"Izvan Crkve nema spasenja"

СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ

Архиепископ Лука Војно-јасенецки

ШТА ЈЕ ТО СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ?

У молитви пре Светог Причешћа исповедате: „Верујем да је ово само Пречисто Тело Твоје и да је ово сама Пречасна Крв Твоја.“
Бог вас благословио за ово добро исповедање, за то што ви, као деца, не расуђујући сувише, верујете у велику Тајну Евхаристије.
Само они који су се понизили као деца, и без икаквог расуђивања, прихватају Христове речи за највећу и безусловну истину, добијају од причешћа Светим Тајнама – вечни живот.
А они отуђеници, који су изашли ван Цркве, и који верују само у материјално и негирају све духовно, потпуно су неспособни да верују у то да нам се под видом хлеба и вина даје Тело Христово и Крв Његова.
За њих је Апостол Павле рекао: „А тјелесни човјек не прима што је од духа Божјега; јер му је лудост и не може да разумије, јер се то испитује духовно (1Кор.2,14).
А Света Тајна Тела и Крви Христове је највећа тајна хришћанске вере.
О тој тајни је сам Господ наш Исус Христос у Капернаумској синагоги овако говорио: „Ја сам хљеб живи који сиђе са неба; ако ко једе од овога хљеба живјеће вавијек; и хљеб који ћу Ја дати Тијело је Моје, које ћу дати за живот свијета… Заиста, заиста вам кажем: ако не једете Тијела Сина Човјечјега и не пијете Крви Његове, немате живота у себи. Који једе Моје Тијело и пије Моју Крв у Мени пребива и Ја у њему. Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе Мене, он ће живјети Мене ради… који једе хљеб овај живјеће вавијек (Јн. 6,51,53,56-58).
Ове Христове речи су биле толико необичне да чак многи од Његових ученика који су их слушали рекоше: „Ово је тврда бесједа! Ко је може слушати?“ (Јн. 6,60).
И од тада престадоше да иду за њим.
Хоћемо ли и ми отићи од Спаситеља нашег?
Хоћемо ли по сваку цену хтети да у потпуности схватимо велику Христову Свету Тајну?
Никако! Будимо смирени као деца и усудићемо се да само мало подигнемо крајичак завесе над овом великом Светом Тајном.
Уколико нам то пође за руком биће оправдана наша дубока вера у претварање хлеба и вина у Тело и Крв Христову.
Свету Тајну Евхаристије установио је сам Господ Исус Христос на Тајној Вечери. Он је тада узео хлеб, благословио га, узнео Своме Оцу молитву благодарности, преломио га, и разделио Апостолима Својим, рекавши: „Узмите, једите; ово је Тијело Моје које се даје за вас.“
Слично овоме, благослови и чашу са вином, и пружајући је Апостолима, рече: „Пијте из ње сви, јер је ово Крв Моја Новога Завјета која ће се пролити за многе ради отпуштења гријеха“ (види: Мт.26,26-28; Мк.14,22-24, Лк.22,19-20).
Он, истинити Син Божји назива Себе Хлебом живим и Хлебом Живота.
Каквог живота? Наравно, не телесног, јер је за њега потребан само пшенични хлеб, већ хлебом другог живота – вишњег, духовног, вечног.
Хлеб који је потребан за тај живот јесте Тело и Крв Његова.
На Тајној Вечери Господ није дао Своје право Богочовечанско Тело и Крв Својим ученицима да једу и пију, већ им је дао освештани хлеб и вино, и рекао им да је то Тело Његово и Крв Његова. И ове дубоко тајанствене речи његове, ми као и све речи Христове, прихватамо као безусловну Истину.
Он је Себе назвао Хлебом Живота, који је сишао са неба, и хлеб који је Он преломио на вечери Телом Својим, а вино, дато ученицима – истинском Крвљу Својом.
И уколико бисмо, причешћујући се, хтели да у освештаном хлебу и вину видимо изглед тела и укус крви, био би то грех неверовања Христовим речима, које су свагда безусловно истините, и не само грех неверја, него и неразумевање, јер је нама непозната истинска суштина Тела Богочовековог, чија су својства нама несумњиво несхватљива, а која су се више пута испољавала приликом Његовог јављања Апостолима после Његовог Васкрсења из мртвих.
Трудећи се да проникнемо у тајну претварања евхаристијског хлеба и вина у Тело и Крв Христову, не смемо да заборавимо да је Тело Господа Исуса Христа и за Његова Живота било не само истински људско, већ и духовно.
