Kako je nastao islam?

Ovo je ispricao Alberto Rivera, bivsi jezuita. Molit cu da sacekate dok sve ne zalijepim, pa onda komentirajte. Hvala.

Jezuitski kardinal Avgustin Bea objašnjavao nam je kako su rimokatolici žarko želeli Jerusalim pri kraju trećeg veka. Zbog njegovog religijskog značaja i njegove strateške lokacije, Sveti Grad se smatrao neprocenjivim blagom. Morao se razviti plan kako pretvoriti Jerusalim u rimokatolički grad.
Veliki izvor snage koji bi mogao napraviti ovaj posao bili su potomci Ismaela. Tako su Arapi postali žrtve jednog od najinteligentnijih planova kojeg su ikada smislile sile tame.

Dozvolite da ukratko ispričam istoriju islama.
U Alžiru, severna Afrika, godine 354. naše ere, pobožna rimokatolička majka je rodila sina. Dali su mu ime Avgustin. Avgustin je bio genije i na kraju postao „svetac“ u rimokatoličkoj religiji. Bio je biskup Rimske Afrike.
Ovaj verni rimokatolički vođa nazvan je „Otac crkve.“ Avgustin je napisao dva poznata djela: „Božji grad“ i „Ispovesti.“ Ove knjige, nepoznate arapskom svetu, vekovima su snažno uticale na njihove živote.

Avgustin je bio zaposlen pridobijanjem Arapa za rimokatolicizam, uključujući čitava plemena. Ali, mnogi Arapi su osećali snažnu odbojnost prema katoličanstvu i nisu hteli da prihvate taj sistem. S vremenom, špijuni su bili poslati tim udaljenim nomadima koji su odbacili katoličanstvo i proširili reč da će se jednog dana pojaviti veliki vođa, koji će zajedno okupiti sve Arape.
200 godina nakon Avgustina, oko 570. godine, rođen je Muhamed u Meki, Saudijska Arabija. Ovaj čovek će promeniti tok svetske istorije.
Muhamed je sebe nazivao „Božjim poslanikom.“ Osnovao je veliku religiju - islam. Muhamed je bio čudesan vođa.

Najpre želim da pokažem kako današnji svet vidi islamsku religiju. Tada ću podeliti s vama šta sam saznao u Vatikanu, kako je islam zapravo nastao. Bićete šokirani! Ono što ću vam reći je najneverovatnija priča zavere koju ćete ikad čuti.
Ovako svet vidi veliku religiju islama koju je osnovao prorok Muhamed, koja broji skoro jednu milijardu sledbenika!

Njihovo najsvetije mesto je nazvano Meka, u Saudijskoj Arabiji. Ono je takođe rodno mesto njihovog proroka, Muhameda.
Islam tvrdi da su Avram i njegov prvi sin Ismael izgradili „Kuću Božju“ pored bunara (Zamzam) koji je spasio život Ismaelu i njegovoj majci. Original „Božje kuće“ bio je mali upoređujući s novom strukturom od kamena od 15 metara koja ga je zamenila. Nazvan je „Kaaba“ („Božja kuća“).

Verni muslimani širom sveta mole se pet puta dnevno u smeru ovog svetog mesta, moleći se direktno njihovom bogu, Alahu. U Meki, verni Muslimani okružuju Kaabu prolivajući suze, tražeći blagoslove i milost, žudeći za Alahovim prisustvom u raju.
Tri vodeće religije imaju nešto zajedničko - svaka od njih ima sveto mesto odakle traže vođstvo.

Rimokatolici smatraju Vatikan svetim mestom.
Jevreji smatraju Zid Plača svetim mestom.
Muslimani vide Meku kao sveto mesto.
Svaka grupa veruje da prima određene blagoslove, do kraja života, posećujući ova svoja sveta mesta.

U početku, posetioci bi donosili darove u „Božju kuću“ u Meki, a čuvari Kaabe bi bili ljubazni prema svima koji bi došli. Neki bi doneli svoje idole, a da te ljude ne bi uvredili, čuvari su idole postavljali u svetilište.
Jevreji su gledali na Kaabu kao na jedno udaljeno Božje boravište sve dok ono nije postalo oskrnavljeno idolima.
Na kraju, ljudi više nisu imali pristup studencu (Zamzam) zato što je pleme koje je čuvalo sveta mesta, postalo neprijateljski raspoloženo. Ti ljudi bili su iz Jemena i zvali su se Jurhumiti.

