Pa naravno da treba jedan Hriscanin da se usmeri da sam uzrasta i saobrazava se promenom svoga uma , a samim tim i ponasanja samom Isusu Hristu, i da svakako ne treba da bude policajac koji ce ici i non stop samo se baviti kritiziranjem drugih oko sebe, to je po meni znak loseg ili nikakvog duhovnog stanja.Jer takva osoba ocrnjujuci druge najcesce pokusava izdici sebe i taj i takav duh nije Sveti Duh, vec duh ovog sveta i nacini ovog sveta.
Ali isto tako verujem da nas je Gospod stavio u zajednistvo jedne sa drugima i da jedan deo tog zajednistva jeste da pomazemo jedni drugima da rastemo u veri.
1 Solunjanima 5.14 Potičemo vas, braćo: opominjite neuredne, sokolite malodušne, podržavajte slabe, budite velikodušni prema svima!
15 Pazite da tko komu zlo zlom ne uzvrati, nego uvijek promičite dobro jedni prema drugima i prema svima.
Naravno ovi stihovi govore i da pomazemo , ali i da vodimo racuna o tome kako uzvracamo na reci koje nam se govore i da budemo velikodusni.Silno je to biti velike i siroke duse.
I naravno u nezaobilaznoj Rimljanima poslanici 15 glavi apostol Pavle kaze:
14 Ja sam, braćo moja, uvjeren: vi ste i sami puni čestitosti, ispunjeni svakim znanjem, sposobni jedni druge urazumljivati.
Tako da cvrsto verujem da smo pozvani u zajednistvu ne samo da izgradjujemo sebe vec i druge oko sebe u meri razumevanja koje nam je dano.Najpre primerom i delom kroz svoj zivot, pa onda ako je potrebno i recima.Nazalost ovde smo uskraceni da nas ljudi vide sta zivimo izvan ovih stranica foruma, ali svakako se plodovi mogu videti i prepoznati i u nacinu kako reagujemo na druge oko nas.Dakle mozemo i ovde biti primer i dobar i los.Naravno na pocetku svega i na kraju treba reci da mi kao ljudi ne posedujemo nista dobro i svako dobro koje izlazi iz nas je plod dela Isusa Hrista u nasim zivotima, tako da Njemu uvek treba pripadati sva slava za sve, pa iako opominjemo i ispravljamo jedni druge to nebi trebalo biti u tonu nekavog takmicenja i ponizavanja, vec iz zelje da pomognemo jedni drugima da budemo blize Bogu.
Neka bi nas Gospod sacuvao od nas samih, da mozemo dati pravi plod od Njega i za Njega.Cesto dobijamo jake udarce i to nas moze poneti u neki ponos koji onda mozda moze i da poentira u nekom dokazivanju, ali da nanese ogromne stete na nasoj i na dusi nasih sagovornika.To je jedna opasnost koja neprestano vreba i da budem iskren i meni se desava da upadnem ponekad u tu zamku.Neka bi Gospod pomogao meni i izgradio moj karakter da mogu uvek biti svetlo u takvim situacijama i da mogu biti uvek svestan duboko u svom srcu da razgovaram sa osobama koje ne vide stvari kako treba i da mozda sa svakom iskrenoscu samo zastupaju nesto zasta su uvereni da je ispravno, i da mi da mudrosti da sam ne upadnem u kakvu zabludu koja bi me mogla odvesti od Njega.To isto molim za svakog brata i sestru koji iskrenog srca traze Gospoda, jer sam svestan da smo samo prah iako Hriscani idalje samo ljudi koji mogu da pogrese u svome razumevanju Bozijih istina.I zato je dobro da se vernici drze zajedno, uostalom Hriscani i jesu uvek zajedno , ali je dobro da jedni druge ponekad trgnemo iz nekog sna koji bi nas mogao na putu uhvatiti.Zato verujem da je dobro da pazimo jedni na druge, ne u laznoj nazovi ljubavi, vec u iskrenoj bratskoj i sestrinskoj ljubavi koja ima za cilj ne da uzdigne sebe i svoje mudrovanje, vec da pomogne bratu ili sestri da bolje razume i zivi evandjelje.Verujem da je i to osobina pravog Hriscanina i pravi plod Svetog Duha.