Христос се помолио Оцу и благословио хлеб и вино, и они постадоше Тело и Крв Његова.
Свештеник који служи Литургију после многих дубоких молитава благосиља хлеб, говорећи: „Претвори хлеб овај у часно Тело Христа Твојега.“ А благосиљајући вино: „А што је у чаши овој у часну Крв Христа Твојега.“
А потом благосиља истовремено хлеб и вино, призивајући на њих силу и дејство Духа Светога речима: „Претворивши их Духом Твојим Светим. Амин.“
И сваки свештеник испуњен вером и страхопоштовањем изговара ове речи са трепетом и дубоким осећањима, јер верује да у том тренутку на Свете Дарове силази Дух Свети и претвара их Својом Божанственом силом у истоснко Тело и Крв Христову.
У житију великог преподобног оца нашег Сергија Радоњешког читамо како је једном приликом његов најближи ученик Симон у тренуцима када је Свети изговарао ове велике речи, видео како је цео Престол и самог преподобног Сергија захватио неки чудан пламен. Он се брзо кретао по Престолу и окруживши Преподобног са свих страна, овај свети пламен се скупио и ушао у Чашу са Светом Крвљу.
Зар ни ово није довољно јасно?
Нека нико од нас не посумња у истинитост претварања хлеба и вина у Тело и Крв Христову.
Уколико свим срцем будемо веровали да се у Светој Тајни Евхаристије хлеб и вино заиста претварају у Тело и Крв Христову, оствариће се и на нама драгоцена реч Христова: Који једе Моје Тело и пије моју крв пребива у мени и Ја у њему.
С Телом и Крвљу Својом улази у нас цео Христос и постаје једно са нама, и ми пребивамо у Њему. Јер се најситиније честице, молекули Тела и Крви Његове сједињују са нашом крвљу и долазе до нашег срца, дајући нам вечни живот.
Давши оне вечери Тело и Крв Своју апостолима, Господ Исус им заповеди: Ово чините за Мој спомен.
Њима и искључиво њима, Својим изабраницима, Он је дао власт да служе Божанствену Евхаристију онако као што је Он сам управо то био учинио. А Апостоли су ову власт, као и власт проповеди Јеванђеља и вршења свих Светих Тајни предали својим наследницима, епископима и свештеницима.
Сви многобројни протестантски правци и секте, којима припадају баптисти, евангелисти и адвентисти (суботари), не верују у истинско претварање хлеба и вина у Тело и Крв Христову, и своје такозвано „преламање хлеба“ они сматрају само обредом сећања који се обавља да би се испуниле речи Ово чините за мој спомен.
Међутим, код њих Света тајна Евхаристије није ни могућа, јер код њих нема јединих законитих служитеља Свете Тајне Евхаристије – епископа и свештеника, којима је дата благодат Светог Духа у Светој Тајни Свештенства, коју ови секташи такође одбацују.
Ето, као што казах, усудио сам се са страхом и трепетом да подигнем крајичак завесе над великом Светом Тајном Евхаристије.
За мене ће бити велика радост ако су моје речи успеле да вам улију дубоко страхопоштовање према овој великој Светој Тајни и веру у њену истинитост.
Завршићу своју беседу речима апостола Павла: Тако који недостојно једе овај хљеб и пије чашу Господњу, биће крив Тијелу и Крви Господњој. Али човјек нека испитује себе, и тако од хљеба нека једе и од чаше нека пије; јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући Тијела Господњега (1Кор.11,27-29).
Нарочито запамтите ове последње речи Апостола: јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије.
Са страхом слушајте и речи свештеника које он изговара после освештања хлеба и вина призивањем Духа Светога: „Светиња Светима!“
Зато штo oве речи значе да је велика светиња Тела и Крви Христове намењена само светима, онима који су дубоким покајањем у, суштински битној, Светој Тајни Исповести добили разрешење и опроштај грехова. И увек са послушношћу прихватите забрану вашег духовника да се причестите Светим Тајнама док се дубље не покајете, уколико он сматра да је то потребно због тежине ваших греха, јер је Господ наш Исус Христос дао Својим Апостолима, а преко њих – епископима и свештеницима, власт не само да разрешују људске грехе, већ и да их свезују. Амин.

