Gledam danasnje mlade po gradovima.
I u neku ruku vidim sebe. Ali ja sam bio pusten da radim sta hocu i kako hocu.
Mnogi slicni meni zavrsili su po zatvorima.
Ja, cudom Bozje milosti nisam zavrsio u zatvoru, jer radio sam svasta. Jednom smo ja i neki drugari obili trafiku na dusanovcu. Meni je trebao punjac za upaljac, i t sam jedino uzeo.
Onako pijani, stavili smo sve sto smo uzeli u djepove i lutali krajem. Iznenada se pojavila policijska patrola. Nekim cudom, ja sam se izdvojio od grupe.
Necujno, iz mraka auto je skliznuo upravo pored mene, koji sam u tom trenutku nesto radio. Odma su iz kola iskocila dva tri pandurska razbijaca. To su oni koji su u ono vreme specijalizovani da mlate mangupe kao sto sam bio ja, ili jos opasniji od mene.
Nisam ni trepnuo. A u djepovima mi je lezao plen. Gledao sam ih sa nekom cudnom hladnocom. Mrtav ladan, posmatrao sam te ljude, koji su ocigledno dobili objavu da je trafika u blizini obijena, i trazili bas mene. Pogledali su me, i jedno vreme me merili. A onda su se vratili u policajauto, odlazeci brze nego sto su dosli.
Ajoj da su me uhvatili. Bilo bi to jedno od najveselijih veceri u mom zivotu.
(Danas se pitam, stitili to Bog lopove?)
Danas se slicne situacije ponavljaju. Jer Bog nekima daje svoju milost, iz ko zna kog razloga, ko zna zasto i zbog cega.
Samo danas postoji razlika. Pre, u moje vreme velika vecina mojih vrsnjaka nije ni pomisljala da zivi zivotom kojim sam ja ziveo. Medjutim, danas, sve vise i vise mladih kopira jedne druge, i svi hoce da budu mangupi, na neki svoj nacin.
Danas se, cega nije bilo za moje vreme, vodi takva kampanja protiv cigara, droge i alkohola, kako bi se mladima ukazalo na opasnosti koje se u njima kriju a oni opet vise nego ikada ne prezaju od nicega da bi dosli do njih.
I stvarno, gde to danas covek napreduje? Na mesec? U kom se pravcu covecanstvo krece?
Sta nas onda ocekuje sutra?
Ako Bog nije stvorio coveka, a on, kako to izvestaj kaze nije odma na pocetku zgresio, zasto ne napredujemo, zasto kada smo presli iz faze majmuna, na coveka ne postajemo sve vise nad ljudi?
Medjutim, po svemu vidimo da je ipak Bog stvorio coveka i svet i prepoznajemo da je izvestaj o stvaranju istinit. Covek je pao u greh, a danas mu je Spasitelj potrebniji nego ikada.
Ovakav dokaz vise ide u korist Stvoritelja, Njegovog plana spasenja za coveka, nego u korist onih drugih.
I u neku ruku vidim sebe. Ali ja sam bio pusten da radim sta hocu i kako hocu.
Mnogi slicni meni zavrsili su po zatvorima.
Ja, cudom Bozje milosti nisam zavrsio u zatvoru, jer radio sam svasta. Jednom smo ja i neki drugari obili trafiku na dusanovcu. Meni je trebao punjac za upaljac, i t sam jedino uzeo.
Onako pijani, stavili smo sve sto smo uzeli u djepove i lutali krajem. Iznenada se pojavila policijska patrola. Nekim cudom, ja sam se izdvojio od grupe.
Necujno, iz mraka auto je skliznuo upravo pored mene, koji sam u tom trenutku nesto radio. Odma su iz kola iskocila dva tri pandurska razbijaca. To su oni koji su u ono vreme specijalizovani da mlate mangupe kao sto sam bio ja, ili jos opasniji od mene.
Nisam ni trepnuo. A u djepovima mi je lezao plen. Gledao sam ih sa nekom cudnom hladnocom. Mrtav ladan, posmatrao sam te ljude, koji su ocigledno dobili objavu da je trafika u blizini obijena, i trazili bas mene. Pogledali su me, i jedno vreme me merili. A onda su se vratili u policajauto, odlazeci brze nego sto su dosli.
Ajoj da su me uhvatili. Bilo bi to jedno od najveselijih veceri u mom zivotu.
(Danas se pitam, stitili to Bog lopove?)
Danas se slicne situacije ponavljaju. Jer Bog nekima daje svoju milost, iz ko zna kog razloga, ko zna zasto i zbog cega.
Samo danas postoji razlika. Pre, u moje vreme velika vecina mojih vrsnjaka nije ni pomisljala da zivi zivotom kojim sam ja ziveo. Medjutim, danas, sve vise i vise mladih kopira jedne druge, i svi hoce da budu mangupi, na neki svoj nacin.
Danas se, cega nije bilo za moje vreme, vodi takva kampanja protiv cigara, droge i alkohola, kako bi se mladima ukazalo na opasnosti koje se u njima kriju a oni opet vise nego ikada ne prezaju od nicega da bi dosli do njih.
I stvarno, gde to danas covek napreduje? Na mesec? U kom se pravcu covecanstvo krece?
Sta nas onda ocekuje sutra?
Ako Bog nije stvorio coveka, a on, kako to izvestaj kaze nije odma na pocetku zgresio, zasto ne napredujemo, zasto kada smo presli iz faze majmuna, na coveka ne postajemo sve vise nad ljudi?
Medjutim, po svemu vidimo da je ipak Bog stvorio coveka i svet i prepoznajemo da je izvestaj o stvaranju istinit. Covek je pao u greh, a danas mu je Spasitelj potrebniji nego ikada.
Ovakav dokaz vise ide u korist Stvoritelja, Njegovog plana spasenja za coveka, nego u korist onih drugih.