Dok evolucija kaže, npr., da je zivot nastao postepeno, tokom miliona godina, najpre nastao iz nezive materije, dotle Biblija jednosatvno kaže:
U početku stvori Bog
Ovo „u početku” je zanimljivo. Jevrejska reci „reshit”, početak, spominje se nekih 51 put u starome zavetu, i oznacava početak spleta, niza dogadjaja. Nešto se novo dogodilo „u početku”, kaže izvestaj. Nešto se desilo. Bog je stvorio nešto! Možda i to da kažem da biblija ne nudi filozofske dokaze i pretpostavke za postojanje Boga. Vrlo je vredno paznje znati da ona polazi od toga da Bog već postoji! Ne raspraljva se o tome!
Stvorio. Jevrejski glagol je „bara” (ברא). I zanimljiva je etimologija te reci. Šta znaci ovaj glagol, i zašto se bas on koristi, a ima još nekoliko glagola koji se koriste za stvaranje??
Prvo, ovo je prvi glagol u Bibliji. Zato je ovaj izvestaj tako bitan. Otkriva nam Boga Stvoritelja. Drugo, ovaj glagol se koristi iskljucivo sa Bogom kao subjektom, i ovde ukazuje na trenutan i neverovatan akt Boga koji je doveo, najverovatnije, čitav univerzum u postojanje! Ovaj glagol ne znaci samo 'stvoriti', već takođe znaci i 'dovesti u postojanje'. Zamislite kakav izvestaj je Postanje, zamislite kakvu sliku o Bogu on pruza! Bog je doveo u postojanje čitav univerzum, sve sto postoji! Ovaj glagol, „bara” (ברא) je najbolja jevrejska reč da prenese ideju apsolutnog stvaranja, ili 'creatio ex nihilo', odnosno stvaranje ni iz čega. U qal osnovi se, dakle, upotrebljava kao sto i rekoh iskljucivo za Bozju aktivnost, i subjekt glagola NIKADA nije covek! Drugim rečima, covek nikada ne može nešto da 'bara' stvori. Bog stvara „vetar” (Amos 4:13), „čisto srce” (Ps. 51:10) i „novo nebo i novu zemlju” (Isaija 65:17). U stvari, ovaj glagol je jedan od kljucnih reci u vocabularu stvaranja. Pojavljuje se sedam puta u prvom izvestaju stvaranja (od 1:1 do 2:4), ako se ne varam, sto i nije slučajno, jer broj 7 je broj punine i savrsenstva, pa tako nalazimo i ideju Bozjeg savrsenog stvaranja. Ovaj glagol se pojavljuje na tri krucijalna mesta:
1) početno stvaranje (1:1)
2) stvaranje zivota, svesnog zivota (:21)
3) stvaranje coveka i žene (1:27).
A reč jednostavno ima nekih četiri osnovnih znacenja:
1) novost, novina-pojava nečeg sto do tada nije postojalo;
2) beznaporan, beznapornost („I stvori Bog”);
3) trenutna ackija („I rece Bog”);
4) Bozansko delovanje-Bog je uvek subjekt sa ovim glagolom.
Ja bih dodao moje mišljenje, a to je sledeća: ideja ovog glagola jeste upravo inicijativa! Inicijativa prilikom stvaranja! Bog je inicirao stvaranje, inicijativa uvek dolazi od Boga! Nasuprot evolucionistickom pogledu na svet, ili 'teoriji slučajnog nastanka', ja cvrsto verujem da je Bog inicijator ili pokretac stvaranja svega, pa i nas samih, sto je radikalno suprotno od 'slučajnosti' koja se spominje u zvanicnoj 'nauci'. Zar ne?
Ali i ne samo to. Nije bila u pitanju samo inicijativa. Za razliku od moderne nauke koja kaže da je materija vecna i neunistiva, i da samo m enja oblik, tako su bar mene ucili godinama u skoli, termin 'bara' ukazuje na stvaranje ni iz čega. Odnosno, za uoblicavanje ili stvaranje našeg sveta Bog nije bio zavisan ili duzan materiji koja je već, navodno, postojala. Neverovatno, ali istinito-Bog je pokrenuo stvaranje ni iz čega! Bog je stvorio i materiju čak. Zar to nije radikalno drugacije od onoga sto danas mozete citati u nekim najstrucnijim i najboljim 'scientiscickim' casopisima??