Zadnja promjena: ekatarina; sri 13 stu 2019, 12:39; ukupno mijenjano 1 put.

Zelis li ovime reci da tko god cuje pravoslavnu nauku ali se ne obrati na pravoslavlje ne moze biti spasen? Ili zelis reci da tko god cuje evandjelje o Isusu ali ne postane krscaninom (koje god denominacije) ne moze biti spasen?

Antihrist će za sebe reći da je Hrist

Hvala na trudu, ali ne vidim da ni jedan navedeni biblijski tekst tvrdi da se nekrsteni ili nepricesceni ne mogu spasiti. Ako postoji barem jedan biblijski tekst koji to direktno tvrdi, vjerojatno bi ga navela?

Justin je napisao/la:

Hvala na trudu, ali ne vidim da ni jedan navedeni biblijski tekst tvrdi da se nekrsteni ili nepricesceni ne mogu spasiti. Ako postoji barem jedan biblijski tekst koji to direktno tvrdi, vjerojatno bi ga navela?

A kako vi tumačite, navedene citate iz svetog pisma?

Ako krenem tumaciti sve navedene retke, otici cu opet off-topic. Jer ovdje se bavimo temom ima li izvan crkve spasenja. Moje iskreno uvjerenje je da u Svetom Pismu ne nalazimo tvrdnju da se nekrsteni ne mogu spasiti. A da se tekstovi tumace na razlicite nacine, to je cinjenica. Ali sada ne bih ulazio u tumacenja, vec me samo zanima moze li netko navesti tekst koji jasno i izravno tako nesto tvrdi?

Osim toga, ako nekrsteni ne mogu biti spaseni, onda nitko tko je zivio prije Krista ne moze biti spasen, zar ne? Takodjer u tom slucaju mnoga plemena, narodi ili bilo koje skupine ljudi koje nikada nisu primile krscansko krstenje, ne mogu biti spasene, bez obzira koliko cestito i moralno zivjeli pojedinci unutar njih.

Takodjer se postavlja pitanje koji oblik krscanskog krstenja spasava? Mogu li biti spaseni oni krscani koji su krsteni uronjavanjem, ili samo oni koji su krsteni prskanjem? Mogu li biti spaseni oni koji su krsteni kao bebe, ili samo oni koji su krsteni kao odrasli? Mogu li biti spaseni oni koji su krsteni u katolickoj crkvi? Pravoslavnoj? Evandjeoskoj? Adventistickoj? Itd...

Justin ima samo par boldovanih retka, tipa ko se ne rodi vodom i duhom neće ući u Carstvo božije...nešto tako; i ko ne jede telo moje i ne pije krv moju nema života u sebi...neće ući u carstvo Božije i tako puno toga pa neće ući u Carstvo Božije.
Obično se protestanti slepo drže svetog pisma pa zato sam uzela retke iz svetog pisam, ali pitanje jeste veoma kompleksno. Piše i da pijanice i rukbludnici i ne znam ko sve neće ući u carstvo Božije, a ja opet pronalazim opravdanja za sve njih...

Pa se pitam, ako se poštuje doslednost, tipa ne primanje u crkvu pijanica i nevenčanih, zašto se onda isključuju svete tajne.

Da, Iv 3:5-6 (tko se ne rodi od vode i Duha ne moze uci u kraljevstvo nebesko. Sto je rodjeno od tijela, tijelo je, sto je rodjeno od Duha, duh je), je jedini tekst od svih navedenih koji naizgled tvrdi da nekrstena osoba ne moze biti spasena.
Medjutim, osobno smatram da tekst to ne kaze. Navest cu neke razloge zasto to mislim.

