pamet, na što sam mu rekao neka se ne igra šefa sa mnom; skinheadsu koji mi je rekao da se maknem, pa sam tražio da mi obrazloži zašto, i slično.

Isto kada je roditeljski autoritet u pitanju , roditelj ga ima nema potrebe da ga dokazuje.Pitanje je samo dali će ga dete poštovati, ako ga dete poštuje ne suočava se sa posledicama, ali roditelj nema potrebe da dokazuje autoritet detetu.Naravno razumno je objasniti detetu koje to traži zašto neke stvari treba da uradi, no ako to pređe u bezobrazluk pa pitanje zašto, nije informativnog karaktera već pokušaj da se izbegne da se posluša, onda dolaze ozbiljnije mere

Dijete će poštovati roditelja koji ga tretira kao da su na istoj razini, umjesto da forsira asimetričan odnos. To što sam se ja rodio 30 godina ranije od toga djeteta ne daje mi nikakvo pravo da si uzimam veće slobode.

Tako je apsolutno. To je ono što sam ti rekao ljudi te pozivaju češće pre Boga, ali kada te Bog pozove stvari se oko tebe dešavaju jako čudno, znaš da je nešto izvan tebe i nadnaravno, i ako ti se neki čovek u to vreme obraća u ime Božije, Njegove reči tebi imaju smisla i izvršavaju se u tvom životu.Npr kaže ti da je posledica nekog tvog poteza takva i takva, i ta posledica se i dogodi.A pritom ta osoba nije ni znala da si ti u tome nego je samo pričala onako.I ti se pitaš jel on zna nekako , ili šta je tu posredi.Vidiš ako je došlo tvoje vreme da Bog počne da ti potvrđuje Njegovo postojanje, i ne samo to već i Njegovu brigu i želju da bude sa tobom u jednom bliskm porodičnom zajedništvu, On se pobrine da potvrdi reči čoveka koji ti govori o Njemu u tvom životu i okolnostima na jedan takav način da ti više i nemaš sumnje da je taj čovek rekao istinu i da Bog kojeg on veruje jeste Bog.

Ali stvar je da 90% vremena ti ljudi laprdaju u prazno i zapravo postižu kontraefekt. Da se doista dogodi da jedan jedini put netko tako kaže nekomu što će biti i to se zbije, onda bi to imalo efekta. Ovako je to više taktika ćorave kokoši.

Tu sam izjavu čuo od ljudi toliko često da se treba uživati dok smo ovde.U biti imam jednog brata koji mi to stalno govori.Naime on vodi jedan jako lš život i kaže meni da ja propuštam mnogo sa tim, da on hoće da sada živi i tako dalje.No ja svaki put kada počnem da razgovara sa njim i on mi priča o sebi i koliko je zadovoljan sa svojim životom, ne mogu da se otrgnem utisku da sam ja od njega mnogo srećniji i zadovoljniji i vodim ispunjeniji život. Tako da sam shvatio da ono što ljudi misle da je dobro i da je pravo zadovoljstvo ustvari i nije i da je to ono što ih upravo čini nezadovoljnim a da to i ne znaju, jer misle da je dobro zlo, a zlo dobro. Nisu oni krivi za to što im se dešava, ali trebaju prihvatit rešenje da bi izašli iz toga, Božije rešenje.

Ja sam zapravo više mislio na "srednji put". Dakle, ne gubiti iz vida širu perspektivu, ali ne se posve povući od svijeta, živjeti u strahu da će te sve te svakodnevne stvari iskvariti, zatrovati...

Jesi li tu izjavu da se Bog skriva i traži da se Njegova deca trude izvukao iz nečega što sam ja rekao ? Ili si čuo od nekog drugog , ili je to neki tvoj zaključak?
Bog se ne skriva od svoje dece, Njegova deca ga vide u biti čak iako su slepa On im otvori oči da Ga vide.No ima jedan drugi problem koji je Isus lepo opisao :
Joh 9:39 I reče Isus: ja dođoh na sud na ovaj svijet, da vide koji ne vide, i koji vide da postanu slijepi. Joh 9:40 I čuše ovo neki od fariseja koji bijahu s njim, i rekoše mu: eda li smo i mi slijepi? Joh 9:41 Reče im Isus: kad biste bili slijepi, ne biste imali grijeha, a sad govorite da vidite, tako vaš grijeh ostaje.

Dakle, po tome je svatko tko je svjestan da ima grijeha na duši zapravo svjestan i Boga?

Aha, vidiš u tome je stvar ti ne znaš dali je u nekoj od tih vera istina, no ipak predpostavljaš da nije i onda kažeš nije. No suština sam je da ne znaš dali je ili nije . Tako da i ti sam kada iznosiš svoju tvrdnu imaš nisi pošten u istoj meri u kojoj i drugi nisu, no ti zauzimaš stav moraliste koji optužuje druge da nije urdu što ne prihvataju druge, pritom ne znajući dali su oni možda upravu. Zar nije onda bolje da kažeš ja mislim da vi niko niste upravu, kao što i vi svi mislite da niko nije upravu osim vas, umesto da spočitavaš ne toleranciju i šta ti ja znam još. Pa ni ti sam nisi siguran dali možda baš neko od nas govori istinu, ali nas optužuješ sve da nemamo potpunu istinu.

Pa ja upravo to i kažem što mi preporučuješ. Nije mi sasvim jasno, jer si u kontradikciji - prvo kažeš:

Zar nije onda bolje da kažeš ja mislim da vi niko niste upravu

a kad ja to i kažem - da nitko nije POSVE u pravu, ali opet smatram da je svatko ipak naslutio dio prave stvari - onda veliš:

ali nas optužuješ sve da nemamo potpunu istinu

Ili želiš reći da bih bio više fer da kažem "Ma vi ste svi posve pomiješali lončiće, i niste apsolutno ništa pogodili?" To ne mogu, jer smatram da sve vjere imaju zajednički korijen. A i sam vjerujem u nešto, dakle ne mogu negirati potpuno postojanje transcendentnoga.

Pa dobro ja sam ti to već objasnio, ti možeš šta god želiš, no je pitanje dali ti se to isplati.

Ja si zapravo više postavljam pitanje isplati li mi se pognuti glavu pred Bogom da bih zadobio vječni život. Je li vječni život vrijedan gubitka sebe i svoje volje.

Ali ima Bog ima totalno pozitivno mišljenje o čoveku bez obzira na svu čovekovu grešnost, no Bog mora zato što je pravedan da kazni čoveka,ali onda je Bog obezbedio put da ne mora da kazni čoveka, i ako čovek prođe tim putem sve je uredu.Ali čovek neće, i ko je sada tu kriv ? Bog ili čovek ?

Stvari nisu tako jednostavne. Treba prvo pogledati zašto je uopće čovjek zaslužio da bude kažnjen. Tko je dopustio da čovjek sagriješi? Bog ili čovjek?
Vidiš kako se stvari mijenjaju. Bog je - namjerno ili propustom, kakogod to tumačili - dopustio da ljudi sagriješe. Znači, Bog je suodgovoran za ljudsku griješnost. Figurativno rečeno, ima prste u pekmezu. Prema tome, njegova je moralna odgovornost da ne izigrava suca, već da preuzme svoj dio odgovornosti za ljudsku griješnost. Sad, može se reći da je to napravio s Isusovom mukom, no niti to nije konačno rješenje, jer ne eliminira svu griješnost.
Ja znam da ti vjeruješ drugačije, u temeljnu podijeljenost svijeta na Božju i Đavolju djecu, ali ako je ipak stvar da smo svi Božji, onda bi nas Bog morao sve moći spasiti, u protivnome bi priznao da nema razumni autoritet nad onima koji ga odbacuju, nego ih mora uništiti.

A ja vjerujem da je destruktivnost znak konačne slabosti: "ako ne može biti po mojemu, neće biti nikako".

Dakle, zaključak je da ako Bog dopušti uništenje Sotone, on će se prikazati kao apsolutistički vladar, što znači kao tiranin, jer ne dopušta slobodu mišljenja. Iako dopušta slobodnu volju. To me posjeća na onaj skeč: "Drugovi, mi jesmo za demokratiju, ali ne da svako priča šta hoće."

Ali i godine kuvanja još od Aleksandra Rankovića, mnogo je tu loše krvi. Mada moj brat je išao dole da vozi nešto za nekog Albanca iz Peći (koincidencija ja sam tu bio na ratištu, trebao sam i ja ići sa njim ali nisam smeo, šta ako me neko prepozna tamo) i kaže da su ga ugostili kao da im je brat, i sve lepo sa njim iako je Srbin.

Stari moj, traje to dolje još od 1912., i Božidara Jankovića...nažalost, o tome se u Srbiji jako malo zna, a nisa ni ja znao donedavna, kakvi su to bili dolje pokolji, u pravom kolonističkom smislu.
A što se albanske gostoljubivosti tiče, to znam, oni jako drže do časti, do čojstva (kao i Crnogorci). Pa Dečane su za vrijeme Turaka čuvale albanske katoličke obitelji. Kod njih, ako si prespavao pod njihovim krovom, ti si kao član obitelji. Oni jesu i surovi, ali su ljudi od riječi i ako ti nešto obećaju neće te prevariti.
Imao sam ovo ljeto prilike to iskusiti u Prizrenu, upoznali smo čovjeka u autobusu od Skopja, zapričali se s njime, našao nam je smještaj, odveo nas na večeru, proveo nas gradom, drugi dan ujutro nam donio peciva...ma milina.

miskec4096 je napisao/la:

E da, stvarno, kako to znamo? Mislim, postoji li neka povijesna referenca kada je Job živio? Recimo, za Rutu možemo znati, ali za Joba...

Pazi morao bih da se udubim malo više u to da bi ti dostavo podatke zašto se smatra.No opšte mišljenje je da je knjiga o Jobu najstarija knjiga u bibliji.No ako insistiraš mogao bih da se potrudim da dođem do tih podataka, kako su to zaključili.

Drugim riječima, onaj komu trebaju zapovijedi, vrlo se vjerojatno neće ni njih pridržavati (osim iz straha od sankcija), dok onaj tko živi kako treba niti ne treba eksplicitne zapovijedi, jer već sam može procijeniti što mu koristi, a što šteti.

Ne drugim rečima onaj koji ima svetog Duha , On će ga upozoravati i voditi.

Pazi, postoje tri moguća stava koja čovjek može imati o sebi:

1. ja sam super ovakav kakav jesam, ne treba mi nikakvo poboljšanje jer ne smatram da sam loš, niti ne vidim ikakve koristi od toga da radim na sebi - stav samopravednika
2. ja sam grozan i ne vrijedim ništa, čega se god primim velika je vjerojatnost da ću uprskati, ali ako se obratim Bogu i pustim ga da me vodi, onda ću postati bolji - stav poniznog vjernika
3. ja sam sasvim prosječan, imam određene dobre karakteristike, određene loše, trebam težiti tomu da popravim ovo loše u sebi i ne trebam nikad odustati od toga, tvrdeći da sam dostigao cilj, jer cilj ne mogu dostići, budući da je poboljšanje proces - to je stav koji ja zagovaram.

Ne biti zaslijepljen time kako sam super, ali istovremeno ne gubiti samopoštovanje do te mjere da priznajem potpunu nemoć.
Recimo, meni tvoj stav liči na stav djeteta koje ništa ne može napraviti samo, koje za sve zove roditelja. To dijete će postati nesamostalni gotovan koji neće biti ni za što sposoban.
Ja sam mišljenja da čovjek kolikogod može mora biti neovisan o Bogu - dotle dok ne ide protiv Boga. Dakle, aktivna uloga Boga u nečijem životu bila bi uloga džokera, u trenutku kada čovjek završi pred zidom koji ne može savladati. Ali ne da za svaku glupost zove Boga. Mislim da bi to i Bog želio - da ga trebamo čim manje. Ti se naravno s time nećeš složiti.

Naravno da neću se složiti . Šalim se , poenta duhovnog rasta jeste da dođemo u fazu zrelosti da možemo da razaznajemo dobro od lošeg i da radimo dobro, no početak nije da mi možemo da razaznajemo.Potreban nam je Bog da nas uvde u to, dakle lepo si rekao kao dete, ali dete raste i odraste, tako da ovaj odnos o kome govorimo prerasta kasnije u jedan drugačiji, kako postajemo zrelili Bog nam predaje odgovornosti sve više i više, sve do časa dok ne zauzmemo poziciju sinovskog autoriteta, to je zak da smo zreli i da sve što činimo činimo kako bi i Bog sam uradio.To je kraj školovanja, ali nažalost mnogi ne završe ni prvi razred a već misle da su se iškolovali do kraja i otuda mnoge zabune.Ono što je nabitnije je da to je nemoguće bez položenog prijemnog,znaš o čemu smo pričali. U toj tački se ne slam s tobom, ti misliš da može bez toga ja mislim da ne može.

Loš u odnosu na Boga. Ali ne lošiji u odnosu na druge ljude. Ni ja se neću, dok nabijam loptu po školskom igralištu, uspoređivati s Michaelom Jordanom, nego sa svojim suigračima. To samo po sebi nije loše dok god želim poboljšavati svoju igru toliko da bih se jednoga dana mogao uspoređivati i s Jordanom.

Pa poenta je da zauzmeš mesto pored Boga , i da juriš najbolje.Vidiš to je po meni najgori način upoređivanja, pau odnosu na druge ja sam dobar, pogotovo što moral i kvalitet ljudi rapidno opada, pa danas je normalno nešto što pre samo 20 godina je bilo nezamislivo i strašno da se neko tako ponaša.Moral i kvalitete ne sme biti podložan zubu vremena, zato je potreban stndard koji je viši od današnjeg.

Zašto bi se morao STIDJETI? Jednostavno, prihvatiš da nisi bogznakako dobar, ali da možeš postati bolji. Prihvatiš svoje trenutno stanje kao zadovoljavajuće za ovaj čas. Naravno da ako u idućih godinu dana ostaneš na tome, onda nećeš biti zadovoljan.

Zbog oholosti da si pomislio da si dostigao nešto kada si tek na početku i trebaš još mnogo da treniraš, i počeo si da spočitavaš treneru da si već dovoljno dobar, a istina je da ubacuješ od deset pokušaja 1.

E vidiš, ja nisam služio vojsku, ali da jesam, itekako vjerujem da bih više vremena proveo u vojnom zatvoru nego na obuci. Jednostavno ti kažem - nikomu neću dopustiti da nada mnom vrši svoj autoritet samo zato jer može. Pa makar i na vlastitu štetu. Nikad nisam nikomu ostao dužan komentar - ni ocu od prijatelja koji ga je mlatio kao vola u kupusu, pa je i meni pokušavao soliti pamet, na što sam mu rekao neka se ne igra šefa sa mnom; skinheadsu koji mi je rekao da se maknem, pa sam tražio da mi obrazloži zašto, i slično.

