Lepe zelje, lepe, nema sta.
O taj brak. Ja kada sam se ozenio sve se srusilo. Ludnica. Ludilo.
Ma kakva zena, dajte ljudi. Da ne govorim o sebi. Bolje da se udala za ludaka.
Bio je to haos. Pakao. Ne dao Bog ni mom najgorem neprijatelju.
Godine prolaze obadvoje tajno razmisljamo o rastavi, o razlazu. U onom stilu samo da te vise nikada ne vidim. Teret i cemer, samo sto nisam zavrsio u ludnici. O da, da ste me samo mogli videti. To nisam ja danas. Ma bolje da vam ne pisem detalje, to bi bilo glupo.
Mnogo suza, patnji i rana je bilo. Uzork svih nesreca bio je moj brak. Izbor bez Boga.
Preporucujem mladjima ovde da pokusaju praviti brak na mom primeru. Usrecice se, nema sta. Nemojte se danima moliti, nemoj sa strahom birati bracnog druga i jos pri tome zurite, sto da cekate.
Dosecicete pakao u pravom smislu. Hodacete njegovim glavnim ulicama. I pecicete se u vatri iz koje vas niko nece vaditi.
Kada se padne, kada dodje kriza, kada se prave uzasne greske, tada nema prijatelja. Nema ni Ckrve da vam pomogne, i niko vas nece ni pogledati. Sotona se za to vec unapred spremio da tako bude.
Zato, saslusajte savet ovog cice, molite se kao nikada u zivotu, i sluzite Bogu verno i ponzino, ako zelite da budete stvarno srecni i govorite o braku kao Suncu koje obasjava rascvetale poljane.
Ujedno, jos jedan zakljucak, ako Gospod ne gradi brak, uzalud citate i proucavate psihologiju braka, i pripremate se za njega uz svo vase obrazovanje. To vam nista nece pomoci.
A sto se tice mene i mog braka danas, da neverujem, to jest jos uvek se cesem po bradi i gledam sa cudjenjem kako je Bog veliki i sta ON moze da ucini u zivotu dvoje ljudi. Moj brak je odlican primer za to.
Pa mi samo maskimo, pazimo, ljupkimo, tepamo, i tako to ... jer je Gospod veliki Bog. I ON je Spasitelj.