Jurhumiti su takođe imali kontrolu nad Mekom. Konačno su se ljudi suprostavili Jurhumitima kako bi ih proterali.
Kad su Jurhumiti otišli, bacili su deo blaga Kaabe, poklone hodočasnika koji su se sakupljali godinama, u bunar Zamzama. Napunili su ga peskom i studenac je nestao. Pleme zvano Kuzaiti ga je preuzelo, ali dozvolili su da se moavski bog „Hubal“ postavi u Kaabu i tako je nastavljeno idolopoklonstvo.
Kuzaite su zamenili Kurajši, moćno pleme Arapa koje je poteklo od Ismaela.

Tada se pojavio jedan čovek u Meki, koji je bio poštovan od Kurajša, iako je bio iz Hašimovog plemena. Njegovo ime je bilo Abd Al-Mutalib, i on je bio deda proroka Muhameda.
Al-Mutalib je dobijao vizije koje su mu govorile kako da pronađe studenac. Duh mu je rekao da traži krv, izmet i mravinje gnezdo, kao i ptice koje kljucaju.
Pronašao je ove tragove između dva idola gde su Kurajši sprovodili svoja žrtvovanja. Kopao je i našao studenac i njegovo blago, i postao heroj Meke.
Abd Al-Mutalib se molio svome bogu, i ponudio mu da ako ga ovaj blagoslovi sa deset sinova, jednoga od njih će mu žrtvovati na Kaabi.

Tokom godina, njegove molitve bile su uslišane. Njegov najmlađi sin bio mu je najdraži, lep mladić nazvan Abd Alah. Bilo je vreme da održi svoje obećanje. Jedan od njegovih sinova trebao je da umre.
U Kaabi ispred moavskog boga „Hubala,“ prisutni su učestvovali u okultnim ceremonijama. Kocka je pala na njegovog najmlađeg sina.
Majka Abd Alaha, između ostalih, suprostavila se. Njegovi sinovi su preklinjali da pusti njihovog brata da živi.

Otac je posetio jednu vračaru i pitao je za savet. Ona se posavetovala sa njenim duhom i rekla Abd Al-Mutalibu da ponovno baci kocku kako bi se videlo da li će bog prihvatiti žrtvu životinje umesto njegovog sina. Nakon toga je 100 kamila bilo ubijeno i Abd Alah je bio pošteđen. On je postao otac proroka Muhameda.
Rimokatolički Arapi su bili ti koji su promovisali koncept dolaska arapskog proroka, baš kao što su Jevreji čekali Mesiju.

Ko će, ako ne prorok, biti sposoban da odvrati Arape od poštovanja lažnih bogova? Čak je postojala ikona device Marije i deteta Isusa u Kaabi.
Abd Alah oženio je Aminu 569. godine. Ubrzo je morao da ode sa jednim karavanom da
obavi neki posao. Usput je oboleo i umro. Amina je nosila njegovo dete.
Tradicija kaže da je čula glas koji joj je rekao: „Nosiš u sebi gospodara ovog naroda i kada se rodi, reci: ‘Stavljam ga pod zaštitu Boga’, i nazovi ga Muhamed.”
Kad je dete bilo rođeno, njegov deda Abd Al-Mutalib, odneo je malog Muhameda u Kaabu i izricao molitve hvale Alahu za ovaj dar.

Sinovi koji su se rodili u velikim arapskim porodicama, u mestima kao što je Meka, bili su poslani u pustinju da bi proveli neko vreme svog detinjstva s beduinskim plemenima kako bi bili izvežbani i kako bi izbegli pomore u gradovima.
Siromašna porodica koja je uzela Muhameda, kako bi vodila brigu o njemu, bila je blagoslovena na mnogo načina. Islam uči da kad je Muhamed bio mali dečak, pojavila su se dva čoveka u belom i položili ga na leđa, otvorili su njegove grudi i uzeli iz njegovog srca crni ugrušak koji su odbacili.

Tada su oprali njegovo srce sa snegom. Nije bilo nikavih ožiljaka na njegovim grudima, ali od rođenja je postojao mali ulegnuti znak na njegovim leđima.
Godinama kasnije, bio je sposoban da potpunije opiše ovaj navodni događaj, i tada je Muhamed dao svoje neverovatno svedočanstvo rekavši:
„Sotona dodiruje svakog Adamovog sina na dan kad ga majka rodi, jedino nije dotakao Mariju i njenog sina.”