Pa dobro lepo si to rekao, pa makar i na vlastitu štetu.

Dijete će poštovati roditelja koji ga tretira kao da su na istoj razini, umjesto da forsira asimetričan odnos. To što sam se ja rodio 30 godina ranije od toga djeteta ne daje mi nikakvo pravo da si uzimam veće slobode.

Pa vidiš to samo pokazuje tvoje ne poznavanje vaspitavanja dece i njihovog načina razmišljanja, no to je već poduža tema.Ali u suštini roditelj je dužan da uskrati detetu slobodu svojim autoritetom u potrebi da ga vaspita i sačuva.

Ali stvar je da 90% vremena ti ljudi laprdaju u prazno i zapravo postižu kontraefekt. Da se doista dogodi da jedan jedini put netko tako kaže nekomu što će biti i to se zbije, onda bi to imalo efekta. Ovako je to više taktika ćorave kokoši.

Slažem se, ali i ćorava koka koji put nabode zrno , ako ne bi pokušavala ne bi ga ni nabola. Šta reći , ja se trudim koliko mogu da sa ljudima napolju imam jedan dobar odnos i da ih koliko do mene stoji ne sablažnjavam i ne optužujem, osim ako mene optužuju.Onda se trudim da ukažem da nisu ništa bolji od mene kao ni ja od njih, to je jedino što očekujem,jednak tretman.Dok sa ovima unutra se razračunavam nekada i sa svim mogućim dozvoljenim sredstvima jer smatram da ako se busaju neka se i pokažu lepo fino šta i kako veruju i na osnovu čega.Ljubitelj sam istine čak iako će ona da ugrozi mir, smatram da pravi mir počiva na istini, a lažni na laži.A lažni mir mi se gadi, ne volim licemerje.

Ja sam zapravo više mislio na "srednji put". Dakle, ne gubiti iz vida širu perspektivu, ali ne se posve povući od svijeta, živjeti u strahu da će te sve te svakodnevne stvari iskvariti, zatrovati...

Hej ja živim svakodnevni život i nisam niukakvom strahu , ja samo želim da budem čist i da trošim vreme i novac na stvari koje su blagotvorne mom duhovnom rast a samim tim i meni samom. Da gubim vreme na stvari ovog sveta sam probao, i mogu ti reći malo šta nisam probao, nekada mi dođe da mi se život zgadi kada se setim, i video sam da od toga nema ništa i batalio,jedostavno dosadno mi je.

Dakle, po tome je svatko tko je svjestan da ima grijeha na duši zapravo svjestan i Boga?

To je jako dobar početni znak , jer bez Boga nebi ni znali to, On je taj koji nas o tome obaveštava.

Pa ja upravo to i kažem što mi preporučuješ. Nije mi sasvim jasno, jer si u kontradikciji - prvo kažeš:

Zar nije onda bolje da kažeš ja mislim da vi niko niste upravu

a kad ja to i kažem - da nitko nije POSVE u pravu, ali opet smatram da je svatko ipak naslutio dio prave stvari - onda veliš:

ali nas optužuješ sve da nemamo potpunu istinu

Ili želiš reći da bih bio više fer da kažem "Ma vi ste svi posve pomiješali lončiće, i niste apsolutno ništa pogodili?" To ne mogu, jer smatram da sve vjere imaju zajednički korijen. A i sam vjerujem u nešto, dakle ne mogu negirati potpuno postojanje transcendentnoga.

Ne smatram da bi bilo fer da prestaneš da spočitavaš za ne toleranciju vernika, i to što veruju da su samo oni upravu. I da ne očekuješ da svi prihvate tvoje gledište, a one koji ne žele da im spočitavaš da su ne tolerantni .Znaš ona priča sa reklamom, nemoj kupiti ali nemoj zamerati što se reklamira. Dali se slažeš samnom ?

Ja si zapravo više postavljam pitanje isplati li mi se pognuti glavu pred Bogom da bih zadobio vječni život. Je li vječni život vrijedan gubitka sebe i svoje volje.

Ne gubiš ti svoju volju, već samo naučiš šta je dobro za tebe i svojom voljom to odabereš.Ali za početak moraš dopustiti da si krivu po pitanju toga šta je dobro i ispravno, a da je Bog upravu, i da Mu to lepo priznaš .To se zove se zove obraćenje.

Stvari nisu tako jednostavne. Treba prvo pogledati zašto je uopće čovjek zaslužio da bude kažnjen. Tko je dopustio da čovjek sagriješi? Bog ili čovjek?
Vidiš kako se stvari mijenjaju. Bog je - namjerno ili propustom, kakogod to tumačili - dopustio da ljudi sagriješe. Znači, Bog je suodgovoran za ljudsku griješnost. Figurativno rečeno, ima prste u pekmezu. Prema tome, njegova je moralna odgovornost da ne izigrava suca, već da preuzme svoj dio odgovornosti za ljudsku griješnost. Sad, može se reći da je to napravio s Isusovom mukom, no niti to nije konačno rješenje, jer ne eliminira svu griješnost.

Da Bog je otvorio vrata i svi koji prođu kroz njih izlaze napolje.Eliminacija grešnosti je ognjeno jezero,konačna eliminacija.To je pravo rešenje.Isus je umro i otvorio put za sve koji žele da budu sa Bogom.Oni odlaze da budu sa Bogom, oni koji ostaju bivaju uništeni i to je to kraj priče,problem rešen zauvek.Bige je dao svoj deo na Golgoti da spase čoveka, čovek daje svoj deo time što se ponizi , jeri Bog se ponizio na krstu.

Ja znam da ti vjeruješ drugačije, u temeljnu podijeljenost svijeta na Božju i Đavolju djecu, ali ako je ipak stvar da smo svi Božji, onda bi nas Bog morao sve moći spasiti, u protivnome bi priznao da nema razumni autoritet nad onima koji ga odbacuju, nego ih mora uništiti.

A ja vjerujem da je destruktivnost znak konačne slabosti: "ako ne može biti po mojemu, neće biti nikako".

Dakle, zaključak je da ako Bog dopušti uništenje Sotone, on će se prikazati kao apsolutistički vladar, što znači kao tiranin, jer ne dopušta slobodu mišljenja. Iako dopušta slobodnu volju. To me posjeća na onaj skeč: "Drugovi, mi jesmo za demokratiju, ali ne da svako priča šta hoće."

He,he,he dobra fora, nisam zna za nju do sada.Vidiš Bog je dao koliko je mogao za tebe i za mene,na nama je dali mi hoćemo ili nećemo.Ono što je želja našeg srca nas vodi u određenom pravcu, ono što je unutar nas nas vodi ka određenoj destinaciji.Bog je postavi dve destinacije i uređenje u njima i put do njih.Ako odabereš da budeš uništen Bog će poštovati tvoju odluku, ako odabereš da živiš Bog će poštovati isto tvoju odluku, ali pravila pod kojima živiš i bivaš uništen je odredio Bog i pre nego će i postojati ova planeta i svi ljudi i anđeli i demoni i đavo i sve, Bog je to postavio. Ti možeš i ja mogu da se žalim protiv tih pravila kao što možeš i da se žališ protiv pravila da ćeš jednom umreti i ništa ti neće pomoći, svi jednog dana fizički završe svoj život.To je pravilo i ono se ne menja.Možeš da propituješ, da ispituješ, da istražuješ, ali to stoji čvrsto kako samo može čvrsto stajati

Stari moj, traje to dolje još od 1912., i Božidara Jankovića...nažalost, o tome se u Srbiji jako malo zna, a nisa ni ja znao donedavna, kakvi su to bili dolje pokolji, u pravom kolonističkom smislu.

Vidiš ja o tome nemam pojma, mada Albanci su na ove prostore naseljeni od strane Stefana Dušana Silnog, tako da kolonizacija ne mere biti.Ali da je moglo bitipokolja u to nesumnjam svi sloveni su poznati po svojim ratnim taktikama koje su više nego rušilačke i krvi do kolena uvek.

A što se albanske gostoljubivosti tiče, to znam, oni jako drže do časti, do čojstva (kao i Crnogorci). Pa Dečane su za vrijeme Turaka čuvale albanske katoličke obitelji. Kod njih, ako si prespavao pod njihovim krovom, ti si kao član obitelji. Oni jesu i surovi, ali su ljudi od riječi i ako ti nešto obećaju neće te prevariti.
Imao sam ovo ljeto prilike to iskusiti u Prizrenu, upoznali smo čovjeka u autobusu od Skopja, zapričali se s njime, našao nam je smještaj, odveo nas na večeru, proveo nas gradom, drugi dan ujutro nam donio peciva...ma milina.

Da slažem se, ali eto zaratismo..... Ni oni nama nisu baš ostajali dužni, tuga je to jedna....Svaki rat je katastrofa koju su prouzrokovali velikaši željni vlasti, dok je jednostavan narod uvek žrtva obmane.
Kada je trebao da izbije rat izmeđi Srbije i Hvatske ja sam bio klinac.I dođem ti ja u školu i jedan moj drug onako mi to kažemo star mali se uputio u iznošenje toga kako mi bi sada trebali da ratujemo zato što su Hrvati tražili šahovnicu.I ja ti nemam pojma šta je šahovnica no ja ti to povezao sa šahom i kažem pa kakve veze ima , neka rade šta im se sviđa. I ja sam ti tu izvukao takve batine i nalepnicu izdajnik a nisam imao pojma o čemu se radi.Posle su mi kući objasnili da je to zastava, a meni ni to nije bilo jasno zašto bi neko zbog zastave dobio batina , a ja ih dobih . Eto a šta deca znaju šta je rat i zastava, ali su to primili od nekud i eto..

Šalim se , poenta duhovnog rasta jeste da dođemo u fazu zrelosti da možemo da razaznajemo dobro od lošeg i da radimo dobro, no početak nije da mi možemo da razaznajemo.Potreban nam je Bog da nas uvde u to, dakle lepo si rekao kao dete, ali dete raste i odraste, tako da ovaj odnos o kome govorimo prerasta kasnije u jedan drugačiji, kako postajemo zrelili Bog nam predaje odgovornosti sve više i više, sve do časa dok ne zauzmemo poziciju sinovskog autoriteta, to je zak da smo zreli i da sve što činimo činimo kako bi i Bog sam uradio.

Dobro, to mi je smislenije, ali ne možeš tvrditi da čovjek NE ZNA što je dobro, a što je loše. Mislim da ogromna veličina ljudi to zna i svjesna je toga, no sama odabire hoće li se povinovati odluci da nešto naprave onako kako znaju da je dobro, ili pak si dopustiti luksuz iskoraka iz te zacrtane putanje. Dakle, nije toliko problem u ljudskom neznanju, već u nepostojanju volje, u lijenosti. Ja čitavo vrijeme napominjem - ljudi nisu zli, ljudi čak nisu ni glupi, ljudi su prvenstveno lijeni, a zlo je posljedica te lijenosti, ne neka izvanjska motivacija. Vrlo su rijetki slučajevi da je netko baš nagonjen na činjenje zla. Obično se radi o pukoj inerciji da se ne čini dobro, o nedostatku samodiscipline.

Ono što je nabitnije je da to je nemoguće bez položenog prijemnog,znaš o čemu smo pričali. U toj tački se ne slam s tobom, ti misliš da može bez toga ja mislim da ne može.

Zato jer ti zlo smatraš kao nešto urođeno čovjeku, dok ja to smatram posljedicom nečeg drugoga što je urođeno čovjeku - i ne samo čovjeku, već sveukupnosti pojava u prirodi (sila inercije).

Vidiš to je po meni najgori način upoređivanja, pau odnosu na druge ja sam dobar, pogotovo što moral i kvalitet ljudi rapidno opada, pa danas je normalno nešto što pre samo 20 godina je bilo nezamislivo i strašno da se neko tako ponaša.Moral i kvalitete ne sme biti podložan zubu vremena, zato je potreban stndard koji je viši od današnjeg.

Vidiš, meni je recimo totalno obeshrabrujuće uspoređivati se odmah s najboljima, jer to stvara osjećaj nerealnosti i u osobi proizvodi osjećaj "štogod napravio, nikad neću biti dovoljno dobar za vas". Iz toga slijedi revolt "pa dobro, zašto se onda uopće truditi?" Čovjek ne može napredovati ako ga stalno lupaju po glavi i nabijaju mu da nije dovoljno dobar.
Ja sam odrasao u takvoj sredini - bio sam odličan učenik u osnovnoj, vrlo dobar u srednjoj, upisao fakultet, završio u roku, na poslijediplomskom sam sad pred doktoratom...moglo bi se reći da sam u svakom slučaju iznadprosječan. No, za moju majku je to uvijek bilo nedovoljno dobro. Uvijek je barem po jednoj osobini netko drugi bio bolji. Pa sam tako morao slušati kako netko drugi ima bolje radne navike od mene, iako ima slabije školske rezultate ("Gdje bi tebi bio kraj da radiš toliko kao on?" - u ludnici, očito), da sam to imao onda bi problem valjda bila moja odjeća...jednostavno, ja ne mogu biti motiviran na takav način da se svaki postignuti cilj odmah obezvrijeđuje u odnosu na ukupni dojam.
To ne znači da treba odustati od želje za poboljšanjem, ali ta želja treba dolaziti iznutra, a ne da se čovjek osjeća kao hrčak u kotaču koji samo trči i trči prema cilju koji ne može dostići.
E sad, ako Bog prilagođava metodu napredovanja osobnim karakteristikama pojedinca i zna što je za svakog ponaosob najbolje, onda će uzeti u obzir i tu moju karakteristiku, je li tako?

Zbog oholosti da si pomislio da si dostigao nešto kada si tek na početku i trebaš još mnogo da treniraš, i počeo si da spočitavaš treneru da si već dovoljno dobar, a istina je da ubacuješ od deset pokušaja 1.

To nitko ni ne kaže. Ja kažem da treba napraviti plan po etapama. Znači, sad sam takav, i cilj mi je u idućih toliko i toliko vremena poboljšati se do određenog nivoa. Naravno da niti taj nivo neće biti konačan, ali će davati neku orijentaciju. Ako postignem i više od toga u tom vremenu, još bolje.

Pa vidiš to samo pokazuje tvoje ne poznavanje vaspitavanja dece i njihovog načina razmišljanja, no to je već poduža tema.Ali u suštini roditelj je dužan da uskrati detetu slobodu svojim autoritetom u potrebi da ga vaspita i sačuva.

