Nehemia Gordon je Židov koji ne vjeruje u Mesiju. Ali on se razlikuje od ostalih konzervativnih Židova jer je on karait. Karait znači "čitalac" (Svetog Pisma), i oni su koncentrirani na Stari Zavjet. Oni su odbijali autoritet i inovacije rabina. Znači ništa Talmud, ništa Midrash, samo Sveto Pismo. On navodi pet rabisnkih prinicipa ili kako on kaže pet rabinskih grešaka, koje ću ja navesti ovdje. Da li ove greške danas nalazimo u učenjima nekih, prosudite sami.
Greška #1: Dve Tore
Prvi od tih osnovnih principa je možda i najvažniji i najdalekosežniji. To je učenje da je Mojsije primio dve Tore na gori Sinaj: jednu usmenu Toru i jednu pisanu Toru. Radi se o veoma starom konceptu, koji Talmud dodeljuje Šamaju, čuvenom rabinu koji je živeo nekoliko decenija pre Ješue:
Došao jedan ne-Jevrejin kod Šamaja i upitao ga: Koliko Tora vi imate? [Šamaj] odgovori: Dve, pisana Tora i usmena Tora (Torah She-Be'al Peh פֶּה שֶׁבְּעַל תּוֹרָה). (Babylonian Talmud, Sabbath 31a)
Dakle, fundamentalna dogma farisejizma je verovanje u “usmenu Toru”, koja se nekad naziva “Usmeni zakon”. Talmud objašnjava da je ova “usmena” Tora otkrivena Mojsiju tokom drugog otkrivenja na gori Sinaj. Prema Midrašu, ova “druga” Tora je data usmeno da bi ostala van domašaja pagana (tj. neznabožaca ili ne-Jevreja). Bog je znao da će se Tanah (Stari Zavet) prevesti na grčki, objašnjava se u Midrašu, pa je zato dao “Usmeni zakon” da bi ga sačuvao u rabinskom okruženju kao neku vrstu tajnog znanja.
Jedna od najdubljih promena u farisejizmu od I veka n.e., jeste zapisivanje Usmene Tore. Prvi koji je počeo da zapisuje bio je rabin Juda Princ, koji je oko 200 g. n.e. napisao Mišnu, kompilaciju farisejskih dogmi i pravila koji su se proučavali u rabinskim školama. Tokom sledećih vekova rabini su raspravljali o značenju raznih stihova iz Mišne i ove rasprave i objašnjenja su zapisani kao Talmud. U stvari postoje dva Talmuda. Jerusalimski Talmud je napisan u Tiberijadi oko 350 god. i nazvan je “jerusalimski” da bi dobio na renomeu. Jerusalimski Talmud se često naziva i “Palestinski Talmud”. Drugi Talmud su dovršili oko 500 god. čovek po imenu Rabina i rabin Aši u Vavilonu i nazvan je Vavilonski Talmud. U srednjem veku Jerusalimski Talmud je uglavnom bio zapostavljan, dok je Vavilonski stekao autoritet. Kada danas rabini pričaju o Talmudu, ne navodeći o kojem se radi, oni misle na Vavilonski Talmud. Treći deo usmenog zakona je Midraš i on je napisan od II do IX veka n.e. Dok su Mišna i Talmud uređeni po temama, Midraš je uređen kao neprekidan komentar
biblijskih stihova.
Fusnote:
Farisejsko učenje o drugom otkrivenju na Sinaju nalazi se u sledećem citatu iz Talmuda:
Rabin Lev bar Hama reče u ime rabina Simeona ben Lakiša: Šta se misli u stihu: 'I daću ti ploče od kamena, zakon i zapovesti, koje sam napisao da ih učiš.' (2. Mojs. 24:12) Ploče se odnose na deset Božjih zapovesti; zakon se onosi na Toru; i zapovesti se odnosi na Mišnu; koje sam napisao odnosi se na Proroke i Spise; da ih učiš se odnosi na Talmud. Ovo nam govori da je sve to dato na Sinaju. (Babylonian Talmud, Berachot 5a).
Dogma o drugom otkrivenju nalazi se i u Midrašu:
“Kada se Svemogući pokazao na Sinaju da bi dao Toru Izraelu, on je objavljivao Mojsiju po redu Sveto Pismo, Mišnu, Talmud i Midraš... Čak i ono što učenici pitaju svoje rabine, Svemogući je kazao Mojsiju tom prilikom. Nakon što se poučio iz usta Svemogućega, [Mojsije] reče: 'Gospodaru svemira! Dozvoli mi da zapišem to za njih.' [Svemogući] odgovori: 'Ne želim da im dam [sve] to napismeno... ali im dajem Sveto Pismo, dok im Mišu, Talmud i Midraš dajem usmeno'.” (Exodus Kabbah §47:1 [uporedi Lehrman Translation p. 536])
Farisejsko učenje o “Usmenom zakonu” kao tajnom znanju datom rabinima nalazi se u sledećem citatu iz Midraša:
“[Bog] reče [Mojsiju]: 'Ne želim da im dam to napismeno, pošto znam da će idolopoklonici vladati nad njima u budućnosti i da će im uzeti [Sveto Pismo] koje će idolopoklonici prezreti. Zato im dajem Sveto Pismo u pismenom obliku, ali im Mišnu, Talmud i Midraš dajem usmeno, tako da kad dođu idolopoklonici i pokore [Izrael], [Izrael] će i dalje biti odvojen od njih'.” (Exodus Rabbah §47:1 [uporedi Lehrman Translation p. 536])
Od vremena vavilonskog ropstva u VI veku p.n.e, pa sve do 1956 god. u Vavilonu se nalazila velika i napredna jevrejska zajednica. 1956. god. Arapska država Irak je proterala čitavu zajednicu Vavilonskih Jevreja, koji su, da ironija bude veća, tamo boravili duže od samih Arapa.