Zašto bi Muhamed promovisao rimokatoličko učenje? Nije li to čudno?
Muhamedova majka, Amina, umrla je kada mu je bilo šest godina, pa je postao siroče. Tada je njegov deda, Abd Al-Mutalib, brinuo o njemu. Ali dve godine kasnije, deda je umro. To je bila druga velika tuga u njegovom životu.
Kada je Muhamed imao devet godina, bio je sa svojim stricem na putu karavanom. Rimokatolički sveštenik je video dečaka i počeo je da ga ispituje. Tada je tražio da vidi oznaku na njegovim leđima. Uzviknuo je: „To je obeležje proroka.“ o tome je obavestio Muhamedovog strica:

„Povedi bratovog sina nazad u njegovu zemlju i čuvaj ga od Jevreja, za službu bogu... Ako ga budu videli, i saznali o njemu ono što ja znam, smisliće neko zlo protiv njega. Sin tvoga brata određen je za velike stvari.”
Rimokatolički monah je tako pripremio teren za buduće progone Jevreja od strane Muslimana.

Muhamed je imao 25 godina kada je oženio bogatu udovicu Kadiju, koja je tada imala oko 40 godina.
Muhamed i Kadija imali su dva sina, koji su umrli mladi, i četiri kćeri. Najpoznatija je bila Fatima, koja se udala za Muhamedovog naslednika, njegovog rođaka, Alija.
Oko 610. godine Muhamed je tvrdio da je imao viziju od boga Alaha u vidu veličanstve-nog bića koje je nazvao anđelom Gavrilom (ili Gabrijelom), koji je navodno rekao:
- „Ti si Alahov prorok!”

Tako je započela Muhamedova proročka karijera. Od tada je Muhamed nastavio da prima poruke, za koje je tvrdio da su od Alaha, sve do svoje smrti.
Uz pomoć rođaka svoje žene, rimokatolika Varaka, prorok Muhamed je bio u stanju da razume te poruke. Varak je rekao:
- „Zaista, Muhamed je prorok ovog naroda.”
Neke od njegovih vizija su bile zapisane u Kuranu, 650. godine, dok ostali Muhamedovi spisi nikada nisu objavljeni.

Pete godine Muhamedove misije, počeli su progoni njegovih sledbenika zato što su odbijali da poštuju idole Kaabe. Muhamed je neke od njih uputio da pobegnu u Abisiniju.
Negus, rimokatolički kralj Abisinije, priznao ih je zbog Muhamedovih pogleda na devicu Mariju koji su bili tako bliski doktrinama rimokatoličke crkve.
Muhamed je tvrdio da je jedne noći, dok je spavao okrenut prema Kaabi, bio probuđen od anđela Gavrila koji ga je odveo do jedne rajske životinje sa krilima, zvane „Burak.“ Kad se popeo na ovu životinju odleteli su na mesto ruševina jevrejskog Hrama u Jerusalimu.
Muhamed je rekao da su mu se na mestu srušenog Hrama pridružili proroci Avram, Mojsije, Isus i drugi koji su se molili.

Nakon molitve popeo sa na životinju „Burak“ i otišao u raj gde je ponovo sreo proroke i na kraju samog Boga. Muhamed tvrdi da je primio veru islama i uputstva za pet dnevnih molitava - direktno od Boga. Ova vizija je imala ogroman uticaj na svetsku istoriju.
Zbog progona, Muhamed je pobegao u Medinu, 622. godine, oko 300 kilometara severno od Meke. Odatle je vodio napade na karavane iz Meke. Pobedio je u mnogim bitkama, a oni koji su mu se suprostavili u Medini, bili su ubijeni.
U Medini je Muhamed počeo pokazivati svoje neprijateljstvo prema Jevrejima, uništavajući jevrejska naselja.

Oženio se i sa drugim ženama, iz političkih razloga, kako bi stvorio bliske veze s njenim rođacima, i kako bi učvrstio svoju poziciju.
Meka je poslala vojsku od 10.000 ljudi da uhvate Muhameda, ali nisu uspeli. Nisu mogli da probiju njegovu odbranu. Nakon noći jakog vetra i kiše, velika vojska se raspala.
Muhamed nije htio da uništi Meku, već je hteo da se ona prikloni islamu.
Godine 630, Muhamed je sa 10.000 ljudi osvojio Meku i Kaaba je bila očišćena od idola.
Muhamed je želeo da stvori svoju vlastitu religiju. Trebao je pomoć svojeg moćnog plemena. Uspostavio je Alaha, boga meseca kojeg su oni poštovali, da bude jedan bog i prozvao se Alahovim prorokom.

Istorija pokazuje da su, pre nego što je islam nastao, Sebinsi u Arabiji poštovali boga meseca koji je bio oženjen boginjom sunca. Oni su rodili tri boginje, koje su nazvane Al-lat, Al-uza i Manat. Postale su idoli i bile su poštovane kao „Alahove kćeri.“
Kao što je poznato, mesečev srp je svuda poznat kao simbol islama. Godine 1950, kip boga meseca bio je iskopan u Mazoru u Palestini. Na slici je prikazan Alah kako sedi na prestolu. Na njegovim grudima nalazi se mesečev srp. Dakle, Alah je samo jedan idol, lažni bog!
Rimska crkva je očajnički želela Jerusalim zbog njegovog religijskog značaja, ali njegovi pokušaji da ga se domogne bili su blokirani od strane Jevreja.
Drugi problem bio je taj što su u severnoj Africi postojali biblijski religiozni hrišćani.
Rimokatolicizam je širio svoju moć i nije dozvoljavao bilo kakvu opoziciju. Rimska crkva je nekako morala stvoriti oružje kako bi eliminisala i Jevreje i biblijske hrišćane koji su odbijali da priznaju rimokatolicizam.