To nitko ne spori, no to se najčešće u praksi svodi na "ja uvijek znam bolje od tebe samoga što je dobro za tebe". A to onda više nije nužno uskraćivanje slobode radi sigurnosti, već ograničavanje slobodnog razvoja.

To je jako dobar početni znak , jer bez Boga nebi ni znali to, On je taj koji nas o tome obaveštava.

Ali kako rekoh, 90% ljudi na svijetu zna što je dobro, a što je loše. Možda i više od toga. A oni koji ne znaju to razlučiti, ionako su okvalificirani kao psihopati.
Nije bitno razlučiti dobro i zlo, bitno je odabrati dobro, čak i ako ti se ne da.

Ne smatram da bi bilo fer da prestaneš da spočitavaš za ne toleranciju vernika, i to što veruju da su samo oni upravu. I da ne očekuješ da svi prihvate tvoje gledište, a one koji ne žele da im spočitavaš da su ne tolerantni .Znaš ona priča sa reklamom, nemoj kupiti ali nemoj zamerati što se reklamira. Dali se slažeš samnom ?

Ja spočitavam netoleranciju onima koji mene (ili nekoga drugoga) šalju u pakao zbog mojih stavova. Nije njihovo da o tome odlučuju.

Ne gubiš ti svoju volju, već samo naučiš šta je dobro za tebe i svojom voljom to odabereš.Ali za početak moraš dopustiti da si krivu po pitanju toga šta je dobro i ispravno, a da je Bog upravu, i da Mu to lepo priznaš .

Ali ja uglavnom znam što je dobro i ispravno i u tome se uglavnom slažem s kršćanskim moralom. Točka razilaženja je jedino u tome što će se dogoditi ako netko odabire suprotno. Ti kažeš da će on na taj način snositi posljedice jer time vrijeđa Boga. Ja kažem da će ta osoba jednostavno stagnirati na svom duhovnom putu i shodno tomu izgubiti određene beneficije kada za njih dođe vrijeme. Sad, jesu li te beneficije ulazak u novu zemlju ili nirvanu, odnosno je li gubitak beneficija uništenje ili nastavljanje kruga rađanja, to su finese.

Vidiš Bog je dao koliko je mogao za tebe i za mene,na nama je dali mi hoćemo ili nećemo.

Ja mislim da svi hoće, samo je pitanje toga koliko su spremni na nagodbu. I koliko je Bog spreman na nagodbu.

pravila pod kojima živiš i bivaš uništen je odredio Bog i pre nego će i postojati ova planeta i svi ljudi i anđeli i demoni i đavo i sve, Bog je to postavio

Postoji sad ovdje jedno zanimljivo pitanje - ako Bog zna sve što će se zbiti, Bog je dakle znao i da će se Lucifer pobuniti protiv njega, je li tako? A koliko je meni poznato (dopuštam da griješim), anđeli nemaju slobodnu volju. Dakle, odakle slobodna volja Luciferu i zašto je Bog dopustio da se ona razvije (ili mu ju je i sam dao), kada je bilo poznato kakve će to posljedice izazvati? Ili je Bog namjerno "zarazio" Lucifera, kako bi dobio svojevrsnog antipoda, uz čiju će pomoć onda izvoditi kontrastivno učenje na ljudskoj vrsti, koju je otpočetka napravio sa slobodnom voljom?
Malo mi je to sve nategnuto.

Kada je trebao da izbije rat izmeđi Srbije i Hvatske ja sam bio klinac.I dođem ti ja u školu i jedan moj drug onako mi to kažemo star mali se uputio u iznošenje toga kako mi bi sada trebali da ratujemo zato što su Hrvati tražili šahovnicu.

Da, očito je svima ta šahovnica bila problematična, iako je šahovnica uredno stajala i na komunističkom grbu Hrvatske. No eto, nažalost, mnogi su u tome vidjeli samo NDH, isto kako će netko u svastici (starom indijskom simbolu Sunca) vidjeti nacizam.

miskec4096 je napisao/la:

Dobro, to mi je smislenije, ali ne možeš tvrditi da čovjek NE ZNA što je dobro, a što je loše. Mislim da ogromna veličina ljudi to zna i svjesna je toga, no sama odabire hoće li se povinovati odluci da nešto naprave onako kako znaju da je dobro, ili pak si dopustiti luksuz iskoraka iz te zacrtane putanje. Dakle, nije toliko problem u ljudskom neznanju, već u nepostojanju volje, u lijenosti. Ja čitavo vrijeme napominjem - ljudi nisu zli, ljudi čak nisu ni glupi, ljudi su prvenstveno lijeni, a zlo je posljedica te lijenosti, ne neka izvanjska motivacija. Vrlo su rijetki slučajevi da je netko baš nagonjen na činjenje zla. Obično se radi o pukoj inerciji da se ne čini dobro, o nedostatku samodiscipline.

Tu se isto razlikujemo , ti veruješ da je zlo posledica lenjosti a ja verujem da je lenjost posledica zloga.No u svakom slučaju čovek ima taj poremećaj da misli za loše stvari da su dobre, on načelno zna da one jesu loše ali ih koristi misleći da mu je od njih dobro.Tako da on poznaje dobro i zlo, no ne razume zašto nije dobro raditi loše stvari, stalno je u zabludi da će mu one doneti dobro.Zbunjujuće ali je tako.

Zato jer ti zlo smatraš kao nešto urođeno čovjeku, dok ja to smatram posljedicom nečeg drugoga što je urođeno čovjeku - i ne samo čovjeku, već sveukupnosti pojava u prirodi (sila inercije).

Možeš to nazvati kako god hoćeš no to se zove greh i taj greh se da rešiti samo Božijom intervencijom.

Vidiš, meni je recimo totalno obeshrabrujuće uspoređivati se odmah s najboljima, jer to stvara osjećaj nerealnosti i u osobi proizvodi osjećaj "štogod napravio, nikad neću biti dovoljno dobar za vas". Iz toga slijedi revolt "pa dobro, zašto se onda uopće truditi?" Čovjek ne može napredovati ako ga stalno lupaju po glavi i nabijaju mu da nije dovoljno dobar.
Ja sam odrasao u takvoj sredini - bio sam odličan učenik u osnovnoj, vrlo dobar u srednjoj, upisao fakultet, završio u roku, na poslijediplomskom sam sad pred doktoratom...moglo bi se reći da sam u svakom slučaju iznadprosječan. No, za moju majku je to uvijek bilo nedovoljno dobro. Uvijek je barem po jednoj osobini netko drugi bio bolji. Pa sam tako morao slušati kako netko drugi ima bolje radne navike od mene, iako ima slabije školske rezultate ("Gdje bi tebi bio kraj da radiš toliko kao on?" - u ludnici, očito), da sam to imao onda bi problem valjda bila moja odjeća...jednostavno, ja ne mogu biti motiviran na takav način da se svaki postignuti cilj odmah obezvrijeđuje u odnosu na ukupni dojam.
To ne znači da treba odustati od želje za poboljšanjem, ali ta želja treba dolaziti iznutra, a ne da se čovjek osjeća kao hrčak u kotaču koji samo trči i trči prema cilju koji ne može dostići.
E sad, ako Bog prilagođava metodu napredovanja osobnim karakteristikama pojedinca i zna što je za svakog ponaosob najbolje, onda će uzeti u obzir i tu moju karakteristiku, je li tako?

Nije tu stvar samo uspoređivanja već uzimanje za uzor. što je veći uzor to je veća mogućnost da ćeš više napredovati.Zašto bi se čovek demoralisao, pa ako je Bog obećao da će kroz sve biti sa njim i dati svoje učešće da mu pomogne da stigne do cilja, onda je to nešto super. Svakako Bog će uzeti u obzir tvoje karakteristike, On ih je dizajnirao ti si poseban stoga će i tvoje mesto i pozicija biti posebna, čak i način na koji ti Bog prilazi će biti drugačiji. To nije upitno, jedinošto se zna ko je taj Bog, to je jedan jedini Bog i jedan jedini put, no različiti su načini izlaska na taj put.

To nitko ni ne kaže. Ja kažem da treba napraviti plan po etapama. Znači, sad sam takav, i cilj mi je u idućih toliko i toliko vremena poboljšati se do određenog nivoa. Naravno da niti taj nivo neće biti konačan, ali će davati neku orijentaciju. Ako postignem i više od toga u tom vremenu, još bolje.

Aposto Pavle kaže da je tajna pravog zadovoljstva u rastu ako se meriš sam sa sobom.Tako da se slažem sa tobom u tome.No trener ipak ima u svojoj ruci za tebe vremena i peiode u kojima trebaš postii određene treninge i rezultate. No kao što si rekao imaš problem sa autoritetima tako da eto, možda je to i najveći problem.To je već na Bogu ako bude želeo da ti pokaže zašto bi trebao da se podložiš Njegovom.

To nitko ne spori, no to se najčešće u praksi svodi na "ja uvijek znam bolje od tebe samoga što je dobro za tebe". A to onda više nije nužno uskraćivanje slobode radi sigurnosti, već ograničavanje slobodnog razvoja.

Pa naravno pravi roditelj treba da pusti dete da odlučuje, i da ga savetuje, i da ga pusti i da pogreši ,i da mu se nađe u toj grešci, i da mu pomogne da izađe iz nje.To i Bog radi, i previše puta sam udario glavom u zid, ali mi je On uvek pomogao da posle nađem izlaz iz situacije, no naučio sam lekciju.

Ali kako rekoh, 90% ljudi na svijetu zna što je dobro, a što je loše. Možda i više od toga. A oni koji ne znaju to razlučiti, ionako su okvalificirani kao psihopati.
Nije bitno razlučiti dobro i zlo, bitno je odabrati dobro, čak i ako ti se ne da.

Mislim da grešiš, jer ljudi i ne razumeju zašto je nešto zlo i zašto trebaju da biraju dobro i to pokazuje njihovu nemogućnost da razdvoje to na pravi način.

Ja spočitavam netoleranciju onima koji mene (ili nekoga drugoga) šalju u pakao zbog mojih stavova. Nije njihovo da o tome odlučuju.

Pa ja verujem da ja ne mogu da te pošaljem u pakao, to mogu samo dve osobe, ti i Bog. No mogu da te upozorim da ako ostaneš tog stava do smrti da je to destinacija gde će te tvoje noge odvesti, ali ne mogu i ne želim da verujem da nećeš promeniti stav do kraja, a bilo bi i previše oholo sa moje strane da kažem e ovaj neće nikada promeniti stav, to bi samo pokazalo da sam plitak.No ja ne znam šta će biti do kraja sa tobom, verujem da ćeš uvideti unutrašnju logiku .

Ali ja uglavnom znam što je dobro i ispravno i u tome se uglavnom slažem s kršćanskim moralom. Točka razilaženja je jedino u tome što će se dogoditi ako netko odabire suprotno. Ti kažeš da će on na taj način snositi posljedice jer time vrijeđa Boga. Ja kažem da će ta osoba jednostavno stagnirati na svom duhovnom putu i shodno tomu izgubiti određene beneficije kada za njih dođe vrijeme. Sad, jesu li te beneficije ulazak u novu zemlju ili nirvanu, odnosno je li gubitak beneficija uništenje ili nastavljanje kruga rađanja, to su finese.

Ugrubo jeste tako kao što kažeš, samo je potrebno izoštriti sliku i imenovati stvari pravim imenom i to je sve.Finese su bitne jer one prave razliku između istine i laži.Kao što sam ti rekao već jednom najveća laž ikada izrečena je imala 90 % istine u sebi.

Ja mislim da svi hoće, samo je pitanje toga koliko su spremni na nagodbu. I koliko je Bog spreman na nagodbu.

He,he,he, ima jedan pastor kojeg cenim i kaže: Svi hoće u nebo, samo neće svi da Bog bude tamo kada dođu. Poenta je u tome ne gde hoćeš da budeš, već sa kim hoćeš da budeš.

Postoji sad ovdje jedno zanimljivo pitanje - ako Bog zna sve što će se zbiti, Bog je dakle znao i da će se Lucifer pobuniti protiv njega, je li tako? A koliko je meni poznato (dopuštam da griješim), anđeli nemaju slobodnu volju. Dakle, odakle slobodna volja Luciferu i zašto je Bog dopustio da se ona razvije (ili mu ju je i sam dao), kada je bilo poznato kakve će to posljedice izazvati? Ili je Bog namjerno "zarazio" Lucifera, kako bi dobio svojevrsnog antipoda, uz čiju će pomoć onda izvoditi kontrastivno učenje na ljudskoj vrsti, koju je otpočetka napravio sa slobodnom voljom?
Malo mi je to sve nategnuto.

Pa jeste priznajem nategnuto, bilo bi glupo sa moje strane da ti kažem da nije.No ja verujem da i anđeli imaju slobodnu volju, jer i određeni broj anđela se poveo za Luciferom tako da ta ideja da oni nemaju slobdnu volju mi baš i ne drži vodu.Znam da mnogi tako misle ali trebaju baciti pogled u bibliju.Razliku čini što anđeo kada odabere izgubljen je zauvek, a za čoveka postoji mogućnost povratka, razlog mi je nepoznat.
To jeste misterija na koju bih voleo i sam da imam odgovor, no jedan od odgovora je i taj da je Bog želeo da se izrazi na takav način, o tome smo već vodili diskusiju.

Tu se isto razlikujemo , ti veruješ da je zlo posledica lenjosti a ja verujem da je lenjost posledica zloga.

Pa, ja svoju tvrdnju (da je zlo posljedica lijenosti, a ne njen uzrok) mogu i dokazati. Prvo, postoji dakle generalna tendencija u svemiru da tijela teže zadržati stanje u kome se trenutno nalaze. Radi se dakle o sili inercije (lat. inertia = lijenost). Zato ćeš morati uložiti veliku silu da pokreneš kamion koji stoji i isto tako veliku silu da zaustaviš kamion koji se kreće. Ako ćemo tvrditi da je inercija (tj. lijenost) posljedica zla, a inercija je jedan od temeljnih fizkalnih zakona svemira, onda svemirom upravlja zlo.
Druga stvar, dovoljno je pogledati da postoji masa situacija kada netko može biti lijen, a da time ne čini nikakvo zlo - jednostavno se izležava, umjesto da radi nešto aktivnije.

No u svakom slučaju čovek ima taj poremećaj da misli za loše stvari da su dobre, on načelno zna da one jesu loše ali ih koristi misleći da mu je od njih dobro.Tako da on poznaje dobro i zlo, no ne razume zašto nije dobro raditi loše stvari, stalno je u zabludi da će mu one doneti dobro.Zbunjujuće ali je tako.