Zadnja promjena: Krizostom; čet 12 stu 2009, 10:43; ukupno mijenjano 3 put/a.
Greška #1: Dve Tore
Prvi od tih osnovnih principa je možda i najvažniji i najdalekosežniji. To je učenje da je Mojsije primio dve Tore na gori Sinaj: jednu usmenu Toru i jednu pisanu Toru. Radi se o veoma starom konceptu, koji Talmud dodeljuje Šamaju, čuvenom rabinu koji je živeo nekoliko decenija pre Ješue:
Došao jedan ne-Jevrejin kod Šamaja i upitao ga: Koliko Tora vi imate? [Šamaj] odgovori: Dve, pisana Tora i usmena Tora (Torah She-Be'al Peh פֶּה שֶׁבְּעַל תּוֹרָה). (Babylonian Talmud, Sabbath 31a)
Dakle, fundamentalna dogma farisejizma je verovanje u “usmenu Toru”, koja se nekad naziva “Usmeni zakon”. Talmud objašnjava da je ova “usmena” Tora otkrivena Mojsiju tokom drugog otkrivenja na gori Sinaj. Prema Midrašu, ova “druga” Tora je data usmeno da bi ostala van domašaja pagana (tj. neznabožaca ili ne-Jevreja). Bog je znao da će se Tanah (Stari Zavet) prevesti na grčki, objašnjava se u Midrašu, pa je zato dao “Usmeni zakon” da bi ga sačuvao u rabinskom okruženju kao neku vrstu tajnog znanja.
Jedna od najdubljih promena u farisejizmu od I veka n.e., jeste zapisivanje Usmene Tore. Prvi koji je počeo da zapisuje bio je rabin Juda Princ, koji je oko 200 g. n.e. napisao Mišnu, kompilaciju farisejskih dogmi i pravila koji su se proučavali u rabinskim školama. Tokom sledećih vekova rabini su raspravljali o značenju raznih stihova iz Mišne i ove rasprave i objašnjenja su zapisani kao Talmud. U stvari postoje dva Talmuda. Jerusalimski Talmud je napisan u Tiberijadi oko 350 god. i nazvan je “jerusalimski” da bi dobio na renomeu. Jerusalimski Talmud se često naziva i “Palestinski Talmud”. Drugi Talmud su dovršili oko 500 god. čovek po imenu Rabina i rabin Aši u Vavilonu i nazvan je Vavilonski Talmud. U srednjem veku Jerusalimski Talmud je uglavnom bio zapostavljan, dok je Vavilonski stekao autoritet. Kada danas rabini pričaju o Talmudu, ne navodeći o kojem se radi, oni misle na Vavilonski Talmud. Treći deo usmenog zakona je Midraš i on je napisan od II do IX veka n.e. Dok su Mišna i Talmud uređeni po temama, Midraš je uređen kao neprekidan komentar
biblijskih stihova.
Fusnote:
Farisejsko učenje o drugom otkrivenju na Sinaju nalazi se u sledećem citatu iz Talmuda:
Rabin Lev bar Hama reče u ime rabina Simeona ben Lakiša: Šta se misli u stihu: 'I daću ti ploče od kamena, zakon i zapovesti, koje sam napisao da ih učiš.' (2. Mojs. 24:12) Ploče se odnose na deset Božjih zapovesti; zakon se onosi na Toru; i zapovesti se odnosi na Mišnu; koje sam napisao odnosi se na Proroke i Spise; da ih učiš se odnosi na Talmud. Ovo nam govori da je sve to dato na Sinaju. (Babylonian Talmud, Berachot 5a).
Dogma o drugom otkrivenju nalazi se i u Midrašu:
“Kada se Svemogući pokazao na Sinaju da bi dao Toru Izraelu, on je objavljivao Mojsiju po redu Sveto Pismo, Mišnu, Talmud i Midraš... Čak i ono što učenici pitaju svoje rabine, Svemogući je kazao Mojsiju tom prilikom. Nakon što se poučio iz usta Svemogućega, [Mojsije] reče: 'Gospodaru svemira! Dozvoli mi da zapišem to za njih.' [Svemogući] odgovori: 'Ne želim da im dam [sve] to napismeno... ali im dajem Sveto Pismo, dok im Mišu, Talmud i Midraš dajem usmeno'.” (Exodus Kabbah §47:1 [uporedi Lehrman Translation p. 536])
Farisejsko učenje o “Usmenom zakonu” kao tajnom znanju datom rabinima nalazi se u sledećem citatu iz Midraša:
“[Bog] reče [Mojsiju]: 'Ne želim da im dam to napismeno, pošto znam da će idolopoklonici vladati nad njima u budućnosti i da će im uzeti [Sveto Pismo] koje će idolopoklonici prezreti. Zato im dajem Sveto Pismo u pismenom obliku, ali im Mišnu, Talmud i Midraš dajem usmeno, tako da kad dođu idolopoklonici i pokore [Izrael], [Izrael] će i dalje biti odvojen od njih'.” (Exodus Rabbah §47:1 [uporedi Lehrman Translation p. 536])
Od vremena vavilonskog ropstva u VI veku p.n.e, pa sve do 1956 god. u Vavilonu se nalazila velika i napredna jevrejska zajednica. 1956. god. Arapska država Irak je proterala čitavu zajednicu Vavilonskih Jevreja, koji su, da ironija bude veća, tamo boravili duže od samih Arapa.
Zadnja promjena: Krizostom; čet 12 stu 2009, 10:43; ukupno mijenjano 3 put/a.