Gledajući na severnu Afriku, videli su mnoštvo Arapa kao izvor snage koja će obaviti njihov prljavi posao. Mnogi Arapi postali su rimokatolici i mogli su biti korišćeni u prenošenju informacija njihovim vođama u Rimu.

Drugi su mogli biti korišćeni kao peta kolona (tajna špijunska mreža) koja bi podržala rimski plan u kontrolisanju velikog arapskog mnoštva koji je odbijao rimokatolicizam.
Kada se na sceni pojavio Sveti Avgustin, on je znao šta se događa. Avgustin je bio vrlo moćan i uticajan čovek sa svojom malom vojskom sledbenika. Njegovi samostani su služili kao baze odakle je pronalazio i uništavao biblijske rukopise, koje su posedovali biblijski hrišćani. Avgustin je proglašen „svecem“ zato što je tako predano služio „Majci crkvi.“
Rimska crkva je htela da stvori arapskog Mesiju, nekoga ko bi mogao postati veliki vođa, čoveka sa harizmom kojeg bi mogli podučavati, a kasnije preko njega ujediniti sve nekatoličke Arape da stoje iza njega. Želeli su da stvore moćnu vojsku koja bi konačno zauzela Jerusalim za papu.

Na sastancima u Vatikanu, karidnal Avgustin Bea ispričao nam je sledeću priču.
Bogata arapska žena, koje je bila verna sledbenica pape, igrala je veliku ulogu u ovoj arapskoj drami. Bila je to udovica zvana Kadija. Ona je dala svo svoje bogatstvo „Majci crkvi“ i bila je izdvojena u ženski manastir.
Dok je bila tamo, dat joj je čudan zadatak, i poslana je nazad u svet. Njen posao je bio da pronađe briljantnog mladog vođu koji bi mogao biti korišćen od strane rimske crkve kako bi stvorio novu religiju i postao Mesija potomcima Ismaela. Ubrzo je pronašla mladog Muhameda i venčali su se (Kadija je tada imala oko 40 godina).6 Kadija je imala rođaka zvanog Varak, koji je, poput nje, bio vrlo veran rimokatolik. Imao je izuzetan uticaj na Muhameda. Rim ga je postavio kao kritičnu tačku, kao Muhamedovog savetnika.
Rim je pronašao svog čoveka, a novac nije bio problem. Učitelji su bili poslati Muhamedu i on je prošao intenzivnu obuku. Muhamed je prihvatio spise „Svetog“ Avgustina pod Varakovim vođstvom i postao je sledbenik njegovih ideja. To ga je pripremilo za „veliki poziv.“

Upotrebljavajući Rimsku crkvu, demoni su zatvorili vrata i vekovima uskraćivali Arapima mogućnost da čuju biblijsku istinu. Pod naredbama iz Rima, rimokatolički Arapi su preko severne Afrike počeli da šire priču o velikom proroku koji se pojavio i bio izabran od njihovog boga.

Dok se Muhamed pripremao, govorilo mu se da su njegovi neprijatelji Jevreji. Takođe mu je bilo rečeno da su rimokatolici jedini pravi hrišćani, a drugi koji su se nazivali hrišćanima su zapravo bili varalice i deca Đavola koja moraju biti uništena.
U ovu demonsku nauku i danas veruju mnogi Muslimani.
Kada je Muhamed počeo da prima vizije u pećini na planini Hira, nedaleko od Meke, Varak (rimokatolički rođak Muhamedove žene), postao je duboko umešan u interpretiranje vizija koje su davane Muhamedu. I na kraju, iz toga je proizašla sveta knjiga islama zvana „Kuran“ koja sadrži većinu Muhamedovih vizija. Interesantno je zapaziti da su u svom ranom stadijumu, Muslimani dobili i zaštitu katoličkih kraljeva zato što su Muhamedova otkrivenja bila vezana uz devicu Mariju.