Ne, nije da čovjek misli da će mu rađenje loših stvari donijeti dobro. Nego misli da mu rađenje loših stvari neće donijeti zlo - budući da misli "pa napravio sam to samo nekoliko puta". Isto kako nitko ne misli da će od jedne cigarete dobiti rak, iako pušenje generalno uzrokuje rak.
Problem nastaje kada to činjenje loših stvari učesta do te mjere da počne donositi loše posljedice.

Možeš to nazvati kako god hoćeš no to se zove greh i taj greh se da rešiti samo Božijom intervencijom.

Ne, to se ne zove grijeh, jer se onda Zemlja vrti oko Sunca zbog grijeha, auto ne koči na poledici zbog grijeha i slično. Sav svemir počiva na zakonu lijenosti - ono što se kreće, kretat će se dok ga nešto ne zaustavi; ono što stoji, stajat će dok ga nešto ne pokrene.

Nije tu stvar samo uspoređivanja već uzimanje za uzor. što je veći uzor to je veća mogućnost da ćeš više napredovati.

To nitko ni ne spori. Samo je bitno znati u svakom trenutku gdje smo mi u odnosu na uzor i koliko nam vremena treba za to.
Ne možeš reći "Ja želim postati kao Krist do ove subote". To je proces koji traje. Bitno je samo da nitko ne izgubi iz vida da može postati poput Krista. A nabijanje griješnosti na nos u tome samo odmaže, jer se onda ljudi pitaju "Pa kako ću ja biti poput Krista, ako imam tolike grijehe?" Zato ne treba spominjati ono što je bilo, idemo od nule.

Mislim da grešiš, jer ljudi i ne razumeju zašto je nešto zlo i zašto trebaju da biraju dobro i to pokazuje njihovu nemogućnost da razdvoje to na pravi način.

Ljudi jednostavno ne razmišljaju o posljedicama. Misle si "pa neće valjda baš sada". To je kao s tinejdžerima koji probaju pušiti. "Neću se valjda baš ja navući."

No mogu da te upozorim da ako ostaneš tog stava do smrti da je to destinacija gde će te tvoje noge odvesti, ali ne mogu i ne želim da verujem da nećeš promeniti stav do kraja, a bilo bi i previše oholo sa moje strane da kažem e ovaj neće nikada promeniti stav, to bi samo pokazalo da sam plitak.No ja ne znam šta će biti do kraja sa tobom, verujem da ćeš uvideti unutrašnju logiku

E vidiš, mene i takav stav smeta. Ti me jedino možeš upozoriti da ti smatraš da ako ostanem pri tom stavu, onda...a ja ti mogu reći "Ne brini se za mene."

Ugrubo jeste tako kao što kažeš, samo je potrebno izoštriti sliku i imenovati stvari pravim imenom i to je sve.Finese su bitne jer one prave razliku između istine i laži.

Ali mi trenutno ne znamo dovoljno o tome da bismo mogli zaključiti što je istina, a što laž. Držat ćemo se onoga "ne znam", barem ja.

Poenta je u tome ne gde hoćeš da budeš, već sa kim hoćeš da budeš.

I u kojem stanju. Ako je Bog osoba, onda i ja želim biti osoba. Različita od Boga, s vlastitom voljom.
To je u principu to - nemam problema u ideji stapanja s Bogom, ako je on svjetska duša, Konačna stvarnost, itd. No ako se Bog ne želi odreći svoje volje, zašto bih se ja odrekao svoje?

No ja verujem da i anđeli imaju slobodnu volju, jer i određeni broj anđela se poveo za Luciferom tako da ta ideja da oni nemaju slobdnu volju mi baš i ne drži vodu.Znam da mnogi tako misle ali trebaju baciti pogled u bibliju.

Ali Biblija se baš i ne bavi pretjerano anđelima, osim u njihovoj interakciji s ljudima, a tamo oni samo donose poruke ljudima (uostalom, grč. angelos i znači "glasnik"), što i nije neki pokazatelj slobodne volje.

miskec4096 je napisao/la:

Pa, ja svoju tvrdnju (da je zlo posljedica lijenosti, a ne njen uzrok) mogu i dokazati. Prvo, postoji dakle generalna tendencija u svemiru da tijela teže zadržati stanje u kome se trenutno nalaze. Radi se dakle o sili inercije (lat. inertia = lijenost). Zato ćeš morati uložiti veliku silu da pokreneš kamion koji stoji i isto tako veliku silu da zaustaviš kamion koji se kreće. Ako ćemo tvrditi da je inercija (tj. lijenost) posljedica zla, a inercija je jedan od temeljnih fizkalnih zakona svemira, onda svemirom upravlja zlo.
Druga stvar, dovoljno je pogledati da postoji masa situacija kada netko može biti lijen, a da time ne čini nikakvo zlo - jednostavno se izležava, umjesto da radi nešto aktivnije.

No ako kamion stoji na nizbrdici neće biti potrebno da išta uradiš nego da spustš ručnu i krenuće i promeniti svoj položaj.Nikakvu silu ne treba da upotrebiš da bi kamion stao samo isključiš pogon i on će sam stati vremenom. To dali stvari teže da ostanu u istom stanju je predpostavka koja će kao i sve drugo biti testirana.Vidiš ti opet polaziš od naučnih postavki. To meni ne govori da sve teži da ostane u istom stanju, već da je potrebna ili sila koja zadržava ili sila koja pokreće,telo je pod uticajem ili jedne ili druge sile, i ona koja je jača ona će i preovladati.Tako nešto kao statično kretanje bez upotrebe sile ne postoji čak šta više nema smisla u sebi je kontradiktorno.U biti "večni rad"(mislim da je pravi naziv perpetum mobile, ako ne grešim ipak imam samo 8 razreda osnovne škole) nije dokazan pokusom još uvek, i verovatno nikada neće.Postoji momenat kada je sve pokrenuto i sad se kreće, i prestaće da se kreće kada više ne bude imalo ili dobijalo energiju za kretanje.Za to je potrebna sila, i ta sila koja sve pokreće koja izvire iz Boga. Sotona nije onaj koji pokreće, on je onaj koji samo kvari i izopačuje ono što već postoji, tako i zlo je samo izvrnuto dobro i ništa drugo.Sotona koristi ono što je dobro i tu da tako kažem energiju preusmerava tako da koristi njemu, i čovek koji je jedan od kanala mu to dozvoljava tako što nije zajedništvu sa Bogom koji bi trebao da koristi te kanale.
Zato je svaka predpostavka koja isljučuje pokretača koji to sve pokreće osuđena na propast , i zato nauka nikada ne može da objasni nego samo da zapazi posledicu nečega, jer preskače uzrok a teoretiše o posledicama.No može biti tačna u posmatranju posledica nečega neobjašnjivog, no to je ne čini da zna koji je uzrok niti dovoljno kompetentnom da sa sigurnošću tvrdi uzročnost.

Ne, nije da čovjek misli da će mu rađenje loših stvari donijeti dobro. Nego misli da mu rađenje loših stvari neće donijeti zlo - budući da misli "pa napravio sam to samo nekoliko puta". Isto kako nitko ne misli da će od jedne cigarete dobiti rak, iako pušenje generalno uzrokuje rak.
Problem nastaje kada to činjenje loših stvari učesta do te mjere da počne donositi loše posljedice.

Vidiš u tome se ne bih složio sa tobom, čovek misli da je to nešto dobro i lepo i donekle smatra budalama one koji mu jasno ukazuju na posledice njegovog ponašanja. Ali on misli da to nije tako, ili da je pametan pa će on izvući samo najbolje iz toga, dok je činjenica da ne možeš iz zla izvući dobro, i da je to samo prevara.Jedini koji iz zla može izvući dobro je Bog kreator svega, a čovek nije Bog kreator svega. Da shvata relanu posledicu pušenja da ima razumevanje koliko je to zlo, namesto samo informacije da je to zlo, nikada ne bi pušio ili kada bi razumeo ostavio bi.Kod mene u porodici u par godina smo svi osim sestre ostavili pušenje.Tata mi je kockar pušio više od 40 godina , više od dve kutije na dan.Žena njegova, brat,moja mama, ja. Svi smo shvatili o čemu se tu radi, no sestra idalje ima informaciju o dobru i zlu ali ne i razumevanje i puši idalje.

Ne, to se ne zove grijeh, jer se onda Zemlja vrti oko Sunca zbog grijeha, auto ne koči na poledici zbog grijeha i slično. Sav svemir počiva na zakonu lijenosti - ono što se kreće, kretat će se dok ga nešto ne zaustavi; ono što stoji, stajat će dok ga nešto ne pokrene.

Kao što sam već gore to pokazao to je samo naučna predpostvka, no ja radije ne verujem naučnim predpostavkama kao da je to nešto zašta se čovek može uhvatiti čvrsto.U biti to i nije istina da sve počiva na zakonu lenjosti.Sve počiva na tome da će se telo kretati dok postoji energija koja će ga pokretati i da će telo stati kada te energije koja ga pokreće.Isto tako telo će mirovati dok ga ne pokreneš određenom vrstom energije, no kada mu daš tu energiju ono će krenuti.Tako da sve što se kreće kreće se zbog onoga što ga pokreće i sve što stoji stoji jer ga neko ili nešto još nije pokrenulo.
Bog je pokretač svega i aktivno učestvuje u svemu sebi na zadovoljstvo.

To nitko ni ne spori. Samo je bitno znati u svakom trenutku gdje smo mi u odnosu na uzor i koliko nam vremena treba za to.
Ne možeš reći "Ja želim postati kao Krist do ove subote". To je proces koji traje. Bitno je samo da nitko ne izgubi iz vida da može postati poput Krista. A nabijanje griješnosti na nos u tome samo odmaže, jer se onda ljudi pitaju "Pa kako ću ja biti poput Krista, ako imam tolike grijehe?" Zato ne treba spominjati ono što je bilo, idemo od nule.

Nije upitno, no da bi mogao da postaneš kao Hrist moraš prvo da shvatiš nekoliko stvari:

1. Trenutno nisi kao Hrist.
2. Ne znaš kako da to postaneš.
3. Pitaš ga da ti pokaže.
4.Poslušaš da bi mogao da naučiš.
5.Uložiš sve što imaš.
6.Uradiš onako kako ti kaže.
7.Čekaš rezultate.
Rezultati dolaze postepeno. Taj proces mene podseća na sađenje biljke:
1.Uzmeš seme i poseješ, i ono je u zemlji i ne vidi se ništa.I sada neko kaže pa evo ja sam probao i ništa se ne vidim, ništa se ne dešava, hoću da probam plod.I okrene se i ode.
2.Međutim oni koji su uporniji vide da nešto niče iz zemlje posle nekog vremena i kažu:"Samo ovo? Pa ja sam očekivao više" I okrenu se i odu.
3. Ipak ostanu i vide da se polako formira stablo i radosni kažu to je to , dobili smo ono što smo hteli, poseku stablo naprave idola i klanjaju se tom stablu kao da je nešto živo.
4. Četvrti čeka strpljivo i dobija prve plodove, no prvi plodovi se ne trebaju jesti, prve plodove treba pustiti bar pet godina da bi se drvo razvilo na pravi način.Međutim nestrpljenje odradi svoje i on se najede tih prvih plodova kaže to je to , drvo se ugasi ali on ostaje sa iskustvom ukusa plodova i o tome posle priča ceo život ali više nema ništa.
5. Čeka strpljivo i tih pet godina i ne dira drvo, gleda ga uživa u njegovoj lepoti, gleda te plodove, čezne da dođe taj dan i onda u vreme kada je to čas počne brati i uživati te plodove i oni mu se vraćaju iz godine u godinu u sve boljem rodu.
Postoje još dve stvari koje su bitne:
Prva je da ako ne čuvaš to drvo paraziti bi ga mogli uništiti čak i kada već ojača i počne davati puni rod.
Druga je da bez života u semenu to seme bi samo ostalo u zemlji i ne bi išlo nigde.Nije dovoljno samo posejati, potrebno je da Bog da život tom semenu, daje to prava živa semenka.
Mi se odričemo onoga što je bilo i stoga možemo prihvatiti ono što treba biti.U puno bure prljave vode ne možeš da sipaš čistu, već moraš prvo prljavu vodu da prospeš, da opereš bure i onda da sipaš čistu vodu.Ako samo prospeš a ne opereš ga , voda će biti opet prljava.

Ljudi jednostavno ne razmišljaju o posljedicama. Misle si "pa neće valjda baš sada". To je kao s tinejdžerima koji probaju pušiti. "Neću se valjda baš ja navući."

To je posledica ne razumevanja i ne razlikovanja dobrog od zloga.Ima se informacija da postoji dobro i da postoji zlo, no ne veruje se uspostavljenim standardima šta je dobro a šta zlo stoga nema ni pravog razgraničavanja niti razumevanja.Zato sam ja morao da gurnem prste u šteker i da me udari struja kada sam bio mali, nisam verovao da je to nešto loše , međutim otkrio sam, no to je moglo da me košta glave.

E vidiš, mene i takav stav smeta. Ti me jedino možeš upozoriti da ti smatraš da ako ostanem pri tom stavu, onda...a ja ti mogu reći "Ne brini se za mene."