- Ne pise "tko se ne krsti vodom i Duhom", nego "tko se ne rodi od vode i Duha". Isus ovdje govori o samo jednoj stvari, necemu sto naziva "novorodjenje" (ili rodjenje odozgo), odnosno duhovno predanje Bogu.

- Krstenje u NZ nije nesto sto uzrokuje to duhovno novorodjenje u covjeku, nego javni cin "priznanja" pred svjedocima da je netko predao svoj zivot Isusu, tj da je duhovno nanovo rodjen.

- Razbojnik na krizu je bio spasen na priznanje vjere u Isusa, bez da se krstio. Neki kazu da je to zato sto jos Isus nije umro i uskrsnuo, pa krscansko krstenje jos nije ni uspostavljeno. To je tocno, ali to nas dovodi do sljedece tocke:

- Buduci da u vrijeme kada Isus upucuje rijeci Nikodemu iz Iv 3:5, krscansko krstenje jos nije ni uspostavljeno, Isus zacijelo ne govori o njemu ovdje. To je potvrdjeno i time sto Isus Nikodemu kaze u retku 10: "ti si istaknut ucitelj u Izraelu a ovo ne razumijes!). Dakle, ovo o cemu je Isus govorio je bilo nesto sto bi svaki judaist mogao razumjeti. Isus je jednostavno govorio o duhovnom novorodjenju. Nije govorio o obredu krstenja.

- Zasto onda Isus spominje rodjenje od "vode"? U NZ se simbol "vode" i kupanja vise puta koristi upravo u tom simbolicnom duhovnom smislu (npr Iv 13:10, 15:3, 1 Kor 6:11, Heb 10:22, Titu 3:5). Isus samo jedno poglavlje kasnije koristi isti simbol kada ima sljedeci dijalog, ovoga puta sa zenom Samarijankom - "tko pije od vode koju cu mu ja dati, sigurno nece nikad ozednjeti (Iv 4:14).

a pričest? Kako to tumačite. Ne zaboravite na onaj deo, ko nedostojno jede i pije...razboleće se. Znači i tada je postojala.

Po pitanju blagovanja svete vecere, ni jedan tekst ne kaze da oni koji ju ne blaguju nece biti spaseni. Isus je apostolima prilikom blagovanja posljednje vecere rekao da kalez i hljeb predstavljaju Njegovu krv i tijelo koje On daje radi oprostenja grijeha ljudima. Ali nije rekao da onima koji ne vrse obred svete vecere grijesi ne mogu biti oprosteni. On se obracao onima koji vjeruju u Njega i ostavio im obred kojeg trebaju ciniti Njemu na spomen. Nije se obracao onima koji nikad nisu culi za evandjelje. Pavao kaze da tko uzima od kaleza i hljeba, treba to ciniti dostojno. On ne kaze da samo oni koji uzimaju svetu veceru mogu biti spaseni, nego da oni koji ju uzimaju, trebaju to ciniti dostojno.

Opet, kao i u vezi krstenja, cini se da postoji samo jedan tekst koji naizgled kaze da covjek koji ne sudjeluje u obredu svete vecere ne moze biti spasen - Iv 6:50-58:

50 Ovo je kruh koji s neba silazi: da ne umre onaj tko od njega jede.

51 Ja sam kruh živi koji je sišao s neba: ako tko bude jeo od toga kruha, živjet će zauvijek; a kruh što ću ga ja dati jest moje tijelo, koje ću dati za život svijeta.”

52 Židovi se zbog toga prepirahu između sebe, rekavši: “Kako nam ovaj može dati svoje tijelo za jesti?”

53 No Isus im reče: “Zaista, zaista, kažem vam: Ako ne jedete tijelo Sina čovječjega i ne pijete njegovu krv, nemate život u sebi.