Ali, ostala su još uvek neobjavljena Muhamedova dela. Sada su ona bila u rukama visoko rangiranih svetih ljudi u islamskoj veri (ajatolaha).
Kada nam je Kardinal Bea ovo ispričao u Vatikanu, rekao je: „Ti spisi su čuvani zato što sadrže informacije koje povezuju Vatikan sa stvaranjem islama. Obe strane imaju toliko

informacija jedna o drugoj. Ako bi se to otkrilo, stvorio bi se veliki skandal, i došlo bi do velike katastrofe za obe religije.”
Do vremena kad je Muhamed umro, religija islama je eksplodirala. Nomadska plemena su ujedinila snage u Alahovo ime i u ime njihovog proroka, Muhameda.
U njihovoj svetoj knjizi, Kuranu, Isus se smatra prorokom. Ako je papa bio njegov predstavnik na zemlji, tada on takođe mora biti Božji prorok, što je dovelo do toga da se Alahovi sledbenici boje i poštuju papu kao još jednog „svetog“ čoveka.

Papa je brzo napredovao i izdao je dokumente dodeljujući ih arapskim generalima da napadnu i pobede nacije severne Afrike. Vatikan je pomogao u finansiranju tih velikih islamskih vojski u zamenu za tri posebne usluge:
- eliminiciju Jevreja i biblijskih hrišćana, koje su nazivali nevernicima;
- zaštitu avgustinovih redovnika i rimokatolika;
- pokoravanje Jerusalima za papu i Rimsku crkvu.
Pohod na severnu Afriku je počeo. Kako je vreme prolazilo, snaga islama postala je ogromna. Jevreji i biblijski hrišćani bili su ubijani, a Jerusalim je pao u ruke Muslimana.
Zanimljivo je zapaziti da rimokatolici nikada nisu bili napadani, niti njihova svetilišta, tokom tog vremena.

Došlo je vreme za naplatu. Papa je tražio Jerusalim.
Ali, do tada, arapske vojskovođe doživljavale su trijumf gde god su išli. Smatrali su da im ništa ne može stati na put.
Pod Varakovim vođstvom, Muhamed je napisao veliku laž u Kuranu - da je Avram ponudio Ismaela kao žrtvu. Biblija jasno govori da je Isak trebao da bude žrtva, ali Muhamed je uklonio Isakovo ime i stavio Ismaela.
Kao rezultat toga, i Muhamedovih vizija, verni Muslimani sagradili su džamiju (The Dome of the Rock) u Ismaelovu čast, na mestu nekadašnjeg jevrejskog hrama koji je bio uništen 70. godine, čineći Jerusalim drugim najsvetijim mestom u islamskoj veri.
Kako sada da daju papi takvo svetilište?
Papa je shvatio da je ono što je napravio istrgnuto njegovoj kontroli kada su Muslimani „Njegovu Svetost” nazvali „nevernikom”.

Muslimanski generali su verovali da su predodređeni da nadvladaju svet za Alaha, pa su sada počeli gledati u pravcu Evrope. Islamski ambasadori stigli su do „njegove Svetosti“ u Rim i tražili su dozvolu da zauzmu evropske zemlje.
Rimska crkva je bila uvređena. Rat je bio neizbežan. U Rimu je smatrano da je kontrola nad svetom osnovno pravo pape. Nisu mogli zamisliti da dele vlast bilo s kim. Papa je podigao vojske i nazvao ih krstašima kako bi zaustavio potomke Ismaela od zauzimanja katoličke Evrope.
Ratovi su se nastavljali vekovima...
I Jerusalim je izmakao iz papinih ruku.

Vizantija je pala, a Španija i Portugalija su takođe napadnuti od islamskih sila.
U Portugalu, Muslimani su nazvali jedno planinsko naselje „Fatima” u čast Muhamedove ćerke, a da nikad nisu ni sanjali da će ono poznati svetski poznato.
Godinama kasnije, kad su muslimanske vojske bile stacionirane na ostrvima Sardinije i Korzike, kako bi izvršile invaziju na Italiju, nastao je ozbiljan problem.
Islamski generali su shvatili da nisu dovoljno snažni, da nemaju zalihe koje su im potrebne, da su zauzeli previše i došlo je vreme za mirovne pregovore. Jedan od

pregovarača sa katoličke strane bio je Franjo Asiški.
Prošli su preko formalnih nagodbi i potpisivanja konkordata. Ishod nagodbe bio je...
Muslimanima je bilo dozvoljeno da okupiraju Vizantiju (današnju Tursku) u „hrišćanskom“ svetu...

A katolicima je bilo dozvoljeno da okupiraju Liban u arapskom svetu.
Takođe je bilo dogovoreno da Muslimani mogu graditi džamije u katoličkim zemljama bez ikakvih problema... ali samo onoliko dugo koliko je rimokatolicizam mogao prodirati u arapske zemlje.