Ok to je samo tvoja stvar no ja se samo trebam potruditi da te obavestim o tome što verujem da je istina(u biti znam, no radi boljeg razumevanja sa tobom kažem verujem) i ti to možeš da odbiješ kao činjenicu i da ti to smeta što ja imam takav stav. E sada u tome postoje neke ne promenjive stvari:
1. Ja ostajem pri svome ma kako se tebi to ne sviđa, jer ako bih udovoljavao tebi to bi bilo protiv onoga što verujem da je Bog, a On mi više znači nego ti.
2.Smatram da svako ko odstupi od toga može slobodno da bude šta god želi, no sin Božiji ne može biti, i ne samo to već i onaj koji ima takav stav na taj način pokazuje da njegov /njen izbor nije Bog nego sotona, da nema večni život i da će na kraju završiti u ognjenom jezeru, još pre možda nego osoba zbog koje menja stav.Jer ta druga osoba može uvideti istinu i promeniti se, a osoba koja se naziva vernikom je videla istinu i okrenula joj leđa i ne samo to već i mrzi sve one koji pokušavaju da tu istinu prezentuju. To je po meni najteži slučaj izgubljenosti.
Sada tebi preostaju mogućnosti:
1.Možeš da se žališ ne vidim ispravno stvari da se zbog toga tako ponašam, ali i ja bih to isto mogao da kažem za tebe i nalazimo se u pat poziciju.
2. Možeš ukoliko ti zakon dozvoljava da me tužiš i da se žališ instancama koje za to služe i da me prisliš da menjam svoj stav čime bi još dublje zagazio u ne poštovanje onoga što sam ja i šta verujem.No bilo kako bilo do toga će doći na kraju, možda ne od tebe ali od zakona sigurno hoće.Mada iskreni vernici su kroz istoriju pokazali da mogu da stave glavu na panj ako je uslov života da se odreknu svojeg verovanja, pokazaće i u tom vremenu opet.
3.Možeš da zauzmeš stav pa dobro ti veruješ ovako ja onako, rekao si mi i sada ja prihvatm da ti tako veruješ ali ja ne, no iako mi smeta taj tvoj stav vere ja ću ga tolerisati , kao što se tebi ne sviđa moj stav vere i ti ga tolerišeš.
Povezanost koja nije bazirana na istinu u odnosima nije prava, i samo ako se prihvatamo uprkos razlikama u mišljenjima možemo da ostarimo istinsku toleranciju.
Ja verujem da ćeš u pakao ako se ne obratiš i pokaješ.Ti veruješ da sam ja budala zbog toga što verujem to.Ja se ne ljutim što ti misliš da sam budala ti se ne ljutiš što ja verujem da ćeš ti u pakao ako se ne obratiš i pokaješ i svako živi srećno sa onim što ima. To je tolerancija, nije tolerancija da mene neko prisiljava da odobrim tuđe verovanje, pogotovo što taj neko traži od mene da promenim centralno učenje bez kojeg ono što ja verujem nema nikakvog smisla više. Možemo se gađati i vređati koliko god želimo, no nemojmo se kriti makar iza za maske zvana tolerancija i licemerje, bar toliko možemo da budemo pošteni i iskreni.Ja verujem da si ti iskren čovek, nadam se da ti veruješ da ja jesam i na toj iskrenosti mi možemo da gradimo prijateljstvo koje neće narušiti različitost u mišljenjima i verovanjima. Možemo voditi debate do sudnjeg dana ili dok ne umremo, ali možemo biti iskreni prijatelji baš zato što posedujemo mogućnost da tolerišemo činjenicu da druga strana misli da mi nismo upravu po pitanju određene stvari u kojoj se sporimo u mišljenju.Kužiš ?
Zato sam ja protiv ekumenizma, jer mi se gadi količina licemerja i kod jednei kod druge strane da prikriju svoje pravo mišljenje o onome što je taj drugi i drugačiji.Ja mogu da volim drugog i drugačijeg a da se nimalo ne slažem sa onim što veruje i da tu ljubav pokazujem na drugačiji način nego da poltronišem i glumim ljubav. Ja verujem čvrsto da je pravu reč rekao apostol Ivan kada je rekao :
1Jn 3:18 Dječice moja! da se ne ljubimo riječju ni jezikom, nego djelom i istinom.
Tako da ja čvrsto verujem da je ljubav kada si iskren sa osobom i prihvataš je kakva jeste, ali iskreno negoduješ na one stvari koje ti se ne dopadaju, no ne odbacuješ je zbog tih stvari. Naravno postoje pojedini izuzeci gde moraš preseći neke stvari ako prelaze u neki bolstan ili štetan odnos, no u svakom slučaju prvo ide istina, pa tolerancija, pa na kraju ljubav koja pokriva čak i mnošto greha .Ali bez istine na početku to je lažan odnos trpljenja radi nekog "višeg cilja" ili koristi , ali to nije zbog osobe sa kojom imaš taj odnos.To mi je isto licemerje i gadi mi se, da budem sa nekim prijatelj samo zato što nas u nekim tačkama spaja isti cilj, ja trebam i želim biti prijatelj zbog same osobe a ne zbog cilja, ma kako taj cilj bio uzvišen.

Ali mi trenutno ne znamo dovoljno o tome da bismo mogli zaključiti što je istina, a što laž. Držat ćemo se onoga "ne znam", barem ja.

Pa to je meni uredu, i nadam se da ćeš jednog dana saznati .

I u kojem stanju. Ako je Bog osoba, onda i ja želim biti osoba. Različita od Boga, s vlastitom voljom.
To je u principu to - nemam problema u ideji stapanja s Bogom, ako je on svjetska duša, Konačna stvarnost, itd. No ako se Bog ne želi odreći svoje volje, zašto bih se ja odrekao svoje?

Pa ne moraš u tome i jeste draž svega, samo trebaš uvideti šta dobro i birati ga. U tome je cela poenta. Bog je dobro i izvor svakog dobrog dara, pa ti biraj Boga i odabraćeš dobro.No imaš pravo i da odabereš zlo, no tvoj izbor će ti doneti dobro ili loše.

Ali Biblija se baš i ne bavi pretjerano anđelima, osim u njihovoj interakciji s ljudima, a tamo oni samo donose poruke ljudima (uostalom, grč. angelos i znači "glasnik"), što i nije neki pokazatelj slobodne volje.

Tako je, anđeo čak i nemora nužno biti nebesko biće.Anđeo može biti i čovek koji je glasnik u određenom vremenu. No nebeska bića anđeli imaju slobodnu volju, donekle.Kao što i čovek ima slobodnu volju donekle. Bog je na početku i na zavšetku svih stvari i drži ih pod kontrolom u smislu koji je samo Njemu poznat, i u tom većem planu koji nije nama otkriven svi mi imamo svoje mesto i ulogu i u Njegovom sveznanju On zna kraj i početak svega, ono što mi radimo je samo zauzimanje te pozicije koju je on u svom predznanju i sveznju predodredio. Tako da sa te strane niko od nas na kraju neće završiti kako sam želi, već kako Bog kaže tako da će svi na kraju kleknuti pred Njim i primiti po onome kako su tretirali taj Njegov autoritet u vremenima slobodne volje . Malo je to zamšreno i teško za objasniti, a u isto vreme zadržati se u takvim okvirima da ne budeš kontradiktoran. Postoji čitav svemir u koji čovek nikada nije ni zavirio, u biti postoje mesta na ovoj planeti gde čovek nikada nije kročio i istražio, a zamisli Bog koji je to sve stvorio da bude u potpunosti istražen.No kako tebi ne smeta da veruješ da postoji svemir iako nije u potpunosti istražen, tako ni meni ne smeta da verujem da ima Bog koji je osoba i da pritom baš i nisam u mogućnosti do kraja da razumem sve Njegove namisli i planove, već samo one koje On sam odluči da mi ih otkrije.

No ako kamion stoji na nizbrdici neće biti potrebno da išta uradiš nego da spustš ručnu i krenuće i promeniti svoj položaj.Nikakvu silu ne treba da upotrebiš da bi kamion stao samo isključiš pogon i on će sam stati vremenom.

Pomalo naivno shvaćanje.
Naime, kamion na nizbrdici je pod utjecajem stalne sile - sile gravitacije. On stoji jer na njega čitavo vrijeme djeluje protusila - sila kočnice (ili kamena pod kotačem). Dakle, primjer nije dobar jer se kamion neće sam od sebe početi kretati - on se na nizbrdici ionako kreće, a ako stoji, to je stanje koje mu je neprirodno.

Isto tako, kamion će stati ako isključiš pogon - jer na njega djeluje sila, sila trenja. Da se kamion nalazi u vakuumu, on ne bi stao (ostalom, zato se i planeti kreću - nema ih što zaustaviti).

To meni ne govori da sve teži da ostane u istom stanju, već da je potrebna ili sila koja zadržava ili sila koja pokreće,telo je pod uticajem ili jedne ili druge sile, i ona koja je jača ona će i preovladati.Tako nešto kao statično kretanje bez upotrebe sile ne postoji čak šta više nema smisla u sebi je kontradiktorno.U biti "večni rad"(mislim da je pravi naziv perpetum mobile, ako ne grešim ipak imam samo 8 razreda osnovne škole) nije dokazan pokusom još uvek, i verovatno nikada neće.Postoji momenat kada je sve pokrenuto i sad se kreće, i prestaće da se kreće kada više ne bude imalo ili dobijalo energiju za kretanje.

Ono što je pokrenuto, ako nema gubitka energije uslijed trenja, zagrijavanja i slično, ne treba dalje dobivati nikakvu energiju, dovoljan je prvi impuls. Planeti sada ne dobivaju nikakvu novu energiju za vrtnju, nego koriste onu energiju koju su dobili u času kad su nastali. Ta se energija vrlo polako troši (zato nisu perpetuum mobile), i zato planeti pomalo usporavaju svoju vrtnju. Naravno, to je nama neprimjetno, jer se radi o minornim pomacima.

Zato je svaka predpostavka koja isljučuje pokretača koji to sve pokreće osuđena na propast , i zato nauka nikada ne može da objasni nego samo da zapazi posledicu nečega, jer preskače uzrok a teoretiše o posledicama.No može biti tačna u posmatranju posledica nečega neobjašnjivog, no to je ne čini da zna koji je uzrok niti dovoljno kompetentnom da sa sigurnošću tvrdi uzročnost.

Ali ideja Boga također ne isključuje uzročnost, u tome je problem. Samo je fizički uzrok zamijenila transcendentnim, nedokazivim i onda veli "ali, morate vjerovati da je tako".
Ja osobno smatram da je sama ideja uzročnosti iluzija, jer se bazira samo na promatranju odsječaka koji se proizvoljno tretiraju kao uzroci. Svaki uzrok je posljedica nečega. A prvi uzrok možda ni ne postoji. Ne znam odakle pretpostavka da bi morao postojati.

Da shvata relanu posledicu pušenja da ima razumevanje koliko je to zlo, namesto samo informacije da je to zlo, nikada ne bi pušio ili kada bi razumeo ostavio bi.

A što znači shvatiti realnu posljedicu? Mnogi će poželjeti nešto promijeniti tek kad vide prve negativne posljedice toga. No dotada će uvijek izvlačiti primjere kojekakvih staraca u Kini koji su doživjeli 90, a pušili su dvije kutije dnevno, itd. Jednostavno, posljedice nikad nisu beziznimne, u tome je stvar.

U biti to i nije istina da sve počiva na zakonu lenjosti.Sve počiva na tome da će se telo kretati dok postoji energija koja će ga pokretati i da će telo stati kada te energije koja ga pokreće.

Ne! Dovoljno je samo uložiti početni impuls da se tijelo počne kretati. Nakon toga, tijelo će se, čak i da više ne dobiva energiju, kretati, dok ga ne zaustave druge sile (ponajprije trenje). Pokreni npr. šleper, podigni brzinu na 60 i onda pusti gas, te mjeri koliko će mu trebati da se zaustavi. Onda uzmi lokomotivu, mase slične kao šleper, pokreni ju do 60 i pusti gas. Lokomotiva će se sporije zaustaviti, iako je masa ista, i oboje voze bez pogona. Zbog čega? Zbog toga što se metalni kotač i tračnica manje taru nego gumeni kotač i asfalt.

A da pokreneš svemirski brod u vakuumu, on se nikada neće sam od sebe zaustaviti.

Nije upitno, no da bi mogao da postaneš kao Hrist moraš prvo da shvatiš nekoliko stvari:

1. Trenutno nisi kao Hrist.
2. Ne znaš kako da to postaneš.
3. Pitaš ga da ti pokaže.
4.Poslušaš da bi mogao da naučiš.
5.Uložiš sve što imaš.
6.Uradiš onako kako ti kaže.
7.Čekaš rezultate.

Hvala, no točka 2. je već ono gdje ćemo stati, jer znam kako to postići - sljedeći npr. Buddhine naputke ja opet mogu postati kao Krist. Zato kažem da kršćanstvo potcjenjuje ljudske sposobnosti. Nisam kao Krist, znam kako mogu postati kao Krist, treba mi samo snage i upornosti da to izvedem. Naše je razilaženje u tome da ti tvrdiš da čovjeku može pomoći isključivo netko izvana, ja tvrdim da si može pomoći i sam, ako je dovoljno samodiscipliniran i motiviran za to. Ti tvrdiš da čovjek ne može biti samodiscipliniran i motiviran, jer je sklon grijehu, ja se s time ne slažem, jer nam primjeri Buddhe i Isusa (za kojega ja tvrdim da nije postao to što jest putem vanjske milosti, već radom na sebi) dokazuju da čovjek može savladati svoju griješnu prirodu.

Inače, kao mala digresija, našao sam jučer ovaj članak, pa sam se sjetio ove rasprave:

http://www.jutarnji.hr/cim-se-rode--bebe-suosjecaju-s-tudom-patnjom-i-simpatiziraju-dobre-ljude-iz-svoje-okoline/766420/

Postoje još dve stvari koje su bitne:
Prva je da ako ne čuvaš to drvo paraziti bi ga mogli uništiti čak i kada već ojača i počne davati puni rod.
Druga je da bez života u semenu to seme bi samo ostalo u zemlji i ne bi išlo nigde.Nije dovoljno samo posejati, potrebno je da Bog da život tom semenu, daje to prava živa semenka.

E vidiš, po zakonu inercije, dovoljno je samo početi raditi dobro i s vremenom će ti impuls lijenosti nestati, tj. tvoja će lijenost odjednom biti neprekidno raditi dobro.
Mislim da sam to već rekao, kao kad postiš - prva 3 dana je grozno, poslije više i ne misliš na jelo, dapače, postaje ti odbojno.

To je posledica ne razumevanja i ne razlikovanja dobrog od zloga.Ima se informacija da postoji dobro i da postoji zlo, no ne veruje se uspostavljenim standardima šta je dobro a šta zlo stoga nema ni pravog razgraničavanja niti razumevanja.Zato sam ja morao da gurnem prste u šteker i da me udari struja kada sam bio mali, nisam verovao da je to nešto loše , međutim otkrio sam, no to je moglo da me košta glave.

No, pa to ti baš govorim da postoji razlika između dobra i zla, ali neće svakoga zlo jednako pogoditi, niti će se svakomu dobro isplatiti. Netko puši godinama dvije kutije dnevno i nije mu ništa, netko od tri cigarete dnevno dobije rak s 30 godina. Pa ti sad reci da su kriteriji apsolutni i ujednačeni. Netko čitav život šara uokolo seksualno i ne dogodi mu se ništa - netko drugi je vjeran svojoj ženi, ali ode na operaciju i greškom dobije u transfuziji krv zaraženu HIV-om. Ima li pravde na ovome svijetu? Ako je ima, onda je njena logika vrlo neobična.