54 Onaj tko jede moje tijelo i pije moju krv, ima život vječni; i ja ću ga uskrisiti u posljednji dan.

55 Jer tijelo moje jelo je istinsko, i krv moja je piće istinsko.

56 Onaj tko jede moje tijelo i pije moju krv, u meni prebiva, i ja u njemu.

57 Kao što je mene poslao živi Otac i ja živim po Ocu, tako će i onaj koji mene jede po meni živjeti.

58 Ovo je kruh koji je s neba sišao; ne kao što su oci vaši jeli manu i pomrli: onaj tko jede od ovoga kruha, živjet će zauvijek.”

Slicno kao sto je u trecem i cetvrtom poglavlju Ivanovog Evandjelja Isus simbolicki govorio o "vodi" koju On daje ljudima da piju, tako sada govori o "kruhu" kojeg daje ljudima da jedu, kako bi bili u zajednici s Njim i imali vjecni zivot. O kojem kruhu je rijec? Govori li Isus ovdje o obredu blagovanja svete vecere, kao uvjetu da netko bude u zajednici s Njim i da bude spasen?

Da bismo razumjeli o kojem kruhu Isus sada govori, moramo vidjeti kontekst - o cemu je tocno tom prilikom Isus raspravljao s mnostvom koje Ga je pratilo. Sesto poglavlje pocinje Isusovim cudom s umnazanje kruha i riba, kojima je nahranio veliko mnostvo. Nakon tog cuda, mnogi od tih ljudi koji su mu svjedocili, krenuli su traziti Isusa. Isus im odmah kaze da On zna razlog zasto Ga oni traze:

26 Odgovori im Isus i reče: “Zaista, zaista, kažem vam: Tražite me, ali ne zato što ste vidjeli čudesa, nego zato što ste jeli od onih hljebova i nasitili se.

Zatim im Isus objasnjava da On ne zeli da Ga slijede zbog kruha, nego zbog Njega samoga i onih vjecnih, nepropadljivih vrijednosti koje im On zeli dati:

27 Radite, ali ne za propadljivu hranu, nego za hranu koja ostaje za život vječni, koju će vam dati Sin čovječji: jer je njega opečatio Bog Otac.”

I sada pocinje rasprava oko toga kakav je to kruh kojeg im Isus zeli dati:

28 Tada mu rekoše: “Što nam je činiti da bismo činili djela Božja?”

29 Odgovori im Isus i reče: “Ovo je djelo Božje: da vjerujete onomu koga je on poslao.”

30 Rekoše mu: “Kakvo znamenje ti činiš da možemo vidjeti i vjerovati ti? Što ti činiš?

31 Oci naši jeli su manu u pustinji; kao što je pisano: ‘Kruh s neba dade im jesti.’ ”

32 Reče im Isus: “Zaista, zaista, kažem vam: Nije vam Mojsije dao kruh s neba, nego vam moj Otac daje s neba kruh istiniti;

33 jer kruh Božji je onaj tko silazi s neba i daje život svijetu.”

34 Rekoše mu tada: “Gospodine, daj nam uvijek toga kruha.”

35 I reče im Isus: “Ja sam kruh života: onaj tko dolazi k meni, neće gladovati; i tko vjeruje u mene, neće žednjeti nikada.

36 Ali rekoh vam: I vidjeli ste me, a ne vjerujete.

37 Svi koje mi daje Otac doći će k meni; a onoga tko k meni dolazi, nipošto neću izbaciti van.

38 Jer sišao sam s neba ne da vršim svoju volju, nego volju onoga koji me poslao.

39 A ovo je volja Oca, koji me poslao: da od svega što mi je dao ne izgubim ništa, nego da to uskrisim u posljednji dan.

40 I ovo je volja onoga koji me poslao: da svatko tko vidi Sina i vjeruje u njega, ima život vječni; i ja ću ga uskrisiti u posljednji dan.”