Kardinal Bea nam je rekao da su se i Muslimani i rimokatolici složili da blokiraju i unište napore njihovih zajedničkih neprijatelja - onih koji su biblijski religiozni.
Preko tih konkordata, demoni su sprovodili duhovno uništenje Ismaelovih potomaka. Izgrađen je čvrsti zid suprostavljanja Bibliji kako bi je mogao držati što dalje od Arapa.
Nakon potpisivanja konkordata, Muslimani su bili praćeni od ajatolaha, islamskih sveštenika i ostalih religioznih vođa. Rimska crkva je takođe organizovala kampanju mržnje između muslimanskih Arapa i Jevreja. Pre toga oni su imali mirnu koegzistenciju.
Cela islamska zajednica gledala je sumnjičavo na Bibliju verujući da su biblijski religiozni ljudi demoni koji donose otrov sa kojim uništavaju decu Alaha.

Jezuitski plan je da se uspostavi potpuna kontrola nad islamom.
Godine 1910, Portugal je postojao socijalistička država. Crvene zastave pojavile su se svuda. Rimokatolička crkva se tamo suočavala s velikim problemom. Vođe socijalističkog pokreta su želele da unište snagu crkve.
Bilo je samo pitanje pravog trenutka kada će se pojaviti devica Marija. Ali moralo je postojati više koristi od te pojave, a ne samo držanje Portugala u vlasti Vatikana.
Jezuiti su hteli da se umeša i Rusija, a lokacija te vizije, baš u Fatimi, trebala je imati ključnu ulogu u privlačenju islama u „Majku crkvu.“
Godine 1917, devica Marija se pojavila u Fatimi. Pojavljivanje „Božje majke“ imao je potpuni uspeh, igrajući na kartu da se zavara mnoštvo. Kao rezultat, socijalisti Portugala pretrpeli su veliki poraz.

Jezuiti su izmislili posebnu molitvu za Fatimu koja traje devet dana, kojom su se molili u Severnoj Africi uspostavljajući dobre odnose sa islamskim svetom. Naivni Arapi su verovali da su te molitve u čast Fatime, Muhamedove ćerke.
Rimokatolici širom sveta takođe su počeli da se mole za preobraćenje Rusije. Kao direktan rezultat vizije u Fatimi, papa Pije XII naredio je nacističkoj vojsci da Rusija i pravoslavna religija moraju biti uništeni, i da Rusija mora da postane rimokatolička.
Vizija Fatime nije zaboravljena. Nekoliko godina kasnije, nakon što je izgubio Drugi svetski rat, papa Pije XII plašio je svet s njegovom lažnom plešućom vizijom sunca kako bi zadržao Fatimu u novinama. To je bio veliki religijski šou biznis i ceo svet ga je progutao. Ništa iznenađujuće, papa Pije XII bio je jedini koji je imao tu viziju.

Pored svega toga, jedna grupa sledbenika Rimske crkve je prerasla u Plavu vojsku širom sveta, koja je sakupila milione vernih rimokatolika spremnih da umru za svoju blagoslovenu devicu.
Ali nismo još ništa videli. Jezuiti su isplanirali da se Marija pojavi četiri ili pet puta u Kini, nekoliko puta u Rusiji i da bude nekoliko velikih pojavljivanja u Sjedinjenim Američkim Državama. I ljudi će poverovati.
Kakve veze to ima sa islamom? Da vidimo šta pokojni biskup Šin (Sheen) ima da kaže o

devici Mariji i islamu:
“Pojave naše Gospe u Fatimi predstavljale su prelomnu tačku u istoriji više stotina miliona Muslimana, koji su najteži za preobraćenje u ‘hrišćanstvo’ (rimokatoličanstvo). Muslimani su tokom vekova okupirali Portugaliju i ostavili svoje tragove. Nakon smrti svoje ćerke Fatime, Muhamed je rekao za nju da je ona ‘najsvetija od svih žena u raju, odmah pored Marije’.“
Biskup Šin je verovao da je devica Marija izabrala da bude poznata kao „naša Gospa Fatima,“ kao znak i zavet da Muslimani, koji veruju u Isusovo devičansko rođenje, poveruju u Isusovo božanstvo.

On je istakao da su kipovi device Marije, koje su hodočasnici donosili, bili sa oduševljenjem primljeni od strane Muslimana u Africi, Indiji i na drugim mestima, i da sada mnogi Muslimani dolaze u rimokatoličku crkvu. Kao direktor katoličkog Društva za propagandu vere, biskup Šin je govorio sa autoritetom.
U drugoj polovini 19. veka, Španija je bila u političkim previranjima. Njena rimokatolička monarhija se teturala i kraljici je oduzeta kruna 1868. godine, a Španija je postala republika, koja je trajala dve godine.

