Vapaj u molitvi

Pozdrav svima,

Mislim da je molitva nesto toliko licno, individualno izmedju pojedinca i njegovog tvorca da se to tesko moze staviti u neki doktrinarni sablon. U mnogim stvarima mozemo preterati ali ne i u molitvi.

Iz nekog licnog iskustva znam da ce odgovorene biti samo one molitve kada Bog vidi istinsku duboku, ceznju nase duse. Kada vidi da nam je do necega veoma stalo to ce ga pokrenuti.

Sve ono sto je nasa duboka ceznja bice darovano i sve ono sto je forma koja ispunjava neki obicaj bice odbaceno.

Nisam te bas najbolje shvatio.

Ako se naprezem da ono sto mi je u interesu bude usliseno Bog ce uslisiti?

To mi zvuci cudno. Jesam li te razumeo?

Ja sam se molio samo u sebi, bez i jednog dodatnog napora i Bog me je uslisavao, zbog vere kojom me je nadahnjivao, pa kako to da ti kazes nesto drugo?

Ako je molitva pokrivena zaslugama Hristove krvi, ona sigurno stize do Boga.

Nisam mislio na naprezanje. Drago mi je sto Bog uslisava tvoje molitve.
Moj stav je da kada Bog vidi jako zelju srca onda deluje. Naprimer mnogo ljudi je formalizovalo molitve ne samo molitve nego celo svoje iskustvo sa Bogom.

Napravili su formu, dodju na kraju dana, izgovore par reci i onda cekaju odgovor.
Ne verujem u to. Da bi Bog delovao mora videti da vam je istinski stalo da to dobijete.

dragomire, ja mislim da mi svi skupa kolko nas premalo vapimo iz duše bogu, i da smo tek zagrebali po površini, i nisam zadovoljna uopće sa svojom "duhovnošću" niti s onim oko sebe, jer je previše formalizma i u kulturi, i u ponašanju, premalo je istomišljenika, premalo je onih koji se mogu jednodušno skupiti u molitvu pred Boga. nakon vapaja doći će i radosno molenje, ali zasad, gdje smo, što smo...jesmo li hrpa informacija ili smo živi stvor, biće koje je stvorila Ljubav, a to smo zaboravili...

grozim se nad sobom i plitkošću svojom
u ranama tvojim tražim sebe
tražim spas Isuse
od lažnog identiteta
daj mi vjeru pravu, istina da me vodi
da me nosi tvoj mir...

nešto osjećam, i naslučujem,
gdje je Istina Božja među nama...

dragomir je napisao/la:

Nisam mislio na naprezanje. Drago mi je sto Bog uslisava tvoje molitve.
Moj stav je da kada Bog vidi jako zelju srca onda deluje. Naprimer mnogo ljudi je formalizovalo molitve ne samo molitve nego celo svoje iskustvo sa Bogom.

Napravili su formu, dodju na kraju dana, izgovore par reci i onda cekaju odgovor.
Ne verujem u to. Da bi Bog delovao mora videti da vam je istinski stalo da to dobijete.

Hvala na razjasnjenju.
U tom slucaju imas pravo. Sta ciniti da to promenimo i kakav bi nam ti savet dao.

Noemi je napisao/la:

dragomire, ja mislim da mi svi skupa kolko nas premalo vapimo iz duše bogu, i da smo tek zagrebali po površini, i nisam zadovoljna uopće sa svojom "duhovnošću" niti s onim oko sebe, jer je previše formalizma i u kulturi, i u ponašanju, premalo je istomišljenika, premalo je onih koji se mogu jednodušno skupiti u molitvu pred Boga. nakon vapaja doći će i radosno molenje, ali zasad, gdje smo, što smo...jesmo li hrpa informacija ili smo živi stvor, biće koje je stvorila Ljubav, a to smo zaboravili...

grozim se nad sobom i plitkošću svojom
u ranama tvojim tražim sebe
tražim spas Isuse
od lažnog identiteta
daj mi vjeru pravu, istina da me vodi
da me nosi tvoj mir...

nešto osjećam, i naslučujem,
gdje je Istina Božja među nama...

Noemi, kako ti tumacis pomoc Duha Svetoga u molitvi?

Na primer da On moli uzdisajima neiskazanim. Nije li to dragocena pomoc molitelju?

Da to je istina Sveti Duh nam pomaze u molitvi daje nadahnuce jer kako bi se mi i znali moliti kako treba, a Pavle kaze da se on po Bozijoj Volji moli za svete.

Bez njega ne mozemo nista pa ni moliti se, potrebno je da mu se sa verom i poverenjem predamo u ruke i on ce voditi i blagosloviti nase molitve.

Kako sestre i braco dobiti tu pomoc?


Ja se molim da tako bude, ali se pitam, da li je molitva dovoljna.

Kako dobiti pomoc Svetog Duha u molitvi, tako sto cemo se prepustiti inspiraciji. Ma znam da zvuci konplikovano ali znate kako to ide u mom iskustvu.

Eto prvo pocnem govoriti Bogu kako se osecam, kako sam proveo dan, u cemu sam pogresio kome sam svedocio...

Zatim ispovedim neki greh ako ga ima i tako nekako dodje odjednom inspiracija da se molim za nekog, za nesto, probudjene mozda cak u nekoj drugoj zemlji, i dok se molim to postaje zelje moga srca i ja nastavljam nastavljam iz dana u dan dok se to ne dogodi...

Eto tako nekako to je moje iskustvo ali nema pravila bitno je samo dve stvari, naci VREME ZA MOLITVU, BITI ISKREN I NE ODUSTAJATI, eto rekoh dve stvari a ono tri.

Pozdrav i neka Bog blagoslovi vas molitveni zivot i verski i porodicni i svaki drugi.

Možemo se puno toga naučiti iz Isusovog naučavanja o molitvi i kako je on u ono vrijeme ukoravao farizeje za njihove formalne molitve.
Poniznost u molitvi je važan dio. jer ako naše molitve dolaze iz iskrenog srca, koje je svijesno svoje griješne prirode i sigurno da jedino Bog može riještit taj njegov problem i uslišiti tu molitvu, Bog će sa radošću blagosiljati i uslišiti nemoćnoga. Ali moramo imati u vidu da iako se molimo i tražimo od Boga da nas usliši, on najbolje zna dali je to dobro za nas. Nekada da odgovor, nekad moramo da čekamo, a nekad možda se naše molitve i ne usliše. Ipak je važno da ustrajemo u molitvi i da ne izgubimo nadu i pouzdanje u Boga, i u onim trenucima kada ne vidimo uslišenje naših molitava.

Molitva je jako vazna u zajednici sa Bogom, kroz nju razgovaramo sa nasem dobrim i ljubaznim Ocem.