41 Mrmljahu tada Židovi protiv njega, zato što je rekao: “Ja sam kruh koji je sišao s neba.”

42 I rekoše: “Nije li to Isus, sin Josipov, komu poznajemo oca i majku? Kako onda govori: ‘Sišao sam s neba’?”

43 Odgovori, stoga, Isus i reče im: “Nemojte mrmljati među sobom.

44 Nitko ne može doći k meni, osim ako ga privuče Otac, koji me poslao; i ja ću ga uskrisiti u posljednji dan.

45 Pisano je u Prorocima: ‘Svi će biti poučeni od Boga’. Stoga svatko tko je čuo od Oca i poučio se, dolazi k meni.

46 Ne da je tko vidio Oca; samo onaj tko je od Boga, on je vidio Oca.

47 Zaista, zaista, kažem vam: Onaj tko u mene vjeruje, ima život vječni.

48 Ja sam taj kruh života.

49 Vaši su oci jeli manu u pustinji i pomrli.

50 Ovo je kruh koji s neba silazi: da ne umre onaj tko od njega jede.


Dakle, jasno se vidi o cemu oni ovdje raspravljaju:
- zidovi zele materijalni kruh od Isusa, da hrani sve gladne,
- Isus im objasnjava da je On Kruh koji je sisao s Neba i da bi im taj Kruh trebao biti najvazniji, a ne materijalni kruh,
- Naravno, Isus govori ovdje metaforicki, jer On nije doslovni kruh kojeg trebamo pojesti. Isus nastavlja s metaforom: kaze da trebamo jesti Njegovo tijelo i piti Njegovu krv,
- oni ne razumiju kako mogu jesti tijelo i piti krv Isusa, kao sto nisu razumjeli ni kako On moze biti doslovan kruh kojeg im Otac daje s Neba, jer oni cijelo vrijeme samo na umu imaju doslovan, materijalni kruh kojeg traze od Isusa da im "uvijek daje". Zato Ga uskoro napustaju.

Dakle, Isus ovdje ne govori o obredu svete vecere (koji tada jos nije ni bio uspostavljen), nego je Njegova poanta jednostavno to, da nam ne treba biti prioritet materijalni kruh, nego da nam On i zajednica s Njim trebaju biti prioritet.

Ovdje nalazimo veliku pouku za svoj duhovni zivot: sto nam je vaznije - blagoslovi i spasenje koje nam Isus nudi, ili sâm Isus i predanost Njemu kao nasem Gospodinu? Jesmo li krscani samo zato sto zelimo ici u raj, ili zato sto ljubimo Isusa?

Ovdje opet dolazimo do nase glavne teme - nitko ne moze biti spasen ako mu je spasenje prioritet samo po sebi. Mnostvo je Isusa pitalo: Sto nam je ciniti da bismo cinili djela Bozja? (Iv 6:28). Ali Isus im odgovara da trebaju vjerovati u Njega.

I mi mozda pokusavamo pronaci neka "djela" (poput krstenja, svete vecere, davanja desetine, itd) koja nam je ciniti kako bismo imali Bozje blagoslove ovozemaljske, a i vjecni zivot. Medjutim, Isus kaze da je za to kljucna predanost Njemu, tj vjera u Njega.

A moze li netko biti istinski predan Isusu, ako je baptist? Ili adventist? Ili pravoslavac? Ili katolik? Moze li netko tko pripada drukcijoj krscanskoj zajednici nego ja istinski vjerovati u Isusa i ljubiti Ga i truditi se da "hoda kako je Isus hodao" (1 Iv 2:6)? Moze li takav jesti taj Kruh koji je sisao s Neba? Ne vidim zasto ne bi mogao.

A kada su u pitanju oni koji nikada nisu culi za evandjelje ni za Isusa, ili oni koji nisu uvjereni u istinitost tog evandjelja, moramo paziti da ne tvrdimo za njih ono sto Novi zavjet ni Isus nikada nisu tvrdili. Naime, Isus se ovdje u tekstu obraca zidovima koji su bili svjedoci Njegovih cudesnih djela kojima je potvrdio svoje mesijanstvo pred njima. Zbog toga su bili odgovorni da vjeruju u Njega. Njihova preokupiranost materijalnim kruhom je pokazivala njihovu nebrigu za duhovne vrijednosti, kao i nepostenje po pitanju istine o tome tko je ustvari taj Isus koji cini ta djela pred njima. S druge strane, Djela apostolska nam kazu:
34 Sad zaista shvaćam da Bog nije pristran,
35 nego u svakom narodu prihvaća onoga tko ga se boji i čini što je pravedno.