Možda još da napomenem i drugi jevrejski glagol koji se koristi prilikom opisa stvaranja. U pitanju je glagol „asah” (עשה) koji je njegov sinonim (ali ne i ekvivalent!) Glagol „asah” jednostavno znaci 'ciniti, naciniti'. Mnogi strucnjaci danas odbacuju ideju o sličnosti ova dva glagola, odnosno o njihovoj naizmenicnoj upotrebi. Međutim, biblijski dokazi ne idu njima u prilog. Npr., Postanje 1:1 kaže da je Bog 'stvorio' (bara) nebo i zemlju, dok u Exodusu 20:11 stoji da je Bog 'nacinio, stvorio' (asah!) nebo i zemlju, bas kao i u Nemiji 9:6! U svetlosti ovoga, ove dve reci (ili igru reci?) možemo razumeti jedino ako shvatimo da 'asah' se može odnositi na uredjivanje već postojece materije. Iz ovoga se lako zakljucuje da glagoli 'bara' i 'asah' nisu ni u kakvoj kontradikciji, kako neki misle, već bih pre rekao da se izvestaj o stvaranju samo nadopunjuje. Glagol 'bara' kaže da inicijativa dolazi od Boga koji stvara 'ex nihilo', ni iz čega, Svojom Recju, dok glagol 'asah' izrazava ideju kako je Bog stvorio-uredjivao, uoblicio je ono sto je stvoreno. Mislim da razumete razliku. 'Asah' se koristi sa nekom osnovnom idejom, a takođe se odnosi i na eticku obavezu. Jedan recnik ovako objašnjava razliku ova dva glagola (citiram doslovno):
U početku stvori Bog
Ovo „u početku” je zanimljivo. Jevrejska reci „reshit”, početak, spominje se nekih 51 put u starome zavetu, i oznacava početak spleta, niza dogadjaja. Nešto se novo dogodilo „u početku”, kaže izvestaj. Nešto se desilo. Bog je stvorio nešto! Možda i to da kažem da biblija ne nudi filozofske dokaze i pretpostavke za postojanje Boga. Vrlo je vredno paznje znati da ona polazi od toga da Bog već postoji! Ne raspraljva se o tome!
Stvorio. Jevrejski glagol je „bara” (ברא). I zanimljiva je etimologija te reci. Šta znaci ovaj glagol, i zašto se bas on koristi, a ima još nekoliko glagola koji se koriste za stvaranje??
Prvo, ovo je prvi glagol u Bibliji. Zato je ovaj izvestaj tako bitan. Otkriva nam Boga Stvoritelja. Drugo, ovaj glagol se koristi iskljucivo sa Bogom kao subjektom, i ovde ukazuje na trenutan i neverovatan akt Boga koji je doveo, najverovatnije, čitav univerzum u postojanje! Ovaj glagol ne znaci samo 'stvoriti', već takođe znaci i 'dovesti u postojanje'. Zamislite kakav izvestaj je Postanje, zamislite kakvu sliku o Bogu on pruza! Bog je doveo u postojanje čitav univerzum, sve sto postoji! Ovaj glagol, „bara” (ברא) je najbolja jevrejska reč da prenese ideju apsolutnog stvaranja, ili 'creatio ex nihilo', odnosno stvaranje ni iz čega. U qal osnovi se, dakle, upotrebljava kao sto i rekoh iskljucivo za Bozju aktivnost, i subjekt glagola NIKADA nije covek! Drugim rečima, covek nikada ne može nešto da 'bara' stvori. Bog stvara „vetar” (Amos 4:13), „čisto srce” (Ps. 51:10) i „novo nebo i novu zemlju” (Isaija 65:17). U stvari, ovaj glagol je jedan od kljucnih reci u vocabularu stvaranja. Pojavljuje se sedam puta u prvom izvestaju stvaranja (od 1:1 do 2:4), ako se ne varam, sto i nije slučajno, jer broj 7 je broj punine i savrsenstva, pa tako nalazimo i ideju Bozjeg savrsenog stvaranja. Ovaj glagol se pojavljuje na tri krucijalna mesta:
1) početno stvaranje (1:1)
2) stvaranje zivota, svesnog zivota (:21)
3) stvaranje coveka i žene (1:27).