Monarhija je bila ponovo uspostavljena sve do 1923. Kako se politička situacija pogoršavala, Španija je ponovno postala haotična. Vatikan je izvršio nasilje kada je Španija još jednom izabrala da postane republika, i odmah je katolička crkva počela da je sabotira.
U to vreme, od 1931. do 1936. godine, pet predsednika je došlo i prošlo. Španski rimokatolici pokazivali su nepoštovanje prema Vatikanu (nikad nisu ni sanjali šta im se sprema). Oni su oporezivali crkveno vlasništvo i uklonili sveštenike i kaluđerice da predaju u državnim školama.

Španski katolici su se suprostavljali planovima Rimske crkve. Zato je napravljen plan za njihovo uništenje, pod izgovorom navodne borbe protiv komunizma.
Iako su brojni predsednici španske republike bili trenirani kao jezuiti, i oni su se suprostavljali vrhu Rimske crkve.
Vrh Rimske crkve je kontaktirao islamske vođe. Oni su bili dužni Vatikanu za jerusalimsku prevaru. Kad su potpisali konkordat obećali su pomoć papi ako mu zatreba, čak i da podignu vojsku ako on to zaželi.
Sada je bilo to vreme.

Jezuiti su napravili svoj posao. Jadni Španci će sada patiti. Preko tajnih nagodbi, velika arapska vojska je bila podignuta pod komandom generala Franka. Vatikan je finansirao ovu vojnu mašineriju kako bi dao lekciju Špancima.
Godine 1936, nova španska inkvizicija je eksplodirala. Nazvana je „Španski građanski rat,“ tajno orkestriran u Vatikanu. Kako bi odvojili svet od istine, konstruisano je da izgleda da se Vatikan bori protiv komunista u svetom ratu.
U stvarnosti, postojala je samo šačica komunista u Španiji. Rimokatolička institucija je naručila krvavi pir za svoje vlastite sledbenike.
Pod zastavom Vatikana, muslimanske snage zauzele su Kanarska ostrva i tada napale južnu Španiju.

Španci su u šoku gledali kako je kardinal Pedro Segura vodio islamsku vojsku u krvoproliće protiv neposlušnih rimokatoličkih muškaraca, žene i dece - bez milosti.

Atentat na papu Jovana Pavla II, trg Svetog Petra u Vatikanu, 13. maj 1981.
Muslimanske čete su konačno izvršile svoju osvetu nad hrišćanima, uz papin blagoslov.
Kad sam imao tri godine, sećam se kako su muslimanske čete zauzele naš dom. Bili smo srećni što je naša porodica preživela taj teror.

Kada je inkvizicija ispunila svoje ciljeve, Španija je bila u ruševinama, krvava i poražena, ali sigurno vraćena u ruke Vatikana. U Španiji je tada uzvikivano:
- „Oslobodili smo Španiju od komunizma. Hvala blagoslovenoj Devici!”
Oko pet miliona muslimanskih vojnika okupiralo je Španiju kao zaštitnici rimokatoličke vere. Islam je platio svoj dug antihristu koji je sedeo u Vatikanu.
Arapi su tajnim nagodbama rekli papi da će se boriti za Vatikan u Španiji, samo ako se papa složi da nikada ne prizna bilo kakvu državu Izrael koja bi mogla početi da postoji. Papa se složio.

Kardinal Bea nam je rekao kako su se tada ortodoksni Jevreji i cionisti zalagali za nezavisnu državu Izrael.
Kardinal Pedro Segura (1880-1957) pozdravljen od policije u Sevilji
Atentat na papu
Neko će pitati: „Zar nije Musliman pucao na papu i pokušao da izvrši atentat na njega?”
Da, jezuiti su to vrlo dobro isplanirali. Široke mase su bile ganute tim incidentom. To je dalo i papi i američkom predsedniku Rega-nu nešto zajedničko. Na obojicu je pokušan atentat, i ubrzo su postali prijatelji. (Podsetimo da je Regan prvi u istoriji polagao zakletvu okrenut prema obelisku.)

Papa je dobio svetsku popularnost i simpatije od svih svetskih vođa. Preko tog incidenta, islam je postao bliži Vatikanu. Muslimani su bili veoma poniženi pošto se mislilo da je neko od njihovih ljudi pucao na onoga koji predstavlja proroka Isusa na ovoj zemlji, pa su islamski ajatolasi poslali saučešća i izvinjenje papi.
I na kraju svega, okrivili su KGB, čineći da svet poveruje da su komunisti papini neprijatelji. U pitanju je bila velika igra.