Dakle, tko je god na ovom svijetu cijelim srcem predan vrijednostima koje su odraz Bozjeg karaktera, takav je ugodan Bogu.

Tajna Krštenja je ustanovljena smrću i Vaskrsenjem Gospoda i nužna je za spasenje. Krštenje znači umiranje starog čoveka i novo rođenje u Hristu. To je lično iskustvo Vaskrsenja dato je svakom čoveku, stvarna mogućnost da stari, grešni čovek umre i da se rodi novi, preporodjen od Svetoga Duha.
Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božije
Jn. 3, 5.

Postoji direktna veza između Krštenja i vere. Koren, izvor, ishodište Krštenja je Božanska ljubav Oca, Sina i Svetoga Duha i raspeće Gospoda. Krštenje je novo rođenje od Boga kad čovek stiče mogućnost da vidi Carstvo Božije. Voda čisti telo, a Duh Sveti umiva i pročišćuje dušu, ali ipak je Krštenje jedno, u vodi, koje obavlja Sveti Duh i ono je neponovljivo.
Jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje
Efes. 4, 5.
Što je rođeno od tela, telo je; a što je rođeno od Duha, duh je
Jn. 3, 6.
Na osnovu ovih reči se vidi da čovek postaje bogoliko biće koje se pokorava Svetom Duhu.

Ne za dela pravedna koja mi učinismo, nego po Svojoj milosti spase nas banjom novoga rođenja i obnovljenja Duhom Svetim
Tit. 3, 5.
Ovaj stih iz Poslanice Titu govori o spasonosnoj ulozi Krštenja kojeg naziva banjom "novog rođenja".

Koji nekad ne htješe da slušaju kad ih očekivaše Božije trpljenje u vrijeme Nojevo, kad se građaše kovčeg, u kome malo, to jest osam duša, ostade od vode.
Za spomen toga i nas sad spasava krštenje, ali ne pranje tjelesne nečistote, nego obećanje dobre savjesti Bogu vaskrsenijem Isusa Hrista.
1 Petr. 3, 20-21.
U ovom stihu se ističe da je krštenje poput Nojevog kovčega za vreme svetskog potopa. Kao što se niko nije spasio van kovčega, tako ni od propasti ne može da se spasi niko ko se nije pogružio u vodu Krštenja. Zato je i rečeno:
Koji poveruje i krsti se biće spasen, a koji ne veruje biće osuđen
Mk. 16, 16.

Ili zar ne znate da svi koji se krstismo u Hrista Isusa, u smrt Njegovu se krstismo? Tako se s Njim pogrebosmo kroz krštenje u smrt, da bi, kao što Hristos ustade iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi hodili u novom životu. Jer ako postadosmo sjedinjeni sa oblikom smrti Njegove, onda ćemo i sa vaskrsenjem, znajući ovo, da se stari naš čovek razape sa Njime, da bi se uništilo telo grehovno, da više ne robujemo grehu. Jer ko umre oslobodi se od greha. Ako li umresmo sa Hristom, verujemo da ćemo i živeti sa Njime, znajući da Hristos ustavši iz mrtvih, više ne umire; smrt više ne vlada Njime. Jer što je umro, grehu je umro jednom za svagda; a što živi, Bogu živi. Tako i vi smatrajte sebe da ste mrtvi grehu, a živi Bogu u Hristu Isusu, Gospodu našem
Rim. 6, 3-11.

Oni koji su se krstili u Hrista krstili su se u Njegovu smrt. Gospod je bio u grobu tri dana i tri puta ponovljeno pogružavanje u vodu prilikom pravoslavnog obreda Krštenja ne samo da simbolizuje Oca, Sina i Svetog Duha, već i pogružavanje u tri dana telesne smrti sa Hristom. Telo ogrehovljeno je skup međusobno povezanih grehova jer od pada Adama i Eve u greh svaki čovek se rađa pod jarmom prvorodnog greha, dok a Krštenje lomi ovaj okov i isteruje djavola – načelo greha iz čovekovog srca.
A Petar im reče: Pokajte se, i da se krsti svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grehova; i primićete dar Svetoga Duha. Jer obećanje je za vas i za decu vašu i za sve daljnje koje će dozvati Gospod Bog naš
Dap. 2, 38-39.