Ja verujem da ćeš u pakao ako se ne obratiš i pokaješ.Ti veruješ da sam ja budala zbog toga što verujem to.Ja se ne ljutim što ti misliš da sam budala ti se ne ljutiš što ja verujem da ćeš ti u pakao ako se ne obratiš i pokaješ i svako živi srećno sa onim što ima. To je tolerancija, nije tolerancija da mene neko prisiljava da odobrim tuđe verovanje, pogotovo što taj neko traži od mene da promenim centralno učenje bez kojeg ono što ja verujem nema nikakvog smisla više.

OK, ja shvaćam tvoju logiku, naravno, i nemam pravo išta očekivati od tebe. Ne smatram da si budala, jednostavno smatram da si prebrzo prigrlio neke zaključke, tj. krenuo grlom u jagode - iako sada, kad si unutra, mnoge stvari propitkuješ, ali već si unutra. Zapravo, meni čak i nije cilj tebe obratiti, jer od toga nemam ništa, budući da ne smatram da će tebi tvoje vjerovanje donijeti nepopravljivu štetu. Ja jedino želim tebe (i ne samo tebe, već bilo koga iz te branše) spriječiti da mene zbog (po mom mišljenju pogrešne) premise da srljam u propast, pokušaš izvesti "na pravi put". To mi liči kao nabijanje grižnje savjesti, a to mi je uvijek išlo na živce, budući da to prilično uzimam k srcu, bilo utemeljeno ili ne.

Tako da ja čvrsto verujem da je ljubav kada si iskren sa osobom i prihvataš je kakva jeste, ali iskreno negoduješ na one stvari koje ti se ne dopadaju, no ne odbacuješ je zbog tih stvari. Naravno postoje pojedini izuzeci gde moraš preseći neke stvari ako prelaze u neki bolstan ili štetan odnos, no u svakom slučaju prvo ide istina, pa tolerancija, pa na kraju ljubav koja pokriva čak i mnošto greha .Ali bez istine na početku to je lažan odnos trpljenja radi nekog "višeg cilja" ili koristi , ali to nije zbog osobe sa kojom imaš taj odnos.To mi je isto licemerje i gadi mi se, da budem sa nekim prijatelj samo zato što nas u nekim tačkama spaja isti cilj, ja trebam i želim biti prijatelj zbog same osobe a ne zbog cilja, ma kako taj cilj bio uzvišen.

Načelno se slažem, no ljudi obično biraju prijatelje prema preferencijama i žele izbjegavati sukobe - a nekako uvijek dolazi do toga da se usredotočujemo na ono što je među nama različito, kolikogod bili slični.
Najkrvaviji ratovi u povijesti vođeni su među narodima koji su bili vrlo slični, pa su onda one razlike koje su postojala vrlo dolazile do izražaja.

Pa ne moraš u tome i jeste draž svega, samo trebaš uvideti šta dobro i birati ga. U tome je cela poenta. Bog je dobro i izvor svakog dobrog dara, pa ti biraj Boga i odabraćeš dobro.No imaš pravo i da odabereš zlo, no tvoj izbor će ti doneti dobro ili loše.

Postavlja se pitanje: postoji li volja drugačija od Božje, a da nije nužno zla? Ja vjerujem da postoji.

Bog je na početku i na zavšetku svih stvari i drži ih pod kontrolom u smislu koji je samo Njemu poznat, i u tom većem planu koji nije nama otkriven svi mi imamo svoje mesto i ulogu i u Njegovom sveznanju On zna kraj i početak svega, ono što mi radimo je samo zauzimanje te pozicije koju je on u svom predznanju i sveznju predodredio. Tako da sa te strane niko od nas na kraju neće završiti kako sam želi, već kako Bog kaže tako da će svi na kraju kleknuti pred Njim i primiti po onome kako su tretirali taj Njegov autoritet u vremenima slobodne volje .

Dakle, ti zapravo čovjeka vidiš kao marionetu koja ima slobodnu volju, no u biti je jedini pravi iskaz te slobodne volje taj da ona presječe konce koji ju vežu za Božju ruku - u svim ostalim slučajevima ona ionako slijedi pokrete Božje ruke.

miskec4096 je napisao/la:

Pomalo naivno shvaćanje.
Naime, kamion na nizbrdici je pod utjecajem stalne sile - sile gravitacije. On stoji jer na njega čitavo vrijeme djeluje protusila - sila kočnice (ili kamena pod kotačem). Dakle, primjer nije dobar jer se kamion neće sam od sebe početi kretati - on se na nizbrdici ionako kreće, a ako stoji, to je stanje koje mu je neprirodno.
Isto tako, kamion će stati ako isključiš pogon - jer na njega djeluje sila, sila trenja. Da se kamion nalazi u vakuumu, on ne bi stao (ostalom, zato se i planeti kreću - nema ih što zaustaviti).

Svakako na nas deluje uvek neka sila i to je bilo ono što sam hteo da ukažem.

Ono što je pokrenuto, ako nema gubitka energije uslijed trenja, zagrijavanja i slično, ne treba dalje dobivati nikakvu energiju, dovoljan je prvi impuls. Planeti sada ne dobivaju nikakvu novu energiju za vrtnju, nego koriste onu energiju koju su dobili u času kad su nastali. Ta se energija vrlo polako troši (zato nisu perpetuum mobile), i zato planeti pomalo usporavaju svoju vrtnju. Naravno, to je nama neprimjetno, jer se radi o minornim pomacima.

Znači ti veruješ da će u određenom vremenu sve planete stati i ostati mirno da stoje ako se ne desi nešto pre toga. Meni je to već jako čudno gledište .Meni da ti kažem to zvuči toliko čudno da ne mogu da poverujem u to i pitam se kako ti možeš.

Ali ideja Boga također ne isključuje uzročnost, u tome je problem. Samo je fizički uzrok zamijenila transcendentnim, nedokazivim i onda veli "ali, morate vjerovati da je tako".
Ja osobno smatram da je sama ideja uzročnosti iluzija, jer se bazira samo na promatranju odsječaka koji se proizvoljno tretiraju kao uzroci. Svaki uzrok je posljedica nečega. A prvi uzrok možda ni ne postoji. Ne znam odakle pretpostavka da bi morao postojati.

Pa zato što ti to ukazuje sve oko tebe, ako se toliko baviš razmatranjem stvari trebao bi da uvidiš da sve ima svoj početak i kraj i uzrok.No ti ćeš uzeti samo ono što odgovara tvojoj teoriju, nešto što neće uznemiriti tvoj način shvatanja a odbaciti sve što bi moglo poremetiti ma kako to bilo realno.

A što znači shvatiti realnu posljedicu? Mnogi će poželjeti nešto promijeniti tek kad vide prve negativne posljedice toga. No dotada će uvijek izvlačiti primjere kojekakvih staraca u Kini koji su doživjeli 90, a pušili su dvije kutije dnevno, itd. Jednostavno, posljedice nikad nisu beziznimne, u tome je stvar.

Znači imati razumevanje šta je cigareta, da je to samo jedna laž koja mu izvlači zdravlje i novac i uništava ljude oko njega/nje.

Ne! Dovoljno je samo uložiti početni impuls da se tijelo počne kretati. Nakon toga, tijelo će se, čak i da više ne dobiva energiju, kretati, dok ga ne zaustave druge sile (ponajprije trenje). Pokreni npr. šleper, podigni brzinu na 60 i onda pusti gas, te mjeri koliko će mu trebati da se zaustavi. Onda uzmi lokomotivu, mase slične kao šleper, pokreni ju do 60 i pusti gas. Lokomotiva će se sporije zaustaviti, iako je masa ista, i oboje voze bez pogona. Zbog čega? Zbog toga što se metalni kotač i tračnica manje taru nego gumeni kotač i asfalt.

A da pokreneš svemirski brod u vakuumu, on se nikada neće sam od sebe zaustaviti.

Dali si siguran u tu tvrdnju, video si to, neko je izvršio taj eksperiment? Zar nisi rekao da čak i planete usporavaju? Mislim da ti je teorija nerealna.Nije mi jasno kako samo možeš u tolikoj meri da se oslanjaš na predpostavke kao da su one nešto pouzdano i sigurno, i da ih koristiš da potvrdiš svoj stav.

Hvala, no točka 2. je već ono gdje ćemo stati, jer znam kako to postići - sljedeći npr. Buddhine naputke ja opet mogu postati kao Krist. Zato kažem da kršćanstvo potcjenjuje ljudske sposobnosti. Nisam kao Krist, znam kako mogu postati kao Krist, treba mi samo snage i upornosti da to izvedem. Naše je razilaženje u tome da ti tvrdiš da čovjeku može pomoći isključivo netko izvana, ja tvrdim da si može pomoći i sam, ako je dovoljno samodiscipliniran i motiviran za to. Ti tvrdiš da čovjek ne može biti samodiscipliniran i motiviran, jer je sklon grijehu, ja se s time ne slažem, jer nam primjeri Buddhe i Isusa (za kojega ja tvrdim da nije postao to što jest putem vanjske milosti, već radom na sebi) dokazuju da čovjek može savladati svoju griješnu prirodu.

Čuj možeš da veruješ šta god želiš i da misliš šta god želiš ja ne mogu to da promenim, to je sigurno jedna od stvari na koje čovek ne može da utiče na čoveka.Ili veruješ ili ne veruješ. Moje je da ti pokažem šta,kako i zašto ja verujem nešto i ako ti se učini to ispravnim da to prihvatiš , ako ne šta ja sada mogu tu.Ništa nastavim da propovedam u nadi da će još neko moći to da razume.Znaš ono kada Isus kaže ko ima uho da čuje neka čuje.
Budući da ti znaš već, čovek onda nema potrebe da ti objašnjava, ti vidiš svet oko sebe, čuo si različite nauke, pa biraj u skladu sa onim što jesi, i beri plodove tvoga izbora.

E vidiš, po zakonu inercije, dovoljno je samo početi raditi dobro i s vremenom će ti impuls lijenosti nestati, tj. tvoja će lijenost odjednom biti neprekidno raditi dobro.
Mislim da sam to već rekao, kao kad postiš - prva 3 dana je grozno, poslije više i ne misliš na jelo, dapače, postaje ti odbojno.

Mislim da grešiš, jer lenjost odbija raditi zato se i zove lenjost.Ona poziva neaktivnost i ne produktivnost.Lenj čovek koji dosta radi se zove vredan čovek a ne lenj.Kužiš to ti je kontradiktorno.Iskreno da ti kažem to što sam čuo ovakvu izjavu od tebe me je iznenadilo.

No, pa to ti baš govorim da postoji razlika između dobra i zla, ali neće svakoga zlo jednako pogoditi, niti će se svakomu dobro isplatiti. Netko puši godinama dvije kutije dnevno i nije mu ništa, netko od tri cigarete dnevno dobije rak s 30 godina. Pa ti sad reci da su kriteriji apsolutni i ujednačeni. Netko čitav život šara uokolo seksualno i ne dogodi mu se ništa - netko drugi je vjeran svojoj ženi, ali ode na operaciju i greškom dobije u transfuziji krv zaraženu HIV-om. Ima li pravde na ovome svijetu? Ako je ima, onda je njena logika vrlo neobična.

Pa i nema pravde na ovom svetu, čovek mora biti oslobođen od ovog sveta da bi doživeo pravdu.No ti nekako to ne vidiš.Čovek koji želi da doživi pravdu mora da doživi Boga.Solomon kaže u knjizi propovednika:
Ecc 9:11 Opet vidjeh pod suncem da nije do brzijeh trka, ni rat do hrabrijeh, ni hleb do mudrijeh, ni bogatstvo do razumnijeh, ni dobra volja do vještijeh, nego da sve iznenadi vreme i slučaj. Ecc 9:12 Jer čovjek ne zna vremena svojega, nego kao što se ribe hvataju mrežom nesrećnom i kao što se ptice hvataju pruglom, tako se hvataju sinovi čovječiji u zao čas, kad navali na njih iznenada.
Tako i svaki čovek, uvek misli da će živeti još dugo vremena, uvek misli da može još, da nije on toliko pogrešan jer uvek ima gorih, ili ako ništa boljih no on ima neke dobre osobine koje nemaju ili pak oni imaju neke loše koje on nema.Uvek je to tako i bez Bog čovek nije u mogućnosti da stvari sagleda iz prave perspektive ma koliko se trudio i misli da zna, u biti on ne zna.

OK, ja shvaćam tvoju logiku, naravno, i nemam pravo išta očekivati od tebe. Ne smatram da si budala, jednostavno smatram da si prebrzo prigrlio neke zaključke, tj. krenuo grlom u jagode - iako sada, kad si unutra, mnoge stvari propitkuješ, ali već si unutra. Zapravo, meni čak i nije cilj tebe obratiti, jer od toga nemam ništa, budući da ne smatram da će tebi tvoje vjerovanje donijeti nepopravljivu štetu. Ja jedino želim tebe (i ne samo tebe, već bilo koga iz te branše) spriječiti da mene zbog (po mom mišljenju pogrešne) premise da srljam u propast, pokušaš izvesti "na pravi put". To mi liči kao nabijanje grižnje savjesti, a to mi je uvijek išlo na živce, budući da to prilično uzimam k srcu, bilo utemeljeno ili ne.

Ako ti misliš da si na pravom putu onda ja tu ne mogu ništa, niti treba išta da radim po tom pitanju.Mogu da ti kažem svoje mišljenje ti se ne složiš samnom i idemo dalje. Da sprečiš nekog da govori evanđelje možeš na nekoliko načina:
1. Izbegavaš mesta gde možeš naleteti na nekog takvog.
2.Zabraniš osobi da ti govori evanđelje.
3. Pokreneš inicijativu da se zabrani propovedanje te "uskogrude" ideje, do čega će na kraju i doći.Jedino što je mana ovog načina je to što iskreni vernici progon dožive kao dodatno gorivo da se još više približe Bogu i još snažnije propovedaju evanđelje, tako da to nije rešenje, no svet je uvek mislio da jeste i uvek grešio, tako da će mu se to ponoviti.
Vidiš ti ne moraš da kupiš televizor, no ako je prodavac ubedljiv i uporan da ga proda ne možeš mu to zamerati, on samo radi svoj posao na koji je pozvan.
Prva dva imaš i sada u opciji i verujem da će neki iole pristojan Hrišćanin ako mu kažeš da prekine sa pričom da o tome ne želiš da razgovaraš prekinuti priču i neće te više uznemiravati, ali to će ti uskratiti mogućnost da ti pokazuješ svoje misli i znanje u debati koju voliš dok si na jednom Hrišćanskom forumu.Pa budući da sam ulaziš u to niko ti onda nije kriv ako dobiješ po prstima . Drugi stvar je da se sam skloniš ali kao što sam rekao i to će ti uskratiti mogućnost da iznosiš svoje misli, i ako ti želiš da iznosiš svoje onda nemoj da se čudiš i živciraš što drugi to isto rade. Savest je jako čudna stvar, može biti pokrenuta samo ako jedan tvoje duše shvata i razume da je ipak u krivu i da postoji razlog zbog kojeg bi trebalo da mu bude žao i da se kaje. U biti najače oružje svakog Hristovog sluge u propovedanju evanđelja je baš činjenica da kada govori reč nešto u čoveku bez njegove dozvole odgovara na reč i potvrđuje je, a čovek onda to guši svojim mislima i idejama i pokušava da se sakrije od toga.Ali to je uvek u njemu i uvek će odgovoriti na reč Božiju. Ti to zoveš nabijanje savesti ja to nazivam pozitivnim odgovorom duše na Božiju reč, one unutrašnjosti koje čovek ne želi biti svestan jer ona na njega deluje da se oseća slabo i poniženo što je u suštini realnost svakog čoveka kada mu poskidaš sve maske iza kojih se krije od drugih i od sebe.Jedna uplašena i rastrzana raznim stvarima duša.

