<BLOCKQUOTE>
<BLOCKQUOTE>Sjetila sam se jedne krscanske price.
Noc,u parku slabasne svetiljke, a u daljinji,jauk zapomaganje djevojke,koja se ocito bori sa nasilnikom.
Razmisljam,mozda je kriva,mozda ga je prevarila,a sam imam takvu bol u dusi,mozda je zasluzila,krkljanje se cuje jace,ja polako pod svojim bolom vucem noge,vjetric piri,a grad kao da nema nikoga,opet poziv zapomaganja,mislim ,da li da pridjem ili ne.Sto cu se mjesati,ako je zasluzila pravo joj i budi,ako je jaci od mene,samo cu nastradati,navuci policiju i sud na sebe,pa zar mi to i treba,ma idem dalje,a u meni sve nesto zastajkuje,stani vidi barem,mozda bi mogao pomoci.U djelicu sekunde, menjam svoju odluku,krecem brzim ,trcecim ,koracima u smjeru odakle dolazi zapomaganje,i stvarno imao sam prava,kiklop,ogromna ljudeskara srucio se na slabasno drhtuce zensko tjelo,divlja,Zgrabio sam ga,poceo se hrvati,uhvatio se u kostac,sa njim osjecao sam da je jaci,bolilo me svuda,poceli su pucati savovi mog odjela,a mislim i moje kosti,nakon par minute uzasne borbe kiklop je skocio i poceo bjezati,ne mislim od moje sile da je to napravio.Prisao sam jadnom zenskom stvorenju,svom slomljenom,izgrebanom i pitao :,,smijem li zvati hitnu pomoc,ona me je njemo gledala'',i jako jos ustrasena nista ne rece,a onda,sam pitao jos jednom:,, moram zvati policiju'',prosaputala je:,, samo jos malo'',mislio sam sto ako optuzi sad mene,imao sam straha,a onda sam joj rekao :,,smijem li sad zvati pomoc'',tiho je rekla :,,dodajte mi ruku'',to sam odmah napravio,ali kao da me neka struja protesla,pa ja znam dodir ove rucice,ne ,ne,to nije to pocelo mi se srce gusiti,nemam zraka,kad je ona rekla :,,hvala ti tata ti si me spasao''.</BLOCKQUOTE></BLOCKQUOTE>