Pre krštenja je neophodno pokajanje. Obećanje je ispunjenje Mihejevog proročanstva o tome da će Gospod uzeti sve naše grehove i baciti ih u more.
Ko je Bog kao ti? koji prašta bezakonje i prolazi prijestupe ostatku od našljedstva svojega, ne drži dovijeka gnjeva svojega, jer mu je mila milost.
Opet će se smilovati na nas; pogaziće naša bezakonja; bacićeš u dubine morske sve grijehe njihove.
Mih. 7,18-19
Ispunjava se  i obećanja koje je dato preko proroka Jezekilja, Isaije i Zaharije:
i pokropiću vas vodom čistom, i bićete čisti, Ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših
Jez. 36, 25.
Jer ću izliti vodu na žednoga i potoke na suvu zemlju, izliću Duh svoj na seme tvoje i blagoslov svoj na tvoje natražje.
Isa. 44,3
I izliću na dom Davidov i na stanovnike jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene kog probodoše; i plakaće za njim kao za jedincem, i tužiće za njim kao za prvencem.
Zah. 12,10

Krštenje je potrebno čak i onima koji su dobili darove Svetog Duha.
Zar može ko zabraniti vodu da se ne krste ovi koji primiše Duha Svetoga?
Dap. 10, 47.
I sada šta oklevaš? Ustani i krsti se, i speri grehe svoje, prizvavši ime Gospodnje
Dap. 22, 16.

Krštenje znak i potvrda Zaveta izmedju Boga i čoveka, nekada je to bilo obrezanje.
U Njemu vi i obrezani biste obrezanjem nerukotvorenim, odbacivanjem tela grehovnosti obrezanjem Hristovim, pošto se s Njim pogreboste krštenjem, u Njemu ste i savaskrsli kroz veru u moć Boga koji Ga vaskrse iz mrtvih. I vas koji ste bili mrtvi u gresima i u neobrezanju tela vašega, oživi vas sa Njim, oprostivši nam sve grehe; izbrisa obveznicu koja nas svojim propisima optuživaše i beše protiv nas, i ukloni je prikovavši je na krst
Kol. 2, 11-14.

Krštenje treba da bude povezano s ispovedanjem Svetog Duha, onaj ko ne veruje u Duha Svetog ne može ni biti kršten jer je u huli na Duha Svetoga a samim tim odbacuje i Krštenje koje se vrši u ime Oca i Sina i Svetog Duha.
Dogodi se pak, kad beše Apolos u Korintu, da Pavle prolažaše gornje zemlje, i dođe u Efes, i našavši neke učenike, reče im: Jeste li primili Duha Svetoga kada ste poverovali? A oni mu rekoše: Nismo ni čuli da ima Duh Sveti. A on im reče: U šta se, dakle, krstiste? A oni rekoše: U krštenje Jovanovo. A Pavle reče: Jovan je krstio krštenjem pokajanja, govoreći narodu da veruju u Onoga Koji dolazi za njim, to jest u Hrista Isusa. A kad to čuše, krstiše se u ime Gospoda Isusa. I kad Pavle položi ruke na njih, siđe Duh Sveti na njih, i govorahu jezike i proricahu
Dap. 19, 1-6.

To je ono šta je nama dato, mi smo čuli za Jevandjelje, čuli smo reč Božiju.
A koji ne zna pa zasluži boj, biće malo bijen. Kome je god mnogo dano mnogo će se iskati od njega; a kome predaše najviše najviše će iskati od njega.
Lk 12,48
Onima koji nisu verujem da su namenjeni drugačiji putevi izlivanja Milosti Božije, ima ko misli o njima a i nama je rečeno šta da radimo.
Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetog Duha
Mt. 28, 19