Načelno se slažem, no ljudi obično biraju prijatelje prema preferencijama i žele izbjegavati sukobe - a nekako uvijek dolazi do toga da se usredotočujemo na ono što je među nama različito, kolikogod bili slični.
Najkrvaviji ratovi u povijesti vođeni su među narodima koji su bili vrlo slični, pa su onda one razlike koje su postojala vrlo dolazile do izražaja.

Lično se trudim da biram prijatelje po tome koliko su mi kao osobi naklonjeni ili ja njima.Ako tu postoji nešto što ja ne mogu da objasnim a vuče me i daje mi uvek razlog da oprostim svakakve gluposti onda je to dobar znak , ako toga nema onda se čuvam takvih ljudi.Ne mogu to da objasnim ali na neki način mogu da osetim ljude , kakvi ih motivi inspirišu. U suštini jedino koga ne mogu da svarim su lažovi i licemeri, sve drugo mogu i to je najbitnija stvar koju očekujem od ljudi.Da će biti iskreni kada pogreše i da će biti otvoreni da priznaju kada nisu upravu, da imaju toliko poverenja u mene da to posle neću iskoristiti protiv njih. Jedan otvoren odnos mi odgovara pa taman se i ne slagao u verovanju itd... Čak šta više sa onim sa kojim se slažem u svemu nakon nekog vremena mi postane dosadno, dok sa onim sa kojim se ne slažem uvek imam oko čega da razgovaram . Vidiš ja nekad izbegavam da razgovaram sa ljudima koji se deklarišu da su vernici jer su posebni patološki slučajevi koji me guše njihovim idejama i paranojama i manijama gonjenja.Pokušam pa ako ne ide onda samo batalim. Čovek koji je slobodan neće u sebi imati želju da porobljava ljude svojom idejom, ali čovek koji je zarobljen svojom religijom će smatrati da svi moraju postati robovi tog gledišta.Ja ne verujem tako, ja verujem da čak mnogo veći procenat ljudi neće nikada prihvatiti evanđelje, a od onih koji prihvate evanđelje jako mali procenat će prihvatiti ono kako verujem ja, a od onih kako verujem ja da će samo jedna osmina i razumeti o čemu se tu radi i ići u uznesenje.Tako da ne gajim megalomanske ambicije, ne verujem u velike evangelizacije.Ja tražim te izgubljene da ih nađem i pomognem im da izađu iz te izgubljenosti u kojoj se nalaze.I uvek se nadam da se u svakom čoveku iza svih maski krije jedan takav kojeg treba malo zagrebati po površini i da se ukaže sjaj sina ili kćeri Božije, no ako toga nema, pa mogu uvek biti prijatelj i ćaskati neobavezno o svojim uverenjima, zar ne ?

Postavlja se pitanje: postoji li volja drugačija od Božje, a da nije nužno zla? Ja vjerujem da postoji.

Ja verujem da ne postoji ništa izvan volje Božije.Mi svi vršimo volju Božiju neko na takav način što je neposlušan, neko što je poslušan, neko što je lažan neko što se od progonitelja pretvori u progonjenog,ili progonjeni u progonitelja.Svi mi odslikavamo jednu veliku Božiju parabolu u kojoj On iskazuje sebe samog. Ali nam je data volja Božija za nas i oni koji prihvate tu volju postaju prijatelji Božiji, Božiji saradnici.Koji ne postaju ili ostaju Božiji neprijatelji jer nikada nisu prihvatili ruku pomirenja koju je pružio Bog na Golgoti.

Dakle, ti zapravo čovjeka vidiš kao marionetu koja ima slobodnu volju, no u biti je jedini pravi iskaz te slobodne volje taj da ona presječe konce koji ju vežu za Božju ruku - u svim ostalim slučajevima ona ionako slijedi pokrete Božje ruke.

Ja verujem da svako ima svoju svrhu u Božijem planu i dizajn kojim je dizajniran i u skladu sa tim dizajnom on će se i ponašati i na kraju tako i završiti odradivši svoju ulogu za koju je namenjen.Vidiš jedna mašina za pranje veša će uvek prati veš, ako ubaciš suđe unutra izlomi će se.Mašina radi ono što je čovek zamislio da radi, tako i čovek radi ono što je Bog namislio da radi.Sve što se događa događa se Božijim dopuštenjem i Božijim naređenjem, Bog koristi i svoje prijatelje i svoje neprijatelje da ostvario svoj cilj, no Božiji prijatelji to rade svesno a Božiji neprijatelji misle da su oni tako pametni i moćni pa zato tako u svemu tome uspevaju.Imaš primer Navuhodonosora( Nebukadnezara) u bibliji. Svi mi imamo našu ulogu koju ćemo odigrati jer to smo mi.Mi ćemo odigrati ulogu tako što ćemo postupati u skladu sa onim što jesmo.Ti svoju ja svoju, ali na samom kraju oni koji su došli od Boga Bogu se vraćaju, oni koji su došli od sotone sa njim idu, i kraj programa, i nastanak novog novo nebo i nova zemla. Dokle tako ja ne znam, ali to je plan koji je otkriven sada da po njemu živimo i umiremo.

miskec4096 je napisao/la:

Inače, kao mala digresija, našao sam jučer ovaj članak, pa sam se sjetio ove rasprave:

http://www.jutarnji.hr/cim-se-rode--bebe-suosjecaju-s-tudom-patnjom-i-simpatiziraju-dobre-ljude-iz-svoje-okoline/766420/

Evo i od mene malo , isto nešto što kada sam pročitao setio sam se ove rasprave:
http://buzz.yahoo.com/buzzlog/93659?fp=1

Znači ti veruješ da će u određenom vremenu sve planete stati i ostati mirno da stoje ako se ne desi nešto pre toga. Meni je to već jako čudno gledište .Meni da ti kažem to zvuči toliko čudno da ne mogu da poverujem u to i pitam se kako ti možeš.

Ne, nego će uslijed njihovog usporavanja slabiti i njihova centrifugalna sila, pa će se tako postupno rotirati u sve manjim i manjim krugovima, dok naposljetku neće biti posve privučene Suncem.
Isti proces koji se npr. događa sa satelitima nakon što odrade svoj vijek - velika većina postupno uđe u Zemljinu atmosferu i izgori.

Pa zato što ti to ukazuje sve oko tebe, ako se toliko baviš razmatranjem stvari trebao bi da uvidiš da sve ima svoj početak i kraj i uzrok.

Pa da, ali u biti se samo radi o neprekidnoj transformaciji. Ako stvar promatraš dovoljno široko, onda ćeš shvatiti da u biti postoji nešto i prije tog uzroka.

Pogledaj sebe, npr. Ti si rođen u određenom trenutku. Ali to nije tvoj početak, jer je i prije no što si nastao u majčinoj maternici postojalo nešto - spermij tvog oca i jajna stanica tvoje majke. A i taj spermij i jajna stanica nisu nastali ni iz čega, već diobom spolnih stanica u tijelu tvojih roditelja, a tvoji su roditelji nastali kao i ti jednom od svojih roditelja...i tako unedogled. Ti ćeš reći da ti imaš svoj početak, kad si nastao - ali to i jest i nije točno.
Ja recimo gledam pred sobom svoj radni stol. On je nesumnjivo nastao u nekoj tvornici namještaja. No je li baš NASTAO? Ne, prije toga je taj stol postojao kao drvo u nekoj šumi. Još prije kao sjemenka...
Dakle, uzrok je samo jedna proizvoljna točka koju mi odredimo i velimo "ovdje počinje postojanje toga i toga". No čitav nam svijet oko nas pokazuje da sve "nastaje" samo iz onoga što već postoji.

Dali si siguran u tu tvrdnju, video si to, neko je izvršio taj eksperiment?

Evo ti npr. sonda Pioneer, koja je lansirana mislim 1972. i tek su 2003. izgubili kontakt s njom, jer je jednostavno udaljenost od Zemlje postala prevelika da bi signal mogao stići. Ali ona se dakle barem 30 godina kretala (a za pretpostaviti se da se i dalje kreće) s istom energijom s kojom je pokrenuta iz Zemljine orbite. Putuje brzinom od 12,51 km/sec.
Ona je bila prva. Zatim imaš druge sonde, poput Voyagera...sve se one kreću i kretat će se dok ne naiđu na neku prepreku.

Zar nisi rekao da čak i planete usporavaju?

Planete se kreću kružno i orbita im se višestruko križa s raznim tijelima koja im oduzimaju energiju. Uostalom, valja uzeti u obzir da je životni vijek jedne svemirske sonde ipak kraći od vijeka jednog planeta. Dakle, i Pioneer bi jednom mogao stati, ali će se vjerojatno prije toga raspasti.

Mislim da grešiš, jer lenjost odbija raditi zato se i zove lenjost.Ona poziva neaktivnost i ne produktivnost.Lenj čovek koji dosta radi se zove vredan čovek a ne lenj.Kužiš to ti je kontradiktorno.Iskreno da ti kažem to što sam čuo ovakvu izjavu od tebe me je iznenadilo.

Mislim da te možda zavodi pogrešan izraz. Zato bih preferirao izraz inercija umjesto lijenost, iako znače isto. To nije odbijanje rada, to je prije svega tendencija ostanka u trenutnom stanju. Dakle, ako ne radiš, da ne radiš i dalje; ako radiš, da radiš i dalje. Isto kao s tijelom - tijelo koje miruje, teži nastavku mirovanja; tijelo koje se kreće, teži nastavku kretanja.

Tako i svaki čovek, uvek misli da će živeti još dugo vremena, uvek misli da može još, da nije on toliko pogrešan jer uvek ima gorih, ili ako ništa boljih no on ima neke dobre osobine koje nemaju ili pak oni imaju neke loše koje on nema.Uvek je to tako i bez Bog čovek nije u mogućnosti da stvari sagleda iz prave perspektive ma koliko se trudio i misli da zna, u biti on ne zna.

Ali prava perspektiva i jest da se čovjek uspoređuje s čovjekom, a ne s Bogom. Bog je posve druga kategorija.
Pogledaj npr. ovo: imaš psa koji radi trikove. I diviš se tom psu kako je inteligentan i svestran. Zašto? Jer ga uspoređuješ s drugim psima. Nećeš ga uspoređivati s čovjekom, jer i trogodišnje dijete šiša tog psa u inteligenciji.
Ako je čovjek Bog u zametku, onda ima smisla uspoređivati čovjeka s Bogom - ali opet do određene razine, isto kako i ljude uspoređuješ po uzrastu, pa ne očekuješ od trogodišnjaka da rješava logaritme. No ti tvrdiš da čovjek nije Bog u zametku, nego je biće koje se ne može samo pretvoriti u Boga, nego mu može samo postati jako sličnim, i to uz Božju pomoć. Odnosno, čovjek je prema Bogu ono što je i pas prema čovjeku - vjerni sluga, pomagač u vlasti, ali s jasnom razlikom u hijerarhiji.

Savest je jako čudna stvar, može biti pokrenuta samo ako jedan tvoje duše shvata i razume da je ipak u krivu i da postoji razlog zbog kojeg bi trebalo da mu bude žao i da se kaje.

Možda sam ...... pogrešan izraz. Npr. to je sličan osjećaj koji imam kada mi dođe Ciganka na ulici i veli mi "Daj mi 10 kuna". Ne "molim te", ne "imaš li možda", nego "daj mi". I onda ju ja odbijem, a ona me nakon toga izvrijeđa, recimo, veli mi da sam "ćoro" (nosim naočale, inače). I sad, to je više osjećaj nepotrebne neugode. Nije da ja sad mislim da je loše što ja njoj nisam dao novce (o tome bi se isto dalo raspravljati), već mi je čisto krivo zbog toga što sam svojim postupkom došao u situaciju da mi netko govori loše stvari.

Čak šta više sa onim sa kojim se slažem u svemu nakon nekog vremena mi postane dosadno, dok sa onim sa kojim se ne slažem uvek imam oko čega da razgovaram

Da, ima nešto u tome.
A to je zapravo dobar pokazatelj da svijet u biti i pokreće razilaženje u mišljenjima. Zato ja imam problem s onom totalno harmoničnom vizijom raja. Određene različitosti morat će postojati.

Ja verujem da ne postoji ništa izvan volje Božije.Mi svi vršimo volju Božiju neko na takav način što je neposlušan, neko što je poslušan, neko što je lažan neko što se od progonitelja pretvori u progonjenog,ili progonjeni u progonitelja.Svi mi odslikavamo jednu veliku Božiju parabolu u kojoj On iskazuje sebe samog.

S time se mogu složiti samo u slučaju panteističkog gledišta. Da ne postoji ništa izvan volje Božje - ali i da ne postoji ništa izvan Boga. Da smo svi mi u biti ne samo izraz volje Božje, već izraz Boga samoga. A da je naš sukob s voljom Božjom posljedica neuviđanja te božanskosti u sebi.
Bog bi u tom slučaju bila sveukupnost postojanja. A to je ono što većina ljudi koja ima mistično iskustvo i kaže - oni vide Boga u svakom kamenu, u slapu, u ljudima na ulici, u tramvaju koji prolazi...sve je Bog. Nema distinkcije između Stvoritelja i Stvorenog, nego se Stvoritelj u biti očituje bez ostatka kroz Stvoreno.