Papa Jovan Pavle II bio je dobar komunista mnogo godina. Ako ovo nekome zvuči neverovatno, neka se seti detalja atentata. Atentator Mehmet Ali Agdža je bio jedan od poznatijih evropskih kriminalaca i iskusan strelac. Pucao je sa udaljenosti od samo tri metra. Svaki metak pogodio je papu ispod pupka.

Papa oprašta svom atentatoru Mehmedu Ali Agdži
Očigledno da nije imao nameru da ubije papu. On je jednostavno sledio uputstva jezuita.
Kad je svet video papu kako oprašta Mehmet Ali Agdži što je pucao u njega, skoro nijedan od milijardu Muslimana nije mogao ništa drugo nego da se divi „Njegovoj Svetosti.“ Mehmed Ali Agdža je nakon toga izjavio da želi da se krsti u rimokatoličkoj crkvi.
Sve je bilo dobro planirano. I papa i Muslimani zahvalili su Devici Mariji što on nije podlegao ranama.
Danas, papa još uvek žarko želi da dobije kontrolu nad Jerusalimom. Cilj se nije promenio. Muslimani će mu pomagati u tome. Ali, Bog ima drugi plan.

Ovo je preuzeto s interneta iz knjige Vatikanske ubice.

http://www.4shared.com/document/CZMlHRQZ/A_Rivera_-_Vatikanske_ubice_-_.html

Gledajući na severnu Afriku, videli su mnoštvo Arapa kao izvor snage koja će obaviti njihov prljavi posao.

Arapa u sjevernoj Africi nema prije njihove ekspanzije u 7. stoljeću. Arapi su prije nastanka islama bili pleme koje je živjelo na jugu Arapskog poluotoka. U sjevernoj su Africi živjeli samo Berberi (uostalom, i Augustin je bio jedan od njih).
Eto, samo da identificiram jedan očito pogrešan podatak u čitavom ekspozeu, koji onda za sobom povlači i ostale tvrdnje.

Ovo su citati miskeca i mene sa druge teme pa sam prenio ovdje zbog povezanosti:

Citat:

Postoji jedna teorija da ga je neki nestorijanski redovnik upoznao s Biblijom na jednom od njegovih putovanja.

Da, postoje mnoge teorije o Muhammedu, a sve iz razloga da se diskredituje od strane onih koji ne vjeruju. A uvijek se izbjegava teorija po kojoj bi on mogao biti stvarno Boziji Poslanik. Interesantno je da sam primijetio kod mnogih protestanata da oni pripisuju Muhammedove objave satanskim vizijama. Dakle oni ovim ipak priznaju da Muhammed jest imao neke nadnaravne dozivljaje i da nije izmisljao. Uostalom evo jos nekih teorija koje su mu pripisivali i pripisuju da je Muhammed bio:
-pjesnik (zbog Kur'anskog stila)
-da izmislja (mada su govorili da je izmislio objavu drzali su ga za iskrenu osobu koja nije lagala)
-vracar (ovo je bilo jer je ubjedio cak i ljude koji su bili poznati po vjestom govoru koji su znali ubjedjivati)
-pod uticajem satane (ovo sam naveo gore)
-vodja bande (ove tvrdnje su novijeg doba)
-ludak
-padavicar
-opsjednut demonima
-da ga je ucio neki krscanin
itd. itd.

Cesto se koristi i vise opcija, medjutim, ni u jednoj ne stavljaju mogucnost da je bio Poslanik.

Moram priznati da od svih teorija koje sam cuo ova mi djeluje najfantasticnijom i najneuvjerljivijom. Ujedno, kroz ovakve i slicne price pocinjem da primjecujem koji je jaz medju krscanima. Mislim izmedju katolika i njihove otcijepljene grane -protestanata.

RahatLokum je napisao/la:

Moram priznati da od svih teorija koje sam cuo ova mi djeluje najfantasticnijom i najneuvjerljivijom. Ujedno, kroz ovakve i slicne price pocinjem da primjecujem koji je jaz medju krscanima. Mislim izmedju katolika i njihove otcijepljene grane -protestanata.

Pojasni nam molim te ovo...otcjepljene grane.protestantizma.

Pojasni nam molim te ovo...otcjepljene grane.protestantizma.

Ne znam što je sporno u konstataciji činjenice o otcjepljenju, pa bi trebalo specijalno pojašnjavati.

RahatLokum je napisao/la:

Moram priznati da od svih teorija koje sam cuo ova mi djeluje najfantasticnijom i najneuvjerljivijom. Ujedno, kroz ovakve i slicne price pocinjem da primjecujem koji je jaz medju krscanima. Mislim izmedju katolika i njihove otcijepljene grane -protestanata.

Ja mislim da je ovo sve istina, to nije nikakva fantasticna prica. To je moje misljenje, a i mnogi drugih.