A reč jednostavno ima nekih četiri osnovnih znacenja:
1) novost, novina-pojava nečeg sto do tada nije postojalo;
2) beznaporan, beznapornost („I stvori Bog”);
3) trenutna ackija („I rece Bog”);
4) Bozansko delovanje-Bog je uvek subjekt sa ovim glagolom.
Ja bih dodao moje mišljenje, a to je sledeća: ideja ovog glagola jeste upravo inicijativa! Inicijativa prilikom stvaranja! Bog je inicirao stvaranje, inicijativa uvek dolazi od Boga! Nasuprot evolucionistickom pogledu na svet, ili 'teoriji slučajnog nastanka', ja cvrsto verujem da je Bog inicijator ili pokretac stvaranja svega, pa i nas samih, sto je radikalno suprotno od 'slučajnosti' koja se spominje u zvanicnoj 'nauci'. Zar ne?
Ali i ne samo to. Nije bila u pitanju samo inicijativa. Za razliku od moderne nauke koja kaže da je materija vecna i neunistiva, i da samo m enja oblik, tako su bar mene ucili godinama u skoli, termin 'bara' ukazuje na stvaranje ni iz čega. Odnosno, za uoblicavanje ili stvaranje našeg sveta Bog nije bio zavisan ili duzan materiji koja je već, navodno, postojala. Neverovatno, ali istinito-Bog je pokrenuo stvaranje ni iz čega! Bog je stvorio i materiju čak. Zar to nije radikalno drugacije od onoga sto danas mozete citati u nekim najstrucnijim i najboljim 'scientiscickim' casopisima??
Možda još da napomenem i drugi jevrejski glagol koji se koristi prilikom opisa stvaranja. U pitanju je glagol „asah” (עשה) koji je njegov sinonim (ali ne i ekvivalent!) Glagol „asah” jednostavno znaci 'ciniti, naciniti'. Mnogi strucnjaci danas odbacuju ideju o sličnosti ova dva glagola, odnosno o njihovoj naizmenicnoj upotrebi. Međutim, biblijski dokazi ne idu njima u prilog. Npr., Postanje 1:1 kaže da je Bog 'stvorio' (bara) nebo i zemlju, dok u Exodusu 20:11 stoji da je Bog 'nacinio, stvorio' (asah!) nebo i zemlju, bas kao i u Nemiji 9:6! U svetlosti ovoga, ove dve reci (ili igru reci?) možemo razumeti jedino ako shvatimo da 'asah' se može odnositi na uredjivanje već postojece materije. Iz ovoga se lako zakljucuje da glagoli 'bara' i 'asah' nisu ni u kakvoj kontradikciji, kako neki misle, već bih pre rekao da se izvestaj o stvaranju samo nadopunjuje. Glagol 'bara' kaže da inicijativa dolazi od Boga koji stvara 'ex nihilo', ni iz čega, Svojom Recju, dok glagol 'asah' izrazava ideju kako je Bog stvorio-uredjivao, uoblicio je ono sto je stvoreno. Mislim da razumete razliku. 'Asah' se koristi sa nekom osnovnom idejom, a takođe se odnosi i na eticku obavezu. Jedan recnik ovako objašnjava razliku ova dva glagola (citiram doslovno):
„The word 'bara' carries the thought of the initiation of the object involved. It always connotes what only God can do and frequently emphasizes the absolute newness of the object created. The word 'asah' is much broader in scope, connoting primarily the fashioning of the object with little concern for special nuances”.