No ako postoji podjela na Stvoritelja sa svojom voljom i Stvoreno sa svojom, onda tu dolazi do neprestanog sukoba i destruktivnih tendencija. Pogotovo ako gledamo stvari crno-bijelo, gdje svatko tko nije za Boga, taj je protiv njega.

Sve što se događa događa se Božijim dopuštenjem i Božijim naređenjem, Bog koristi i svoje prijatelje i svoje neprijatelje da ostvario svoj cilj, no Božiji prijatelji to rade svesno a Božiji neprijatelji misle da su oni tako pametni i moćni pa zato tako u svemu tome uspevaju.Imaš primer Navuhodonosora( Nebukadnezara) u bibliji. Svi mi imamo našu ulogu koju ćemo odigrati jer to smo mi.Mi ćemo odigrati ulogu tako što ćemo postupati u skladu sa onim što jesmo.Ti svoju ja svoju, ali na samom kraju oni koji su došli od Boga Bogu se vraćaju, oni koji su došli od sotone sa njim idu, i kraj programa, i nastanak novog novo nebo i nova zemla. Dokle tako ja ne znam, ali to je plan koji je otkriven sada da po njemu živimo i umiremo.

Kažem, meni to izgleda kao da je Bog neki kompjutorski programer koji je napravio igricu u stilu Simsa, gdje je on unaprijed predvidio parametre i što se unutra može pojaviti, mi imamo određenu autonomiju (sličnu umjetnoj inteligenciji u kompjutorskim igrama), ali u biti smo ograničeni kodom te igre i od njega ne možemo pobjeći. U biti smo tek nešto malo više od hrpice piksela na ekranu u Božjoj radnoj sobi.

miskec4096 je napisao/la:

Planete se kreću kružno i orbita im se višestruko križa s raznim tijelima koja im oduzimaju energiju. Uostalom, valja uzeti u obzir da je životni vijek jedne svemirske sonde ipak kraći od vijeka jednog planeta. Dakle, i Pioneer bi jednom mogao stati, ali će se vjerojatno prije toga raspasti.

Dakle tebi nije poznato dali će ili neće stati sam od sebe, no ipak to iznosiš kao argument.Neću da ti kažem da tvoja objašnjenja nisu dobra, naprotiv sviđaju mi se, no to su idalje samo pretpostavke koje će možda biti oborene u skoroj budućnosti kada naučnici otkriju da to nije baš onako kako su mislili.No to ćemo prepustiti budućnosti da nam sama kaže.

Mislim da te možda zavodi pogrešan izraz. Zato bih preferirao izraz inercija umjesto lijenost, iako znače isto. To nije odbijanje rada, to je prije svega tendencija ostanka u trenutnom stanju. Dakle, ako ne radiš, da ne radiš i dalje; ako radiš, da radiš i dalje. Isto kao s tijelom - tijelo koje miruje, teži nastavku mirovanja; tijelo koje se kreće, teži nastavku kretanja.

No to nije tačno, dolazi do zamora i ti si prinuđen da sedneš da se odmoriš, to je jedna stvar koju previđaš stalno. Isto tako inercija je možda moguća u vakumu, no u realnom svetu definitivno ima svoj kraj, nešto će je zaustaviti, neka druga sila koja joj se ispreči na putu.Bilo u svemiru, bilo na zemlji stati će na kraju, jer inercija ima svoj kraj nije beskonačna samo u nekom slučaju može jako dugo da traje. Ti pokušavaš da te stvari strpaš u okolnosti koje vladaju u vakumu no pogledaj oko sebe , nema vakuma u kojem bi živeo .

Ali prava perspektiva i jest da se čovjek uspoređuje s čovjekom, a ne s Bogom. Bog je posve druga kategorija.
Pogledaj npr. ovo: imaš psa koji radi trikove. I diviš se tom psu kako je inteligentan i svestran. Zašto? Jer ga uspoređuješ s drugim psima. Nećeš ga uspoređivati s čovjekom, jer i trogodišnje dijete šiša tog psa u inteligenciji.
Ako je čovjek Bog u zametku, onda ima smisla uspoređivati čovjeka s Bogom - ali opet do određene razine, isto kako i ljude uspoređuješ po uzrastu, pa ne očekuješ od trogodišnjaka da rješava logaritme. No ti tvrdiš da čovjek nije Bog u zametku, nego je biće koje se ne može samo pretvoriti u Boga, nego mu može samo postati jako sličnim, i to uz Božju pomoć. Odnosno, čovjek je prema Bogu ono što je i pas prema čovjeku - vjerni sluga, pomagač u vlasti, ali s jasnom razlikom u hijerarhiji.

Prava perspektiva je da čovek ima Boga kao uzor , a da ga motiviše tako što se uspoređuje sam sa sobom.Danas sam bolji nego juče a to me približava konačnom cilju Bogu.

Možda sam ...... pogrešan izraz. Npr. to je sličan osjećaj koji imam kada mi dođe Ciganka na ulici i veli mi "Daj mi 10 kuna". Ne "molim te", ne "imaš li možda", nego "daj mi". I onda ju ja odbijem, a ona me nakon toga izvrijeđa, recimo, veli mi da sam "ćoro" (nosim naočale, inače). I sad, to je više osjećaj nepotrebne neugode. Nije da ja sad mislim da je loše što ja njoj nisam dao novce (o tome bi se isto dalo raspravljati), već mi je čisto krivo zbog toga što sam svojim postupkom došao u situaciju da mi netko govori loše stvari.

Pa to onda znači da je bolje onda ako ne želiš da joj daš novce i izbegneš neprijatnu situaciju da kada je vidiš pređeš na drugu stranu umesto da ideš direktno njoj u susret i raspravljaš se, ili što je još čudnije namerno ideš na mesta gde su ljudi koji prose da ih ubeđuješ da nije uredu da te vređaju jer im nisi dao novac. Oni rade svoj posao, samo ih zaobiđi i nećeš imati problema.

Da, ima nešto u tome.
A to je zapravo dobar pokazatelj da svijet u biti i pokreće razilaženje u mišljenjima. Zato ja imam problem s onom totalno harmoničnom vizijom raja. Određene različitosti morat će postojati.

Hoće pa to sam ti već pojasnio.

S time se mogu složiti samo u slučaju panteističkog gledišta. Da ne postoji ništa izvan volje Božje - ali i da ne postoji ništa izvan Boga. Da smo svi mi u biti ne samo izraz volje Božje, već izraz Boga samoga. A da je naš sukob s voljom Božjom posljedica neuviđanja te božanskosti u sebi.
Bog bi u tom slučaju bila sveukupnost postojanja. A to je ono što većina ljudi koja ima mistično iskustvo i kaže - oni vide Boga u svakom kamenu, u slapu, u ljudima na ulici, u tramvaju koji prolazi...sve je Bog. Nema distinkcije između Stvoritelja i Stvorenog, nego se Stvoritelj u biti očituje bez ostatka kroz Stvoreno.

No Bog je postavi stvari na kojima iskazuje jedne osobine i one na kojima iskazuje druge.Pa zato imaš posude začast i posude za sramotu, posude za ljubav i posude za gnev.I jedni i drugi igraju svoju ulogu, no Bog ne iskazuje gnev prema sebi već prema nečemu izvan sebe, kao što ne iskazuje ljubav sebi već nečemu izvan sebe.To ponajviše zbunjuje trojičare, oni misle da Bog u trojstvu voli samog sebe i da je zato neophodno to objašnjenje, no objašnjenje je da je Bog stvorio sve da bi iskazao svoje atribute, mogao je nikada da ih ne iskaže ali je ipak iz Njemu poznatog razloga odlučio da uradi tako.

No ako postoji podjela na Stvoritelja sa svojom voljom i Stvoreno sa svojom, onda tu dolazi do neprestanog sukoba i destruktivnih tendencija. Pogotovo ako gledamo stvari crno-bijelo, gdje svatko tko nije za Boga, taj je protiv njega.

Pa mora postojati podela na Stvoritelja sa svojom voljom i stvorenja sa svojom. Inače onda ne postoji razlog za ljubav i gnev , kako bi se iskazao onda taj Božiji atribut. Bog živi nezavisno od nas i poseduje te atribute, no on ih iskazuje nama i kroz nas, no mi mu nismo neophodni da bi ih posedovai i u sebi doživljavao, mi smo izražaj slike koju je Bog imao u sebi, mislim da sam i to već jednom pojašnjavao.

Kažem, meni to izgleda kao da je Bog neki kompjutorski programer koji je napravio igricu u stilu Simsa, gdje je on unaprijed predvidio parametre i što se unutra može pojaviti, mi imamo određenu autonomiju (sličnu umjetnoj inteligenciji u kompjutorskim igrama), ali u biti smo ograničeni kodom te igre i od njega ne možemo pobjeći. U biti smo tek nešto malo više od hrpice piksela na ekranu u Božjoj radnoj sobi.

Pa osobina programiranja je samo osobina kreiranja koju imamo.Može se reći da je čak i tako samo to vuči previše grubo.No mi i jesmo tek samo jedan piksel u svemiru (mislim na našu planetu) a mi sami smo samo jedan piksel na toj planeti , no Bog se brine da svaki piksel dođe u svoju poziciju koju mu je namenio. Znam to vređa tvoj humanistički pogled, ali evo da ti bude lakše mi smo nešto najbolje što je Bog napravio u toj igrici, baš nama posvećuje najveću pažnju .
Pozdrav

No to nije tačno, dolazi do zamora i ti si
prinuđen da sedneš da se odmoriš, to je jedna stvar koju previđaš
stalno. Isto tako inercija je možda moguća u vakumu, no u realnom svetu
definitivno ima svoj kraj, nešto će je zaustaviti, neka druga sila koja
joj se ispreči na putu.Bilo u svemiru, bilo na zemlji stati će na kraju,
jer inercija ima svoj kraj nije beskonačna samo u nekom slučaju može
jako dugo da traje. Ti pokušavaš da te stvari strpaš u okolnosti koje
vladaju u vakumu no pogledaj oko sebe , nema vakuma u kojem bi živeo .

Ja ti govorim o zakonima koji vladaju u svemiru, o Logosu kao vječnom i nepromjenjivom zakonu. Logos upravlja jednako i kretanjem planeta i fizičkim silama u svemiru i ponašanjem živih bića u tom svemiru. A tendencija živih bića je da rade ono što su radila i dosada. Da, čovjek će se fizički umoriti, i možda će zbog tog umora početi raditi pogreške, te će se stoga morati odmoriti. Poanta je da zlo nije neka neovisna sila, već jednostavno suprotnost dobra. Ljudi rade zle stvari zato jer su lijeni, jer im se ne da truditi se, iz sijaseta različitih razloga - a niti jedan od tih razloga nije da ih je na to naveo Sotona. Jednostavno, greške se događaju, a kad jednom pogriješiš, to će se početi gomilati, ako nemaš snagu volje da izađeš iz toga.
Bitno je samo da shvatiš da ne postoji "urođena sklonost zlu", već jednostavno "mogućnost pogreške". Događa se i najboljima. Dogma o Isusovoj bezgriješnosti je upravo to - dogma. Nitko ne zna je li Isus griješio. Ja osobno vjerujem da jest. Samo što je razumio mehanizam grijeha i nije se zbog toga uzrujavao.

Prava perspektiva je da čovek ima Boga kao uzor ,
a da ga motiviše tako što se uspoređuje sam sa sobom.Danas sam bolji
nego juče a to me približava konačnom cilju Bogu.

To funkcionira jedino ako će čovjek na kraju postati Bog. Ne kao Bog, već jednak i ravnopravan Bogu. A to je u kršćanstvu obilježeno kao hereza.
Sve dok postoji ideja da se čovjek može približavati Bogu, ali ne i postati kao on, to je tek bespotrebno kopiranje. To onda znači da čovjek nije predviđen da bude Bog, nego je predviđen da bude čovjek. A kao čovjeku mu uzor treba biti čovjek, ne Bog.

No Bog je postavi stvari na kojima iskazuje jedne
osobine i one na kojima iskazuje druge.Pa zato imaš posude začast i
posude za sramotu, posude za ljubav i posude za gnev.I jedni i drugi
igraju svoju ulogu, no Bog ne iskazuje gnev prema sebi već prema nečemu
izvan sebe, kao što ne iskazuje ljubav sebi već nečemu izvan sebe.

Vidiš, to je pogreška u razmišljanju. Eto, ja sam u životu imao jednu autoimunu bolest, reumatoidni artritis. Način na koji funkcioniraju autoimune bolesti zapravo je pogreška u sustavu. Imunološki sustav jest tu da brani tijelo od vanjskih napadača, klica, virusa... Autoimuna bolest nastaje kad uslijed greške sustav počne napadati stanice vlastitog tijela.
Eto ga, tako je i dobro i zlo zapravo nešto što se odvija unutar Boga. Ljubav, ili sklad, jest kada sve funkcionira u skladu s Logosom, dok je zlo onda kada stvari odstupaju od norme. Postavlja se pitanje zašto dolazi uopće do greške. Pa, u složenom sustavu kakav je svemir, bilo bi nevjerojatno da se greške ne događaju, s obzirom na broj komponenata koje ga sačinjavaju. Greške se događaju i u našim stanicama, neprestance, ali postoji mehanizam kontrole. Greške se stoga događaju i u makrokozmosu, ali je sustav isto tako opskrbljen mehanizmima koji mu omogućavaju da se greške isprave relativno neškodljivo za sustav u cjelini.

Pa mora postojati podela na Stvoritelja sa svojom
voljom i stvorenja sa svojom. Inače onda ne postoji razlog za ljubav i
gnev , kako bi se iskazao onda taj Božiji atribut. Bog živi nezavisno od
nas i poseduje te atribute, no on ih iskazuje nama i kroz nas, no mi mu
nismo neophodni da bi ih posedovai i u sebi doživljavao, mi smo izražaj
slike koju je Bog imao u sebi, mislim da sam i to već jednom
pojašnjavao.

Gore sam ti pojasnio kako ja vidim ljubav i zlo.
No ovo je zanimljivo - ti kažeš da mi nismo potrebni Bogu da bi on osjećao ljubav. Znači, Bog voli neovisno o postojanju Stvorenoga. Zašto onda uopće postoji Stvoreno koje nije tek Božja misao, nego nešto samostalno? Kako ti znaš da ne postojiš samo kao Božja misao?

Znam to vređa tvoj humanistički pogled, ali evo
da ti bude lakše mi smo nešto najbolje što je Bog napravio u toj igrici,
baš nama posvećuje najveću pažnju .

Hm, pa upravo je u tome i poanta - da je čovjek kruna stvaranja i da bi trebao biti svjestan toga, a ne osjećati odvratnost i bespomoćnost.